липе су процвале... мирис који мами главу и осећа се у стомаку... топле ноћи које буде жељу... луди дани који беже као безглаве муве један за другим... ране зоре које престижу ноћ и опијају својим мирисом... сви те лепе гузе, мајце, шорцићи који шетају градом, и од којих стаје дах... врели дани који топе све пред собом, и терају те да обучеш мајцу и јапанке, прошеташ се градом и пуним плућима удахнеш лудило које је свуда уоколо у ваздуху, и пробуди ти се тај познати осећај у стомаку, и онда ти стане мозак, престанеш да користиш рацио, готов си, само хиљаду мириса, одсјаја, погледа, цветова који те маме, и недају ти мира, мораш да посегнеш, марак да покушаш, можда и да пробаш...