Podizao vile i hotele i ostao zaboravljen

[Nina]

Čudesno selo Stari Slankamen je dobilo naziv po izvorištu slane vode. Nalazi se na moćnom Dunavu na mestu gde velika reka prima vode Tise. Ima nešto više od 500 stanovnika, koliko i u njemu smeštena Specijalna neurološka bolnica, kada se saberu njeni pacijenti i zaposleni. U bolnici postoji i objekat s natpisom „Mali hotel”, a otkriti šta to znači bio je pravio poduhvat. Deo zagonetke otkriva česma ispred nezvaničnog ulaza u bolnicu.

Naime, na vrhu velike česme, ozidane belom ciglom, piše da je podignuta maja 1995. Ovu trideset godina staru česmu, zanimljivom pak čine dve bronzane table, ugrađene u zid, iznad dve slavine. Na desnoj ćirilicom piše: „Za vlade Njegovog veličanstva cara i kralja Franca Josifa Prvog; za bana preuzvišenog gospodina D-ra Teodora Pejačevića; a pod upravom, trudom i nastojanjem Nikole Petrovića, veleposednika i narodnog zastupnika, podignuto je ovdašnje slano kupatilo i gostionica god. 1906/7.”

 

[Nina]

 

[Nina]

 

[Nina]

Česma za ranjene zemljake

Na levoj tabli piše da su osnivači kupatila „Slanače”: Nikola Petrović, upravitelj, Đorđe Gnjatić, zamenik upravitelja, Filip Ketić, odbornik, Ilija Prodanović, Damjan Mrkšić, Dragutin Sučić i Milan Natošević. U pitanju su akcionari, koji su pomenute 1906. i 1907. pomogli u podizanju prvih objekata današnjeg lečilišta, tzv. „Malog” i „Velikog hotela”.

Klupko u vezi sa jednostavnim „Malim hotelom” i „Velikim hotelom” s kulama i tvrđavskim šmekom, kao i za podizanje česme je počelo da se odmotava. Tome je pomogao i susret s Milenkom Mijatovićem, kamenorescem iz Starih Banovaca, koji je darovao i ugradio svoj mermer, koji naziva kamenom, u korito i na zid česme. On nas je uputio na Đuru Oreščanina i Milorada Tomića, izbeglice iz sela Obilićevo (danas Zvonimirovo) kod Virovitice, koji su ozidali česmu.

Bilo je to vreme jugoslovenskog građanskog rata kada je bolnica bila prepuna ranjenika, pa su se kreveti nalazili i po hodnicima. Pokretniji ranjenici su se okupljali ispod lipe oko stare česme koju je činila slavina na cevi. Nova česma je bila plod Miloradove i Đurine želja da pomognu svojim zemljacima.

Pomenute table su ranije nađene u potkrovlju „Velikog hotela”, prilikom njegove rekonstrukcije. Verovatno su bile postavljene na „Malom hotelu”, jer se on od brojnih bolničkih objekata nalazi najbliže selu. Da su odnekud bile skinute, svedočili su ostaci maltera na njihovoj pozadini. Nepoznato je kada su bile postavljene pre Drugog svetskog rata, niti kada su ih komunisti zbog pominjanja cara i bogataša skinuli za svog vakta.

Ostao je tajnovit još jedino Nikola Petrović, čovek koji nosi ime i prezime crnogorskog kneza i kralja. A obojica su živela na prelazu 19. u 20. vek. Zahvaljujući radu hroničara pazovačkog kraja Milivoju Kovačeviću, saznaje se da je Petrović rođen u Somboru 1856. i da je umro pred Drugi svetski rat, 1940. godine. Raspolagao je sa skoro 10.000 hektara. Pored „Velikog” i „Malog hotela” i vile u Slanjači Slankamena, u Staroj Pazovi je podigao hotel i banku. U njegovu porodičnu kuću u Staroj Pazovi su komunisti posle rata uselili Tehničku školu.

 

[Nina]

Nepravda naneta sinu Savi

Nasledio ga je sin Sava Petrović (1902–1944), bankar i poslanik. Iako je za vreme Drugog svetskog rata spasavao decu iz Jasenovca, komunisti su ga zbog navodne saradnje s Nemcima streljali 1944. Na njegovom salašu se nalazila nikada otkrivena partizanska baza sa 17 ljudi. Kasnije je čuveni sremski heroj Marko Peričin Kamenjar rekao da je Savino streljanje bilo velika greška. Rehabilitovan je 2015. godine.

Petrovićev salaš je posle Drugog svetskog rata pretvoren u Poljoprivredno preduzeće „Napredak”, Stara Pazova. U naše vreme, njegovih 680 zaposlenih, 6.300 hektara i veliku farmu svinja je preuzeo Miroslav Mišković.

 

[skura58]

Nina, da Te nema, trebalo bi te izmisliti