Na predlog jedne drage osobe, neću reći ko, al’ zna se ko je uvek tu kad treba, odlučila sam da počnem ovaj blog. Ne zbog toga što mislim da sam pametnija od drugih. Ne zbog toga što mislim da imam recept za život. Nego zato što mi duša puca po šavovima, a reči su jedino konac koji mi je ostao.
Ovde ću da pišem bez filtera. Bez samosažaljenja, ali i bez glume. Ako imaš srce i sećanje, osetićeš između redova. Ako si došao da se rugaš — idi dalje. Ovaj prozor se otvara samo onima koji znaju šta znači disati kroz suze.
Ovde ću da pišem bez filtera. Bez samosažaljenja, ali i bez glume. Ako imaš srce i sećanje, osetićeš između redova. Ako si došao da se rugaš — idi dalje. Ovaj prozor se otvara samo onima koji znaju šta znači disati kroz suze.
