Na shoopku. Kad god prdne, da ga podseti na nju...Na čemu?![]()
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Na shoopku. Kad god prdne, da ga podseti na nju...Na čemu?![]()
kad smo kod taj dimnjak sa ruski nisac aviona, setih se "povratak u buducnost" kad je onaj matori vozio lokomotivu parnjacu.............koja je bila vremeplov.Nosac aviona 1 komad ima Francuska, ima i Rusja jedan sa
odzakom koji dimi i purnja kao svi ujedinjini odzaci Srbije, a ne verujem
da je bio kuvar na americkim nosacima aviona
Jako si loš i kao čovek i kao komunista...![]()
.Naravno, nikako ne zaboraviti Pobedinu legendarnu poruku
Kvadrati, Volume 4
https://forum.krstarica.com/threads...u-beogradu-vol-4.892532/page-82#post-38208356
Ниси у стању од тог грбавог сељаштва чак ни у машти да подигнеш главу и замислиш о чему причаш тим муљавим устима. Манастири на чукама, тамо где је Бог рекао лаку ноћ, сакривени од пљачкаша као баба у жбуњу, су... шта? Врхунац? Јер су у дивљини и кршу?
Замисли, грбо балканска, да си на броду. И једриш, и пролазиш сав сјајни Пропонтис, и одједном, као чудо, магични и милионски Град је пред тобом - Константинопољ, Миклгард викинга, краљица градова. Мегалополис. Све куле и зидине блистају, безбројне куполе од мермера и бакра се уздижу међу палатама и брдима и шумарцима чемпреса, и над свима је једна велика купола, и на њој бљештави знак ког је Константин, цар и светац, видео на милвијском мосту. И ту, код Златне Капије, у срцу царевине, чекају Господари Византије: нижи Цезари и Деспоти и Севастократори, Велики Логотета, Грофови Палате, Носилац Мача, χαρτοφύλαξ Светога Крста, таласократе и полемархи, стратези стрелаца са Крита, стратези хоплита и пелтаста и тешких катафракта; Силенцијари, Гроф Екскубитора, гувернери далеких азијских Тема, Клисоурарси, и, што да не, Префекти Сицилије и Нубије и Етиопије и Египта и Јерменије, Егзарси Равене и Картагине, Номарх Тарента, Катапан Барија.
И рецимо да су вести добре, а не лоше, какве су све твоје вести, какав си сав од главе до пете - добре вести, и цар је рад да их чује. И бродиш крај галија и квинкверема које су над тобом као литице, и ено бљештавих низова крилатих шлемова, и сва Варангијска Гарда лупа секирама о штитове од радости - англо-саксонци, ко би и сумњао, са дугим кикама и брковима боје жита - звона звоне, семантре туку, и топови грме, и са високих прамаца свих царских бродова, уз тешки задах нафте, Грчка ватра у сто крваво црвених парабола бљешти водама Цариграда. И прођеш кроз Златну Капију, и чујеш песме и повике безбројних становника краљице градова који врве Теодосијевим Зидинама. На сваком прозору и сваком крову Ромеји певају, и пурпуран је тепих од Аркадијског до Амастријског Трга, и прелазиш Филаделфију под Статуом Ветрова, и свуда су статуе - слоновача и мермер, уметност и вештина и лепота цивилизације старе две хиљаде година - и свуда су свилени барјаци, злато и снег, и како корачаш под гранама маслина и осмесима мермерних царева, и само небо светли сребром и златом, и сваким кораком више падају латице тракијских ружа.
И град је пред тобом. На претрпаном Константиновом Тргу, бугарски трговац крзнима, астролог из Персије, шпански јувелир, арапски банкар и копљаник из Бактрије падају у несвест, али идеш даље, око троструке делфске змије Хиподрома, и Плави и Зелени, ретко у својој историји, вичу у један глас, νίκη! Царски коњи њиште у шталама, ловачки леопарди реже на сребрним ланцима у рукама племића, механички златни лавови ричу пред престолом, певају из гласа златне птице на смарагдним гранама искованога дрвећа где шетају принцезе високе крви. У царским тамницама урлају и тресу ланцима монофизити и богумили, иконоборци и варвари, отпадници од славе и моћи Цара овога града.
И пред тешким бронзаним вратницама храма Свете Мудрости, разумеш, у злату и достојанству стоји екуменски Патријарх, окружен свим Патријарсима и Архиепископима богатога Истока, Светим Синодом и свом славом православља, у брокатним одорама од гримиза и пурпура и злата, одорама морско плавим и смарагдно зеленим, шуме златних пастирских штапова, слапови снежено белих брада, и, као што Грци певају о паду Града, небеса се тресу од звоњаве шездесет звона и триста гонгова, крај сваког звона свештеник, крај сваког свештеника четири црквењака. И улазиш под сенку где висе златне лампе и као звезде блистају свеће. Мермер и порфир и лапис као литице са сваке стране, безброј златних ореола и, над свим, као обешена на небеском ланцу, златна купола, широка и висока и лака као облак, какву свет није видео. И верници су на коленима, јер Град ће живети, и светлост Грчке ће живети, и кроз маглу усковитланог тамјана ступа империјални Teократ, наследник цезара старога Рима, и целом базиликом се чује херувимска химна кад Цар стане са десне а Патријарх са леве стране Католикона, саборнога храма свог света, и фанфаре стотина дугих труба ту и целом Византијом славе победу и Цара, Слугу Божијег, Краља Краљева, Најузвишенијег и Најблагороднијег Императора и Василеуса и Аутократора Константинопоља и Новога Рима, и стубови исклесани у славу старих божанстава се окрећу у својим постољима, и сузе радости теку низ лица мозаика Богородице и хладне образе икона...
И цео мраморни и чипкасти и господски Константинопољ се диже на бљештавом златном облаку, на песми Ромеја, са музиком звона и труба, са топовима који севају са царских зидина, са флотама од тешке либанске кедровине који пуштају дуге крваве лукове Грчке ватре, више и више, у бљештави и несхватљиви зенит чије су све славе старе Србије само далеки, бледи одбљесак...
И тишина. И мрак. И у мраку ти.
Нека свиња грокће. Или ти грокћеш.
"Ђе има боље одовог нашијега ође на Бабиноме Крику," грокћеш ти, окрећеш се, и одгегаш у блато и мастиљави мрак.
.
Кумара де Сити, :-) први пут читам ово. Побједоносног ка и тебе кад гођ могу испратим.
Али pastores fratres in nobis толико бисера та адреса по мојем лакмус тесту заиста не да ничим није заслужила но ни приближно не посједује потребну количину нужног духовног оруђа то све сконтат. Софистираним ракетама се не циља на врабце.
Особно Побједи завидим на посједовању или вишку временског капитала.
.-
.
.Писање, као и сваки хоби, је пре свега ту због сопственог задовољства у референци, у обрту фразе.
Човек који би писао спрам већине која ће то овде читати би могао се ограничи на корпус од стотинак речи и емотикона. Многи то врло успешно и раде, и у њиховим прилозима можеш уживати на свакој страни! Али то није неки репер.
Proleteri svih zemalja ujedinite se...![]()
Proleteri svih zemalja, ujedinite se!!!
proleteri svih zemalja. ujedinite se