Jedne vrele julske večeri se čula muzika za ples iz obližnje diskoteke. Stevan je odmah rekao. ’’Anđice, idemo malo u diskoteku, mila?’’ ’’Samo da se presvučem.’’ ’’Ne treba! Ovo na tebi je odlično. Ti si uvek lepa.’’ Tada se umeša njena mlađa sestra. ’’Ako odvedeš Anđu u disko, rećiću mami.’’ Tada svi nagrnuše na Martu. ’’Bolje se ostavi! Neka idu.’’ ’’Ne, rećiću mami ako ne idem i ja!’’ ’’Tebe neće pustiti, mala si. Seka će u srednju školu.’’ Nije vredelo.
Tada Stevan odevde Anđelku dalje od društva. Mesečina je kupala svojim sjajem. Visoko gore na nebu se smeškao ogroman, pun mesec. Cveće iz seoskih bašta je prosto opijalo. Stevan zagrli Anđelku. Ona ga zagrli oko ramena. Bili su veoma simpatičan par. Ona visoka tek nešto više od metar i po, a on skoro dva metra. ’’Jedva sam te dohvatila! Teško meni!’’ ’’Ne sekiraj se! Najvrednije stvari se drže u malim kutijama.’’ Do 2 sata ujutro je trajao ples na mesečini. U njegovom zagrljaju je bilo: lepo, toplo, sigurno...
Komarci su bili jako dosadni. Neprestano su bockali. Anđelka se zvekne po obrazu. ’’Nemoj toliko snažno da se šamaraš.’’ Reče joj Stevan. ’’Grizu me !’’ ’’Vidiš, mene nije ugrizao ni jedan. Ti si mnogo slatka, a oni su to osetili. Imaš slatku krv. Da sam komarac... Ne, ne bih voleo da sam komarac, već da sam noćni leptir. Uvek bi ti sleteo ovde.’’ Reče on i prstima joj nežno dotakne desnu jagodicu na licu. Posle joj je usnama milovao desnu jagodicu.
Anđelkina sestra je ipak sve rekla majci. ’’Oni su cele noći igrali i on ju je jubio.’’ Tu je bio kraj. Zato su Anđelikna majka i sestra još ujutro spakovale stvari. Anđelki se nije išlo kući ali morala je. Nije se ni pozdravila sa Stevanom. Sva sreća ili možda nesreća, imala je njegovu adresu. Majka je sa ćerkma otišla kući. Već posle dva dana je dobila pismo od Stevana. Do tada je mrzela svoje ime. Ali on je u pismu mogao da ponovi njeno ime po 20 puta. Pisao joj je nežna i topla ljubavna pisma, a ona mu je svom silinom svog bića odgovarala.
Njenoj majci se nije dopalo sve to. Tog Stevana nije mogla da smisli. Zato joj Stevan više nije slao pisma na kućnu adresu, slao joj je na adresu škole u kojoj je išla. Anđelka je po 3 puta nedeljeno dobijala pisma od Stevana. On je nekoliko puta odlazio u grad u kojem je ona živela da je potraži ali nikako nije mogao da je pronađe. Kao da im neka nevidljiva sila nije dozvolila da budu zajedno iako su oboje silno želeli.
Zato Anđelka reši da potraži njega, ono bar da se vide na sat, dva. Znala je u kom gradu on živi i koja mu je adresa. Morala je da slaže roditelje što do tada nije činila. Rekla je majci da ide na eksurziju sa geografskom sekcijom. Majka ju je lepo spremila. Anđelka se lepo obukla, a majka joj namesti dve kikice kao što nose devojčice od pet godina. Anđelka rano ujutro pođoše. Ona je napisala Stevanu u pismu da ide kod njega, ali nije sama mogla da pusti to pismo. Dala ga je drugarici. Drugarica nikad nije poslala to pismo, pa Stevan nije znao da mu stiže ljubav.
Ipak su se pronašli u gradu u kom je on živeo. Njegov mlađi brat je pronašao Anđu i odveo ju je kod brata. Stevan se jako obradovao. Vodio je svugde: kod njegovih sestara, drugova, u kafić. Jedino kući kod sebe je nije pozvao. Ona je slutila zašto. Svi njegovi su je prihvatili kao člana porodice. Tada su se Anđelka i Stevan dogovorili. Za 4 godine će ona završiti medesinsku školu i njih dvoje će se uzeti. On će se do tada pokrpiti i osamostaliti, pa će imati gde da je odvede. Na rastanku ju je dugo ljubio kao da je slutio da je više nikada neće poljubiti. ’’Anđice, nikad nemoj zaboraviti da te silno volim i da te nikada neću zaboraviti.’’ Pokvario joj je kikice i pustio kosu. Ona je imala kosu preko ramena. On je tražio da ona pusti kosu da joj izraste do polovine leđa. Jako je voleo njenu kosu koja je bila sjajna, blago talasata smrđe boje.
Ona je tada mislila: Kazanova se udvara! Samo da je slutila koliko je tada pogrešila. On ju je ispratio do stanicu. Anđelka je mnogo ranije trebala doći kući. Zakasnila je zato su se roditelji zabrinuli. Majka je odmah pitala devojku iz komšiluka: ’’Miro, je li danas bila geografska eksurzija?’’ ’’Jeste!’’ Slaga Mira pošto je znala o čemu se radi. Ali Anđin drug iz razreda nije bio obavešten, pa je rekao da nema ništa od eksukrizije.
Tada je majka shvatila o črmu se radi. Poslala je oca i očevog prijatelja da pronađu pobegulju. Anđa se vratila pre oca i očevog prijatelja. Ali zabrinut otac je namestio haos u Stevanovoj kući. Psovao ga je, optuživao i sve slično... Anđa je dobila batina kao nikada do tada. Majka je zabranila ćerki da bilo šta ima sa Stevanom. Došao je i otac ali on se tu nije mešao. Da bi bila sigurna, majka je premestila Anđu u drugu školu. Više nisu stizala pisma od Stevana. Anđelka je mislila da ju je on definitvno ostavio. Opet je krivila sebe zbog svega što se desilo. Prošlo je mesec dana od nemilog događaja.
Sledi nastavak
Tada Stevan odevde Anđelku dalje od društva. Mesečina je kupala svojim sjajem. Visoko gore na nebu se smeškao ogroman, pun mesec. Cveće iz seoskih bašta je prosto opijalo. Stevan zagrli Anđelku. Ona ga zagrli oko ramena. Bili su veoma simpatičan par. Ona visoka tek nešto više od metar i po, a on skoro dva metra. ’’Jedva sam te dohvatila! Teško meni!’’ ’’Ne sekiraj se! Najvrednije stvari se drže u malim kutijama.’’ Do 2 sata ujutro je trajao ples na mesečini. U njegovom zagrljaju je bilo: lepo, toplo, sigurno...
Komarci su bili jako dosadni. Neprestano su bockali. Anđelka se zvekne po obrazu. ’’Nemoj toliko snažno da se šamaraš.’’ Reče joj Stevan. ’’Grizu me !’’ ’’Vidiš, mene nije ugrizao ni jedan. Ti si mnogo slatka, a oni su to osetili. Imaš slatku krv. Da sam komarac... Ne, ne bih voleo da sam komarac, već da sam noćni leptir. Uvek bi ti sleteo ovde.’’ Reče on i prstima joj nežno dotakne desnu jagodicu na licu. Posle joj je usnama milovao desnu jagodicu.
Anđelkina sestra je ipak sve rekla majci. ’’Oni su cele noći igrali i on ju je jubio.’’ Tu je bio kraj. Zato su Anđelikna majka i sestra još ujutro spakovale stvari. Anđelki se nije išlo kući ali morala je. Nije se ni pozdravila sa Stevanom. Sva sreća ili možda nesreća, imala je njegovu adresu. Majka je sa ćerkma otišla kući. Već posle dva dana je dobila pismo od Stevana. Do tada je mrzela svoje ime. Ali on je u pismu mogao da ponovi njeno ime po 20 puta. Pisao joj je nežna i topla ljubavna pisma, a ona mu je svom silinom svog bića odgovarala.
Njenoj majci se nije dopalo sve to. Tog Stevana nije mogla da smisli. Zato joj Stevan više nije slao pisma na kućnu adresu, slao joj je na adresu škole u kojoj je išla. Anđelka je po 3 puta nedeljeno dobijala pisma od Stevana. On je nekoliko puta odlazio u grad u kojem je ona živela da je potraži ali nikako nije mogao da je pronađe. Kao da im neka nevidljiva sila nije dozvolila da budu zajedno iako su oboje silno želeli.
Zato Anđelka reši da potraži njega, ono bar da se vide na sat, dva. Znala je u kom gradu on živi i koja mu je adresa. Morala je da slaže roditelje što do tada nije činila. Rekla je majci da ide na eksurziju sa geografskom sekcijom. Majka ju je lepo spremila. Anđelka se lepo obukla, a majka joj namesti dve kikice kao što nose devojčice od pet godina. Anđelka rano ujutro pođoše. Ona je napisala Stevanu u pismu da ide kod njega, ali nije sama mogla da pusti to pismo. Dala ga je drugarici. Drugarica nikad nije poslala to pismo, pa Stevan nije znao da mu stiže ljubav.
Ipak su se pronašli u gradu u kom je on živeo. Njegov mlađi brat je pronašao Anđu i odveo ju je kod brata. Stevan se jako obradovao. Vodio je svugde: kod njegovih sestara, drugova, u kafić. Jedino kući kod sebe je nije pozvao. Ona je slutila zašto. Svi njegovi su je prihvatili kao člana porodice. Tada su se Anđelka i Stevan dogovorili. Za 4 godine će ona završiti medesinsku školu i njih dvoje će se uzeti. On će se do tada pokrpiti i osamostaliti, pa će imati gde da je odvede. Na rastanku ju je dugo ljubio kao da je slutio da je više nikada neće poljubiti. ’’Anđice, nikad nemoj zaboraviti da te silno volim i da te nikada neću zaboraviti.’’ Pokvario joj je kikice i pustio kosu. Ona je imala kosu preko ramena. On je tražio da ona pusti kosu da joj izraste do polovine leđa. Jako je voleo njenu kosu koja je bila sjajna, blago talasata smrđe boje.
Ona je tada mislila: Kazanova se udvara! Samo da je slutila koliko je tada pogrešila. On ju je ispratio do stanicu. Anđelka je mnogo ranije trebala doći kući. Zakasnila je zato su se roditelji zabrinuli. Majka je odmah pitala devojku iz komšiluka: ’’Miro, je li danas bila geografska eksurzija?’’ ’’Jeste!’’ Slaga Mira pošto je znala o čemu se radi. Ali Anđin drug iz razreda nije bio obavešten, pa je rekao da nema ništa od eksukrizije.
Tada je majka shvatila o črmu se radi. Poslala je oca i očevog prijatelja da pronađu pobegulju. Anđa se vratila pre oca i očevog prijatelja. Ali zabrinut otac je namestio haos u Stevanovoj kući. Psovao ga je, optuživao i sve slično... Anđa je dobila batina kao nikada do tada. Majka je zabranila ćerki da bilo šta ima sa Stevanom. Došao je i otac ali on se tu nije mešao. Da bi bila sigurna, majka je premestila Anđu u drugu školu. Više nisu stizala pisma od Stevana. Anđelka je mislila da ju je on definitvno ostavio. Opet je krivila sebe zbog svega što se desilo. Prošlo je mesec dana od nemilog događaja.
Sledi nastavak