Ukratko sam vam objasnila o cemu je rec i da se sudim vec 13.godina sa lekarima,zbog smrti mog deteta nakon operacije krajnika. Posle tacno 10 godina, donesena je presuda da se oslobadja tuzeni lekar. Kako sam ja posle Stefanove smrti podnela krivicnu prijavu protiv lekara, posle istraznog postupka Javno tuzilastvo je preuzelo dalje gonjenje na sebe.Deset godina, lutanja,borbe, dokazivanja,laznih nada, ponizavanja moje licnosti i inteligencije,gomile papira, i nakon tih deset godina, dok jos nije doneta presuda,otisla sam kod Zamenika javnog tuzioca/po ko zna koji put/ Jelene Pancic da trazim, zahtevam, molim, da prosiri optuznicu,/ jer posle 10 godina nastupa zastarelost/ na jos jednog lekara- Bozidara Vlajica/strucnog konsultanta/, za koga sam smatrala da je direktno uticao na razvoj bolesti kod mog deteta, jer je zabranio davanje antibiotika, a pritom je i totalno pogresio dijagnozu,/strucnjak koji je sepsu zamenio za crevnu bolest- sigelu/ te se moje dete pet dana borilo sa sepsom bez ijednogjedinog ukljucenog medikamenta, cak je naredio da se obustavi infuzija, koju je do tada primao. Vestacenjem i uradjenim antibiogramom/ antibiogram je pokazivao da je bakterija osetljiva na bukvalno sve antibiotike/ koji je stigao nakon njegove smrti, jer su mu krv za antibiogram uzeli na intenzivnoj nezi-samo 4 sata pre nego sto je preminuo. Vestacenjem je dokazano, da mu je dat antibiotik dok je bio u bolnici, razvoj bakterije bi bio zaustavljen, i Stefan bi sada bio ziv.
Pisem sve preko reda, zato sto sam besna i ljuta- u stvari osecam se nemocno u odnosu na to kako stoje stvari u nasem sudstvu, zdravstvu…
2007. god.
Presuda je doneta, ja opet odem kod ZJT Jelene Pancic i ona mi onako sva skrusena kaze, ma pisacemo zalbu, zalicemo se.
Eh mili Boze, kad sam ja procitala tu zalbu…zali Boze papira, mislim da sam u tom trenutku zelela i morala da se smejem i da placem, u stvari da ridam iz glasa. Zalba je pisana o UNICEF-u, o brizi o deci, o tome kako deca imaju prava, malte ne za mir u svetu!!! …ni slovo od ovoga gore sto napisah, kao da citam sastavljenu zahvalnicu neke Misice. Naravno da sam, cim sam videla zalbu znala da ce potvrditi oslobadjajucu presudu.
Tada mi je ona rekla da nema osnova za prosirenje optuznice, na sta sam ja pobesnela, i na sve to mi je odgovorila u stilu „Dobro je sto si i ovo izgurala, jer ni jedan lekar kod nas nije do sada osudjen“ A onda sam ja trazila to i pismeno/ i dobila u roku od dva dana/...i evo kako to izgleda.
Stigla je i potvrdjena presuda Okruznog suda, ovde sam pojacala crvenim ono sto je SUD UTVRDIO...A utvrdio je da je momenat kada je trebalo posumnjati da se kod pokojnog deteta razvija neka od infekcija vezana za proteklu operaciju krajnika subota o1.11. nedelja 02.11 i ponedeljak 03.111997. godine, kao i da je PREPOZNAVANJE samog obolenja kod deteta TREBALO da prepozna lekar specijalista infektolog u konkretnom slucaju dr.Bozidar Vlajic. Procena da u tom trenutku nije bilo potrebno davati antibiotike MOZE SE SMATRATI NEADEKVATNOM, u odnosu na klinicko stanje pacijenta, te da je TREBALO u terapiju OBAVEZNO ukljuciti antibiotike. Takodje dr. Bozidar Vlajic je kao konsultant 03.11.1997.godine nakon pregleda pok. Stefana i uvida u njegovu klinicku sliku i medicinske rezultate DAO POGRESNU DIJAGNOZU BOLESTI I POGRESNU PROCENU da detetu NE TREBA DAVATI ANTIBIOTIKE, sto je SUD UTVRDIO na osnovu nalaza i misljenja sudsko-medicinskog odbora.
Sta reci posle ovoga. Javni tuzilac je i na osnovu ovoga gore napisala da NISU NASLI ZAKONSKI OSNOV za pokretanje krivicnog postupka, jer smatra da NE POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE OSUMNJICENI IZVRSIO OVO KRIVICNO DELO, niti bilo koje drugo krivicno delo za koje se gonjenje preduzima po sluzbenoj duznosti!!!!!!
To je bilo 26.09.2007. godine, NARAVNO da sam pokrenula ponovo tuzbu, NARAVNO da je proces krenuo ispocetka, NARAVNO da je prvo isao istrazni postupak, pa Sudsko medicinski odbor, pa –NARAVNO da je proslo jos tri godine...
SADA 2010
Reforma pravosudja, predmet je dobio sudiju, ali ne i broj, posto se raspitujem cujem da je sudija dao u tuzilastvo da preuzmu gonjenje po sluzbenoj duznosti.
ZJT Jelena Pancic je smatrala da nema osnova, ili su me vrteli da prodje vreme...da se umorim, ali NE ZNAJU da se ja NECU UMORITI, jer ono za sta se borim nije vise moje dete, borim se za CAST, PRAVDU,COVECNOST. Borim se za pravdu,jer moj sin nije preminuo zato sto je eto tako, bio bolestan, pa mu nije bilo leka, moje dete je bilo zdravo dete,samo su mu krajnici bili problem,/rutinska operacija/ borim se jer ne mogu da odustanem, ako odustanem, onda sam odustala od sebe, od njega, od svih. Borim se, da se drugim ljudima ne bi desilo ovo sto se meni desilo. Borim se za to, da odgovaraju oni koji direktno uticu na nas zivot, jer greska lekara nema ispravke, kao kod sluzbenika, greske lekara pokriva crna zemlja. I svi o tome cute! Da li su lekari zasticena vrsta, a jesu ocigledno, pa do kada ce biti? Oni su bogati, mocni, pa se na nama sitnoj boraniji uce, ponasaju nadmeno, bahato.
Svih ovih 13. godina sudjenja me je mnogo kostalo, kostalo me je nesanica, stresova zbog izgovorenih lazi,prikrivanja, kostalo je moju decu kojoj sam bila potrebna zdrave pameti, kostalo je i puno novca, ali me to ne sprecava da nastavim, niti ce. Sada cekam sta ce tuzilastvo reci.
Citala sam knjigu TAJNE LJUDI U BELOM-Patologa dr Marija Jančić-Zguricas u kojoj kaze:
U knjizi je, između ostalih, naveden mučni primer grube lekarske greške, kada je hirurg operisao četrdesetsedmogodišnju ženu pod dijagnozom tumora u stomaku, a radilo se o veoma odmakloj trudnoći – žena je bila u sedmom mesecu! Na vrhunskoj Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu lekari su tek usred operacije shvatili da pred sobom nemaju tumor, već nerođenu bebu, koja je u toku operacije umrla, jer je presečen krvni sud i zaustavljena cirkulacija. Svi su bili zatečeni i šokirani, ali javnost nikada o tome nije ni reč saznala, a – što je najgore – ni pacijentkinja ni njen suprug. Hitan kolegijum i komisija ugledne hirurške klinike doneli su odluku da se pacijentkinji i njenom suprugu cela istina prećuti, iako je reč o paru koji se deset godina lečio od neplodnosti i nije imao decu.
– Lekar koji je sve to uradio bio je kažnjen samo time što godinu dana nije bio šef ekipe. Naravno, tada sam bila šokirana, ali pre 30 godina niste mogli, a ni smeli, da objavljujete lekarske greške. Uvek se grešilo, ali se mnogo manje pričalo o tome. Prećutno su se pokrivale lekarske greške – priseća se dr Jančićeva, dodajući da je, nažalost, tačno da lekari štite jedni druge i kada pogreše.
PS. Ako iko ovo procita do kraja, dugo je i mucno, znam, ali svejedno ja se zahvaljujem na strpljenju
i ta cinjenica mi daje snagu. Ne daj Boze nikome.
A ja opet odoh da stavim slusalice, pustim neku laganu muziku i da se samozalecim...mozda i sipnem jednu casu crnog vina...sta znam...sto kaze onaj Ekrem -NISTA NE ZNAM
Pisem sve preko reda, zato sto sam besna i ljuta- u stvari osecam se nemocno u odnosu na to kako stoje stvari u nasem sudstvu, zdravstvu…
2007. god.
Presuda je doneta, ja opet odem kod ZJT Jelene Pancic i ona mi onako sva skrusena kaze, ma pisacemo zalbu, zalicemo se.
Eh mili Boze, kad sam ja procitala tu zalbu…zali Boze papira, mislim da sam u tom trenutku zelela i morala da se smejem i da placem, u stvari da ridam iz glasa. Zalba je pisana o UNICEF-u, o brizi o deci, o tome kako deca imaju prava, malte ne za mir u svetu!!! …ni slovo od ovoga gore sto napisah, kao da citam sastavljenu zahvalnicu neke Misice. Naravno da sam, cim sam videla zalbu znala da ce potvrditi oslobadjajucu presudu.
Tada mi je ona rekla da nema osnova za prosirenje optuznice, na sta sam ja pobesnela, i na sve to mi je odgovorila u stilu „Dobro je sto si i ovo izgurala, jer ni jedan lekar kod nas nije do sada osudjen“ A onda sam ja trazila to i pismeno/ i dobila u roku od dva dana/...i evo kako to izgleda.
Stigla je i potvrdjena presuda Okruznog suda, ovde sam pojacala crvenim ono sto je SUD UTVRDIO...A utvrdio je da je momenat kada je trebalo posumnjati da se kod pokojnog deteta razvija neka od infekcija vezana za proteklu operaciju krajnika subota o1.11. nedelja 02.11 i ponedeljak 03.111997. godine, kao i da je PREPOZNAVANJE samog obolenja kod deteta TREBALO da prepozna lekar specijalista infektolog u konkretnom slucaju dr.Bozidar Vlajic. Procena da u tom trenutku nije bilo potrebno davati antibiotike MOZE SE SMATRATI NEADEKVATNOM, u odnosu na klinicko stanje pacijenta, te da je TREBALO u terapiju OBAVEZNO ukljuciti antibiotike. Takodje dr. Bozidar Vlajic je kao konsultant 03.11.1997.godine nakon pregleda pok. Stefana i uvida u njegovu klinicku sliku i medicinske rezultate DAO POGRESNU DIJAGNOZU BOLESTI I POGRESNU PROCENU da detetu NE TREBA DAVATI ANTIBIOTIKE, sto je SUD UTVRDIO na osnovu nalaza i misljenja sudsko-medicinskog odbora.
Sta reci posle ovoga. Javni tuzilac je i na osnovu ovoga gore napisala da NISU NASLI ZAKONSKI OSNOV za pokretanje krivicnog postupka, jer smatra da NE POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE OSUMNJICENI IZVRSIO OVO KRIVICNO DELO, niti bilo koje drugo krivicno delo za koje se gonjenje preduzima po sluzbenoj duznosti!!!!!!
To je bilo 26.09.2007. godine, NARAVNO da sam pokrenula ponovo tuzbu, NARAVNO da je proces krenuo ispocetka, NARAVNO da je prvo isao istrazni postupak, pa Sudsko medicinski odbor, pa –NARAVNO da je proslo jos tri godine...
SADA 2010
Reforma pravosudja, predmet je dobio sudiju, ali ne i broj, posto se raspitujem cujem da je sudija dao u tuzilastvo da preuzmu gonjenje po sluzbenoj duznosti.
ZJT Jelena Pancic je smatrala da nema osnova, ili su me vrteli da prodje vreme...da se umorim, ali NE ZNAJU da se ja NECU UMORITI, jer ono za sta se borim nije vise moje dete, borim se za CAST, PRAVDU,COVECNOST. Borim se za pravdu,jer moj sin nije preminuo zato sto je eto tako, bio bolestan, pa mu nije bilo leka, moje dete je bilo zdravo dete,samo su mu krajnici bili problem,/rutinska operacija/ borim se jer ne mogu da odustanem, ako odustanem, onda sam odustala od sebe, od njega, od svih. Borim se, da se drugim ljudima ne bi desilo ovo sto se meni desilo. Borim se za to, da odgovaraju oni koji direktno uticu na nas zivot, jer greska lekara nema ispravke, kao kod sluzbenika, greske lekara pokriva crna zemlja. I svi o tome cute! Da li su lekari zasticena vrsta, a jesu ocigledno, pa do kada ce biti? Oni su bogati, mocni, pa se na nama sitnoj boraniji uce, ponasaju nadmeno, bahato.
Svih ovih 13. godina sudjenja me je mnogo kostalo, kostalo me je nesanica, stresova zbog izgovorenih lazi,prikrivanja, kostalo je moju decu kojoj sam bila potrebna zdrave pameti, kostalo je i puno novca, ali me to ne sprecava da nastavim, niti ce. Sada cekam sta ce tuzilastvo reci.
Citala sam knjigu TAJNE LJUDI U BELOM-Patologa dr Marija Jančić-Zguricas u kojoj kaze:
U knjizi je, između ostalih, naveden mučni primer grube lekarske greške, kada je hirurg operisao četrdesetsedmogodišnju ženu pod dijagnozom tumora u stomaku, a radilo se o veoma odmakloj trudnoći – žena je bila u sedmom mesecu! Na vrhunskoj Drugoj hirurškoj klinici u Beogradu lekari su tek usred operacije shvatili da pred sobom nemaju tumor, već nerođenu bebu, koja je u toku operacije umrla, jer je presečen krvni sud i zaustavljena cirkulacija. Svi su bili zatečeni i šokirani, ali javnost nikada o tome nije ni reč saznala, a – što je najgore – ni pacijentkinja ni njen suprug. Hitan kolegijum i komisija ugledne hirurške klinike doneli su odluku da se pacijentkinji i njenom suprugu cela istina prećuti, iako je reč o paru koji se deset godina lečio od neplodnosti i nije imao decu.
– Lekar koji je sve to uradio bio je kažnjen samo time što godinu dana nije bio šef ekipe. Naravno, tada sam bila šokirana, ali pre 30 godina niste mogli, a ni smeli, da objavljujete lekarske greške. Uvek se grešilo, ali se mnogo manje pričalo o tome. Prećutno su se pokrivale lekarske greške – priseća se dr Jančićeva, dodajući da je, nažalost, tačno da lekari štite jedni druge i kada pogreše.
PS. Ako iko ovo procita do kraja, dugo je i mucno, znam, ali svejedno ja se zahvaljujem na strpljenju
i ta cinjenica mi daje snagu. Ne daj Boze nikome.
A ja opet odoh da stavim slusalice, pustim neku laganu muziku i da se samozalecim...mozda i sipnem jednu casu crnog vina...sta znam...sto kaze onaj Ekrem -NISTA NE ZNAM
