Ljubav, ljubomora i mrznja,kazu, nalazi se u istom delu mozga i pokrecu se bliskim cesto istim mislima. Ako ljubav usvojimo kao pozitivno osecanje, ljubomoru kao nekad pozitivno nekad negativno, a mrznju kao negativno sledi jedna pletenica osecanja. Iz ovoga sledi da, ako samo jedno osecanje ne kontrolisemo cela pletenica se raspada. Koliko covek moze da izdrzi rasutih osecanja bice utvrdjeno kada dovoljan broj dobrovoljnih objekata pokaze znake raspada nekog od sistema. Takodje, bice utvrdjeno koliko na izdrzivljivost uticu razliciti agensi. Do tada mozemo samo da posmatramo i/ili ucestvujemo u zavisnosti od samokontrole, zelje ili potrebe. Pa po volji...