Ponovo na tako mi poznatom mestu...
Ponovo na tako poznatom putu, negde gde sam vec bila...
Sud...dosla sam danas po odgovor Javnog tuzioca na moju prituzbu....Sta da vam kazem, a da ne zaplacem ili naglas se nasmejem. Verujte ne znam kome da se smejem, da li njemu na odgovoru koji je pisan u kontekstu dokumentarca...ili sebi sto sam nemocna da im pokazem da nisam glupa, da sam ogorcena, da ne prihvatam takav odgovor,da ne zelim hronologiju dogadjaja / koju imam u malom prstu, a ne u mozgu/ da zelim odgovore na svoja konkretno postavljena pitanja...ali..."Vlas je Vlas" cak ne mogu ni napisati tu rec kako treba od ogorcenosti. Ne znam koliko sam dugo stalaja u toj zgradi "pravde"...ni koliko dugo mi se ona vrtela. Nemoc - nemoc koja te dovodi do ludila...
Iskrena da budem, umorna sam... I od ovih reci koje po ko zna koji put sama sebi kucam...
I od ovog osecaja neljudskosti i odbacenosti... Pateticna ili luda? Mozda sve u jednom?
Ili prosto ne znam da se nosim sa zivotom...
Ne znam da prihvatim poraze i neverovatne postupke ljudi sa kojima silom prilika moram saradjivati.
Mi nemamo pravosudje, mi nemamo tuyilastvo, mi nemamo drzavu...ne znam da li mi se ucinilo, ali danas je gospodji koja mi je predavala odgovor, ruka drhtala...Pitam se zasto...
I opet muzikom lecim dusu...
Ponovo na tako poznatom putu, negde gde sam vec bila...
Sud...dosla sam danas po odgovor Javnog tuzioca na moju prituzbu....Sta da vam kazem, a da ne zaplacem ili naglas se nasmejem. Verujte ne znam kome da se smejem, da li njemu na odgovoru koji je pisan u kontekstu dokumentarca...ili sebi sto sam nemocna da im pokazem da nisam glupa, da sam ogorcena, da ne prihvatam takav odgovor,da ne zelim hronologiju dogadjaja / koju imam u malom prstu, a ne u mozgu/ da zelim odgovore na svoja konkretno postavljena pitanja...ali..."Vlas je Vlas" cak ne mogu ni napisati tu rec kako treba od ogorcenosti. Ne znam koliko sam dugo stalaja u toj zgradi "pravde"...ni koliko dugo mi se ona vrtela. Nemoc - nemoc koja te dovodi do ludila...
Iskrena da budem, umorna sam... I od ovih reci koje po ko zna koji put sama sebi kucam...
I od ovog osecaja neljudskosti i odbacenosti... Pateticna ili luda? Mozda sve u jednom?
Ili prosto ne znam da se nosim sa zivotom...
Ne znam da prihvatim poraze i neverovatne postupke ljudi sa kojima silom prilika moram saradjivati.
Mi nemamo pravosudje, mi nemamo tuyilastvo, mi nemamo drzavu...ne znam da li mi se ucinilo, ali danas je gospodji koja mi je predavala odgovor, ruka drhtala...Pitam se zasto...
I opet muzikom lecim dusu...
