Једне ноћи потрчаћу,
топлим стопалима по поду,
огрнута само косом као марамом,
неразумна,
оставићу све што зовеш својим
и нећу се освртати,
да не изгубим мирис извора у ваздуху
и одјек Његове душе у мени.
Јер ако застанем,
остаћу слеђена, као срна зачуђена,
непомична пред хајком,
као жена од песка,
штапом на обали исцртана,
огрнута само косом као марамом.
топлим стопалима по поду,
огрнута само косом као марамом,
неразумна,
оставићу све што зовеш својим
и нећу се освртати,
да не изгубим мирис извора у ваздуху
и одјек Његове душе у мени.
Јер ако застанем,
остаћу слеђена, као срна зачуђена,
непомична пред хајком,
као жена од песка,
штапом на обали исцртана,
огрнута само косом као марамом.
