- Poruka
- 21.079
Pobeda Kristijana Golubovića u rijalitiju „Farma“ samo je logičan nastavak njegove dugogodišnje rijaliti karijere,
danas poznatije od njegovog debelog kriminalnog dosijea…
Međutim, njegova pobeda i nagrada od 20.000.- evra nije samo rezultat njegovog prisustva na imanju, već i
dokaz kako se vrednosti gledanosti oblikuju u medijskom prostoru Srbije.
Vlasnik TV Pinka, Željko Mitrović, već je ogolio suštinu stvari kada je izjavio:
"Više ljudi gleda Kristijana dok spava nego što gledaju sve vaše vesti.“
Ova rečenica nije samo statistika već sociološki fenomen - Kristijan u snu ostvaruje bolju gledanost nego
celokupan informativni program.
To nije samo pokazatelj njegovog medijskog uticaja, već i signal potpunog preokreta vrednosti: ako pasivno
ležanje i spavanje pred kamerama izaziva veći interes od realnih događaja koji oblikuju život građana, postavlja
se pitanje šta je uopšte svrha informativnog programa?
Kristijan nije nov u ovom sistemu. Njegov život, obojen kontraverzama, kriminalnom prošlošću i neobičnim javnim
prisustvom, postao je manje važan od samog medijskog spektakla koji se neprestano reprodukuje. On se ne
mora ni truditi - dovoljno je da diše pred kamerama i publika će biti tu.
S druge strane, ova situacija nije samo individualna. Ona govori o tome šta publika zaista traži. Ne informacije,
ne analize, ne ozbiljnu refleksiju društva - već sirovi spektakl, bilo da je u formi svađe, skandala ili čak običnog
spavanja.
Kristijanova pobeda u „Farmi“ nije samo njegova, već pobeda koncepta u kojem mediji oblikuju realnost prema
zakonima zabave, a ne prema vrednosti informacija.
U tom smislu, pitanje koje ostaje jeste:
Da li je ovo logičan kraj evolucije televizijske industrije ili samo još jedan korak ka potpunoj relativizaciji
stvarnosti?
Više je ironična, ali takva da odaje sav cinizam jednog tv-mogula i frika koji biva u prilici da javno kreira nešto najnižeg kvaliteta, bunareći u tu svrhu po najdonjem stepenu populizma (time ga ujedino i šireći, te krunišući), artikulišući dosadu svih onih takvom životu i populizmu predatih (u hipnozi "tavorenja naroda") ne bi li time vršio diverziju na realan život ispunjen pravom realizacijom, slobodom, kreativnošću i mogućnostima... Jedna žilava, ali jalova i vrlo malo uspešna perionica ljudskih grehova i pogreški. To je laskavi nivo podlaštva koje zajednički deli sa svojim "nenadležnim" patronom na čelu države. 
