Pobednik rođenjem

LastGentleman

LastGentleman

Primećen član
Poruka
911
Filozofija da je čovek pobednik samim činom začeća i rođenja posle.
Dugo sam je bio pristalica međutim ne bih više bio toliko siguran u to. Ako je život koji trenutno imam
"nagrada" za to pobedu onda bolje da nisam ni učestvovao u tom "takmičenju". Čovek neke stvari jednostavno
ne može da promeni. Ćinjenica da nemam kome se poverim i olakšam dušu je užasna ljudi.
Onda posle sude "Idi uradi nešto od svog glupavog života umesto što sereš!" A ne kapiraju me uopšte.
Lakše mi je bilo da se podignem iz "knockdown-a" dok sam trenirao nego u poslednje vreme.
Svakodnevne "divne" vesti, prijatelji raštrkani po svetu, roditelji stariji, bolesni, keva na ivici zdravlja, svakih
par nedelja u Kamenicu. Ajd' ti sad budi jak i piči napred kao "pobednik". ***** ti ja sve kad posle košmara u 5 ujutro u nedelju kuckam ovo.

Hah, već mi je malo lakše, šta da kažem, svako se nosi sa svojim problemima, nego kaže se. U piću gasi tugu.
Eh ako ti je do piće nije to prava tugu, za slavu ni čašu vina ne popih a da me se ne sloši.
 
Tu priču da je svaki čovek pobednik čim se rodi su ispričali pobednici, da bi pod kontrolom držali gubitnike. Život nije fer i vrlo često je pakao, jedini koji su u startu izuzeti iz toga su bogataši i njihova dečica, mada ni za njih nije isključeno da će gubiti na nekom planu. U životu mnoge stvari su naporne i besmislene, od škole i posla preko mentalnih bolesti i socijalnih pritisaka. "Idi uradi nešto od svog glupavog života umesto što sereš!" je postalo floskula koju kao papagaj ponavlja svaki klipan i malogradjanski džiber, vodjen sadističkom i ludačkom idejom savremenog sveta da "svi mogu sve" i da "svako može, ako se dovoljno potrudi". Ono što se ovim poručuje ljudima jeste da ne smeju da se predaju (čitaj - skrenu u antisocijalnost i kriminal ili izvrše samoubistvo) i da samo treba da trpe bol i psihičke bolesti i maltretiranja okoline i razočaranja dok prirodno ne crknu. Svako ko je imao posla sa siromaštvom, mentalnim bolesnicima ili penzionerima zna koliko život ume da bude težak. Kao što autor teme kaže neke stvari nije moguće promeniti, a ja bih dodao da je tako sa mnogim stvarima. Takodje se odustaje od realne procene nečijeg stanja i obično sledi guranje prirodno depresivnih i bolesnih ljudi u situacije gde je napetost velika i gde će samo pući još više, dok najzad ne puknu skroz. To pre svega rade familija i prijatelji, pa svi ostali... koga briga da li si bolestan, kakvo je tvoje duševno stanje, guraj napred i bori se, boli nas ******. Plus je tu proračun države, ako bi se ljudi masovno ubijali ne bi političari i bahata bogataška stoka imali koga da koriste i muzu. To je cela priča, postoje pobednici i gubitnici ali se gaji iluzija da svi sve mogu da bi i beznadežni slučajevi nastavljali dalje da se "trude" (dok ne lipšu)
 
Posle ovog posta iznad mogu da ostavim samo par floskula... Naime, sudbine su razne. Neko može da ima volju da "pobeđuje", a da ga opet splet okolnosti u tome privremeno ili trajno ometa. Nije sve onako kako mi hoćemo. Čovek samo mora da nauči da sa osujećenjem želje živi. I jedino što može da radi jeste da se trudi da mu bude bolje. Pa, koliko mu uspe...
Jbg, život je težak (što reče autor knjige Put kojim se ređe ide, i to u prvoj rečenici knjige, bez ovog "jbg").
 
Poslednja izmena:
Tema o ZP već postoji.

Ljudi se ne rađaju ni ko pobednici ni ko gubitnici. Rađaju se ko ljudi. Mislim da bi mnogi zdravije proveli svoj vek kad bi prihvatili taj prosti fakt, umesto što se osećaju "nezaslužni" i "sudbinom prokleti".
 
Ne.
Nije sve za ljude, osim toga to je politički nekorektna izjava. Danas imaš ljude, ali imaš i zmajeve i fury-je, naprimer. Pa nismo se sastali ovde da budemo politički nekorektni, jel da.

Htela sam reći da mi je onako malo muka kad adolescenti počnu piti antidepresive jer se ne uklapaju u sklepane kvazi-guru-psiho teorije o tome ko su ljudi i, još gore, ko su pravi ljudi. U smislu ako se ne osećaš ko pobednik maratona odmah čim ujutro oči otvoriš, i ne razvaljuješ okolo optimizmom, šarmom i sveopštim odobravanjem, onda se ubij. Jer nisi ni za neku stvar.

Ljudi nisu grčki bogovi. Bilo bi zgodno da jesu, ali hebi ga. Ljudi su samo ljudi, i trebalo bi zakonom zabraniti svakog šarlatana koji im govori da su ma šta "više" i "bolje" od toga. Jer je to poruka opasnija nego se uopšteno misli.
 
Negde je mozda kljuc u otudjenju i preteranom fokusiranju kod vecine samo na sebe dovelo ovo drustvo u k...ac.
Bas ti ZP i ostale pizdarije.
Ukoliko je covek empata i brine o drugima,tudje patnje doticu ga (porodica,prijatelji,okolina).
Samim tim kako moze covek biti sam po sebi sretan ukoliko je okruzen tugom,cemerom,depresijom,besparicom,bolestima?
Mozda sam po sebi ima sve mogucnosti da bude sretan,ali samo ukoliko se fokusira samo na sebe i nema osecanja ni odgovornosti prema drugima (clanovima familije,skupa ljudi,cega god).
To je tipicna moderna svest u ovom vidu robovlasnickog drustva.Recimo da tamo nekog vlasnika giganta zabole sto mu radnici zive ko stoka -banalizovan primer,on je sretan.
Generalno svi ti "uspesni" nesretni slucajevi,kojih ima par komada sva sreca,imaju neki vid podrske od nekoga,nisu otudjeni i sami.
Kako biti ne otudjen od zajednice kada se cak i kod nekih psihologa promovise nemoj pricati o problemima,svojim ciljevima,svojim zeljama,o svom licnom zivotu nikome cak ni prijateljima,takve stvari pricajte samo strucnom licu?
Ranije su ljudi valjda imali vise osecaj pripadnosti,manje takmicarkog duha,vise zajednickog cilja za neko vece dobro od dobra pojedinca.
 
To što si opisala, to je klasičan američanski duh, neprestana, stalna, celoživotna kompetitivnost Nažalost, oni su to importovali u ostatak planete, pa čak i ovde. Rezon je nakazan, jer je u korenu pesimističan i depresivan (nikada ne možeš stalno biti pobednik, a poraz je nedopustiv) i to je jedan od glavnih razloga što to degenerično društvo propada. Nažalost, propašće i svi oni koji su ga usvojili, ako se ne promene za 360.

Lično mislim, teško.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top