Ovom rečenicom moj prijatelj pokušao je da mi objasni situaciju od pre neko veče. Situaciju da 1 minut nakon zemljotresa na ovoj društvenoj mreži počinju da se pojavljuju statusi sadržine "woo hoo, extraaa, zemljotres, ludilo, shaky shaky, aj jos malo". Bio sam impresioniran količinom neodgovornosti, ne razmišljanja ili ne znam već čega. Pitao sam se da li je moguće da nikom ne pada na pamet da je taj ultra zabavni zemljotres mozda nesto srušio, nekog ubio!
Ali ne, fora je staviti sto zabavniji status. Valjda su ljudi posle pretrpljenog straha imali potrebu svima da pokažu da se oni nisu ni malo uplašili. A na fejsu je to najlakse. Niko od virtuelnih drugara nije mogao da te vidi kako se krijes ispod štoka od vrata, ili prastarog hrastovog stola. Fora je ubediti ih da je tebi bilo zabavno. Još ti se puls nije spustio dok kačiš link za stari hit Lee Man-a i Montenigersa. Ali uz prigodan komentar svi će videti da je tebi zabavno i veselo kao pomenuti ex hit.
Mada ipak, moram priznati svo to silno fejsovanje na ovu temu je imalo i dobre strane. Informacije su se proširile u roku od nekoliko minuta. Mediji su totalno zakazali, izveštaja nije bilo, tako da su sve informacije stizale upravo sa fejsa. Jačina, mesto epicentra itd. Poražavajuće je da je sajt Republičkog seizmološkog zavoda bio blokiran. Valjda se očekivalo da baba Vanga u pasulju pogleda i narodu saopšti ono što ga je snašlo.
Ne znam šta je bilo u glavi onih hrabrih kojima je sudeći po statusu ovo vid zabave, ali meni nije bilo baš zabavno. Nadao sam se da je epicentar bio negde blizu, jer bi to značilo da je ono što smo mi osetili sve od tog potresa. Ali šta ako nije?Šta ako je bio negde daleko? Kroz glavu mi prodje onaj razorni što je pogodio Italiju. Haiti! Trudim se da ne mislim na to, ne može to kod nas. Ali opet se setim onog iz 1999. na Ubu. Ljudima koji su to osetili svakako ne bi bilo do vickastih statusa. Razočaran sam količinom ravnodušnosti.
Razočarenje prerasta u bes kada sam čuo šta je bilo u Kraljevu. Porodice ono dvoje nesrećnika sigurno ne misli da to nije bio zemljotres nego da je Čak Noris u teretani ispustio tegove. Shvatio sam šta znači ono da svako gleda svoje dupe. I da po tuđem dupetu 100 batina ne boli. Ali i dalje ne mogu da shvatim da treba da osetimo na svojoj kozi da bismo imali razumevanja za nekog, ili barem poštovanja da se ne šalimo sa nečim zbog čega neko možda pati.
Možda sam ja lud a svi ostali normalni, ili su svi ludi a ja normalan. Gledajte to u skladu sa svojim razmisljanjem od pre neko veče.
Ali ne, fora je staviti sto zabavniji status. Valjda su ljudi posle pretrpljenog straha imali potrebu svima da pokažu da se oni nisu ni malo uplašili. A na fejsu je to najlakse. Niko od virtuelnih drugara nije mogao da te vidi kako se krijes ispod štoka od vrata, ili prastarog hrastovog stola. Fora je ubediti ih da je tebi bilo zabavno. Još ti se puls nije spustio dok kačiš link za stari hit Lee Man-a i Montenigersa. Ali uz prigodan komentar svi će videti da je tebi zabavno i veselo kao pomenuti ex hit.
Mada ipak, moram priznati svo to silno fejsovanje na ovu temu je imalo i dobre strane. Informacije su se proširile u roku od nekoliko minuta. Mediji su totalno zakazali, izveštaja nije bilo, tako da su sve informacije stizale upravo sa fejsa. Jačina, mesto epicentra itd. Poražavajuće je da je sajt Republičkog seizmološkog zavoda bio blokiran. Valjda se očekivalo da baba Vanga u pasulju pogleda i narodu saopšti ono što ga je snašlo.
Ne znam šta je bilo u glavi onih hrabrih kojima je sudeći po statusu ovo vid zabave, ali meni nije bilo baš zabavno. Nadao sam se da je epicentar bio negde blizu, jer bi to značilo da je ono što smo mi osetili sve od tog potresa. Ali šta ako nije?Šta ako je bio negde daleko? Kroz glavu mi prodje onaj razorni što je pogodio Italiju. Haiti! Trudim se da ne mislim na to, ne može to kod nas. Ali opet se setim onog iz 1999. na Ubu. Ljudima koji su to osetili svakako ne bi bilo do vickastih statusa. Razočaran sam količinom ravnodušnosti.
Razočarenje prerasta u bes kada sam čuo šta je bilo u Kraljevu. Porodice ono dvoje nesrećnika sigurno ne misli da to nije bio zemljotres nego da je Čak Noris u teretani ispustio tegove. Shvatio sam šta znači ono da svako gleda svoje dupe. I da po tuđem dupetu 100 batina ne boli. Ali i dalje ne mogu da shvatim da treba da osetimo na svojoj kozi da bismo imali razumevanja za nekog, ili barem poštovanja da se ne šalimo sa nečim zbog čega neko možda pati.
Možda sam ja lud a svi ostali normalni, ili su svi ludi a ja normalan. Gledajte to u skladu sa svojim razmisljanjem od pre neko veče.