Počinjem ovu priču...

Još jedan iz sela

Još jedan iz sela

Poznat
Banovan
Poruka
7.335
" Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i za druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka kao izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo. Tako ću moći da vidim sebe kakav postajem, to čudo koje ne poznajem, a čini mi se da je čudo što uvijek nisam bio ono što sam sad. Svjestan sam da pišem zapleteno, ruka mi drhti zbog odplitanja što mi predstoji, zbog suđenja koje otpočinjem, a sve sam ja na tom suđenju, i sudija i svjedok i tuženi. Sve ću biti pošteno koliko mogu, koliko iko može, jer počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom. "

Počnite.

Napišite svoju priču, možda vam neće biti od koristi, ali nekome će, možda, biti od koristi.

Recite sve ono što ste hteli da kažete, ali dosad otvorene teme vam to nisu dozvoljavale, mada ste odlomke provlačili kroz svoje odgovore.

Podelite svoje iskustvo, predstavite se baš u onokvom sveltlu, dočarjte situaciju, neka drugi uče na vašim greškama, ili neka vide u kom grmu leži zec, i kako izgleda sreća kad se oseća i uveća.

Ili...

Šta god.
 
Only Beer:
Koje dve? O bivsem muzu i?
Kliknite za proširenje...

nisam o bivsem muzu pisala.
iako nismo u braku, prijatelji smo.
on ume da me iznervira, kao i ja njega, ali se nismo medjusobno razocarali.

o trenutku kad sam izgubila oca koji mi je uvek bio podrska i za koga nisam ni bila svesna koliki mi je bio oslonac..dok ga nisam izgubila.
i druga o trenutku kad sam preko noci ocvrsnula..ni znala nisam da moje reakcije mogu da budu i da ce da budu onakve..a to nije znao ni onaj ko je racunao unapred da ce da budu drugacije..zato i jesam moralna gromada.
 
Odakle bih i mogla da pocnem? Stvarno nemam pojma, jer opsirno je i toliko se nakupilo da eto, ponekad imam osecaj da ne znam "kud udaram":) Ehh...sustina je da unutar sebe osecam i znam sta trebam da radim, kojim putem da krenem, medjutim sve spoljasnje mi to eto ne dozvoljava. Bilo da su u pitanju moralni kodeksi, ocekivanja porodice, prijatelja, fiansijski razlozi, sve do jedne sitnice se ne poklapa sa onim sto osecam i znam , i sad stojim zaglavljena negde izmedju, i jos uvek cekam neku inspiraciju, vetar u ledja, neku promenu, samo malu iskru da me gurne van ovog zacaranog kruga.....a toliko mi je i tesko i zao, jer ako bih sad samo sve presekla, okrenula taj drugi list, ispunila to izgaranje u sebi, povredila bih puno njih....znaci cekam, ali samo jos malo:) Samo da li da cekam ...ili ?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top