Kad ju je spazio, ustane iz trave i priđe Anđelki, pridružio joj se na klupi. Imao je belu, atletsku majicu, kratke pantalone i veliki peškir oko vrata. Pružio joj je ruku i rekao je: ’’Ja sam Stevan!’’ Imao je ogromnu šaku, a stisak ruke mu je bio veoma nežan, blag. Ona mu svojom dečijom šakom steže ruku. Jači beše njen stisak. ’’Kako jaka devojka! Treniraš neki sport?’’ ’’Rukomet. Anđelka.’’ On se osmehne. ’’Znam kako se zoveš. Čuo sam za tebe. Svi pričaju o lepoj Anđi.’’ Ona ga prekine. ’’Ko mi kaže da sam lepa, ja ga prebijem.’’
Stevanu bi smešno ali se nije smejao da je ne bi uvredio. Veliki strah je bio smešten u metar i po visine i 40 i nešto kilograma. Mladić pored Anđelke je bio viši od nje same skoro pola metara. ’’Ti si komšinicin brat?’’ ’’Jeste. I ja sam došao u goste i da malo pomognem sestri.’’ ’’To je lepo.’’ Tu su njih dvoje pričali o svemu i svačemu. Tom prilikom je saznao da je ona tek završila osnovnu školu, da ima odličan uspeh i da je takodje član elitne recitatorske sekcije. Još tada se bavila pisanjem. Pesme su joj bile veoma lepe ali bolje se snalazila u prozi. Sastavi iz srpskog su joj bili čuveni i imala je podršku profesorke književnosti da jednog dana postane pisac. I ona je saznala po nešto o njemu. Njegovi su siromašni i nemaju sredstava da ga školuju, on već radi, pa izdržava mlađu sestru i braću. Ima samo majku, a otac mu je umro.
Anđelki beše žao za njega. Tako mlad a već mora da se muči. Imao je veliku odgovornost i beše častan. Dok je ona bila detinjasta, naivna i otvorene duše. Stevan se nije udvarao Anđelki. Pričali su kao prijatelji. Ali kad god bi se ona pojavila na ulicu, uvek je tu bio i on. U komšiluku je bilo mnogo omladine. Svi oni su došli da vide gošće kod majka Sofije. Apsolutno svi, mlade tinejdžerke, momci iz komšiluka ali i starija omladina.
Anđelka je imala brata i sestru od starijeg ujaka. Sestru je više volela pošto ju je brat stalno zadirkivao i šalio se na njen račun. Čim bi pao mrak, na ulicu bi se sjatilo njih bar tridesetak. Igrali su se žmurke. Tada bi nastalna buka i jurnjava. Odrasli su ih ostavili. Mladi su se zabavljali. U komšiluku preko puta je živeo jedan seoski Kazanova. Zvali su ga Miki. Koja god bi devojka dolazila u goste kod rodbine u tom selu, morala je biti Mikina. Onaj nije bio neki lepotan ali je bio veoma vešt u igri zavođenja.
Sad je bacio oko na Anđelku. On joj se nije dopadao. Znala je kakav je. Morao je baš svakoj da priđe, bude sa njom jedno kratko vreme i ostavi je. Onda bi se okolo hvalio. Koliko je on imao lepih, mladih devojaka. Anđelka se nadala da će joj prići Stevan. On se nije usudio da joj priđe ili bilo šta da joj kaže o ljubavi. Pričali su o: sestrama, njegovim i njenim, o predmetima u školi, muzici, književnosti i prijateljima koje oboje poznaju. Zato je Anđelka mislila da se ne dopada Stevanu. Usto, on nije učestovao u noćnim ludorijama. Nije igrao sa ostalima: žmurke, masne fote i gluvih telefona. O njemu se govorilo da se pravi važan. Bio je malo pametniji od ostalih pa se folira. Usto, ni jednoj curici nije prilazio. Ostali momci su se samo šalili sa njime: ’’Naš Steva ima da nađe princezu!’’ ’’Ne princezu, već vilu! Ona je dobra vila iz bajki, bolja, lepša i pametnija od svih princeza, ona je prava čarobnica.’’
Momci su se kidali od smeha. ’’Lud si, Stevo, ***** mi sve!’’ Ko bi posumnjao šta se mota po njegovoj glavi? Pošto nije gledao ni jednu, niko nije mogao da zna koja je to vila. Mislili su, lud je i tu nema pomoći. Stevan i dalje nije izlazio noću da se zabavlja sa omladinom iz komšiluka. Njegov mlađi brat jeste. Po nekad bi izašao da viče na mlađeg brata, preti mu i da ga tera unutra da spava. Anđelka je mislila: ’’Što je nafuran i pravi je mrgud.’’ Očekivala je da joj priđe mrgud. Pošto joj on nije prilazio a Miki je bio jako naporan, prihvatila je njega.
Miki je odmah počeo da se hvali okolo kako je u šemi sa Anđelkom. Ona je to toliko mrzela ali je ćutala samo da bi videla kako će Stevan reagovati. Miki je umeo sa devojkama , kao da je doktorirao za udavarča. Dok su igrali žmurke, samo je bežao za Anđelkom i zajedno su se krili. Slao joj je cveće i ljubavne poruke. Umeo je da hvali njen izgled, tvrdio je da je posebna i slične gluposti. Naravno, da je Anđelka znala kakav je.
Tada je stigla nova gošća kod nekih komšija. U pitanju je bila Mikijeva rođaka, Lenče. Ona je došla lično svojim autom iz Nemačke. Bila je veoma ugledna, imućna, jako lepa i posebna. Imala je prekrasnu dugu kosu, uvek je bila našnikana i devojka od ugleda. Nimalo nije bila uobražna niti sujetna. Mnogi su mislili da će nastati rat između Lene i Anđe. Poznato je da su žene, bilo one i klinke jako sujetne. Ali to se nije desilo. Njih dve postaše najbolje drugarice.
Čim je stigla, Lenče je priredila zabavu. Pozvala je svu omladinu iz komšiluka. Za tu zabavu, Anđa se spremala satima. Lično baka joj je pravila frizuru, šminkala ju je i doterivala. Dok se Anđelkina majka mrštila. Baka joj je pretila: ’’Pusi dete, možda nađe nekog momčića!’’ Na zabavi kod Lene je bilo veoma prijatno. Slušala se divna muzika, služilo se piće i slično. Tada se pojavio i Stevan iako on nije išao nigde. Domaćici je doneo nešto. Anđelka je bila ubeđena da se Stevanu dopala Lenče. Tada je mislila: ’’Neka im je sa srećom!’’ Ona je još tada imala jedan veliki dar od Boga, a to je da nije preterano ljubomorna.
Miki odmah zgrbi Anđelku. Snažno ju je zagrlio, više nego što je to bilo pristojno. Ona mu prošaputa: ’’Odmakni se malo, nije kulturno!’’ Baš je Miki mario za kulturu, nikad nije bio kulturan. Stevan je igrao sa Lenom, ali nije skidao pogled sa Anđelke u Mikinim kleštima. Što je duže gledao, ruke su mu sve jače drhtale. Tada se umešao Anđin brat. Dohvatio je Mikija, odvojio ga od Anđe, izgurao napolje. Iako je bio pod dejstvom alkohola, Miki se osvestio. Dobio je mali čas vaspitanja. Onda se pravdao; nije mislio ništa rđavo, pio je pijan i slično.
Onaj dohvati sesru i odvede je kući. Anđelka je plakala, mislila je da je ona kria. Brat ju je ubeđivao da ona ništa nije kriva, već Miki je bezobrazan. Neka ponižava svaku koja mu dozvoli ali da Anđa ne bude jedna od njih. Ona se pravdala. Nije joj mnogo stalo do tog ženskaroša ali tek da ima nekoga. Čim je jutro osvanulo, Anđelka dohvati torbu i novčanik. Htela je da ode u prodavnicu. Za njom pobeže Stevan. Izgovor mu je bio da ona ne nosi tešku torbu. Hoće da joj pomogne.
Ona se osmehne: ’’Lepa ova naša Lenče?’’ ’’Valjda. I meni je baš kao tebi drugarica. Šta uradi Mika! Samo je dobio batina.’’ ’’Jako mi je neprijatno. Izgledalo je kao da sam najveća lujka.’’ ’’Nije izgledalo tako! Ni njegovoj rođaki se nije dopalo Mikinino ponašanje. Baš mi Lenče kaže: Nesreća, da udavi jadnu Anđicu. Ona je klinka i nije da je neko gnječi.’’ Isto se nastvailo. Kad god bi Anđelka negde pošla, Stevan bi otrčao za njom. Kad god bi izašla na ulicu, on bi se odmah našao pored nje. I dalje joj ništa nije govorio o ljubavi. Sve do jedne večeri. Njih desetak su sedeli na travi u krugu i igrali su ’’gluvih telefona.’’ Stevan se odmah smestio pored Anđelke. Predvodik je bio Mikijev rođeni bat. Uvek bi mu na pamet palo nešto smešno. Prošaputao bih devojčici do sebe: ’’Miki voli Anku!’’ Posle: ’’Miki voli Sonju!’’ I tako redom. Jedno 20 ženskih imena je pomenuo i povezao sa njegovim bratom. Ostali su se šalili na Mikijev račun. On nije mario.
Stevan bi uvek nežno sklonio kosu sa Anđelkinog uha i tiho bi joj prošaputao šta da prenese dalje. Po nekad bi je poljubio iza uha. Ona je osećala njegov topao dah na svom licu. Po nekad bi je nežno uštinuo za obraz. Njoj je to bilo jako uzbudljivo. Nije ni pomislila da se brani. Toliko bi se zbunila zbog njegovog gesta da nije čula šta bi joj prošaptao. Zato je morao više puta da joj isto prošaputa, naravno, samim tim i više puta poljubi iza uha. Pošto je bio mrak, to ne bi niko primetio. Samo njena sestra je posumnjala.
Glupe igre dece osamdestih godina prošlog veka. Među tim igrama je bila: ’’Upao sam u bunar,’’ To samo radi tajnih poljubaca i skrivenih nežnosti. Anđa je uvek morala Stevana da vadi iz bunara. Tada bi se dugo zadržala u poslu. A on je baš umeo da ljubi. Poljubci su mu bili vreli kao tropske noći. Slađi od kolača njegove sestre i meki kao seosko jutro. Nisu bili u pitanju samo poljubci i nežna milovanja. Između njih dvoje je vladala neka bliskog, prisnost, tolerancija, ni malo nije bilo gneva ni ljubomore. Poštovali su jedno drugo, odlično su se slagali, štitili.
NASTAVAK SLEDI
Stevanu bi smešno ali se nije smejao da je ne bi uvredio. Veliki strah je bio smešten u metar i po visine i 40 i nešto kilograma. Mladić pored Anđelke je bio viši od nje same skoro pola metara. ’’Ti si komšinicin brat?’’ ’’Jeste. I ja sam došao u goste i da malo pomognem sestri.’’ ’’To je lepo.’’ Tu su njih dvoje pričali o svemu i svačemu. Tom prilikom je saznao da je ona tek završila osnovnu školu, da ima odličan uspeh i da je takodje član elitne recitatorske sekcije. Još tada se bavila pisanjem. Pesme su joj bile veoma lepe ali bolje se snalazila u prozi. Sastavi iz srpskog su joj bili čuveni i imala je podršku profesorke književnosti da jednog dana postane pisac. I ona je saznala po nešto o njemu. Njegovi su siromašni i nemaju sredstava da ga školuju, on već radi, pa izdržava mlađu sestru i braću. Ima samo majku, a otac mu je umro.
Anđelki beše žao za njega. Tako mlad a već mora da se muči. Imao je veliku odgovornost i beše častan. Dok je ona bila detinjasta, naivna i otvorene duše. Stevan se nije udvarao Anđelki. Pričali su kao prijatelji. Ali kad god bi se ona pojavila na ulicu, uvek je tu bio i on. U komšiluku je bilo mnogo omladine. Svi oni su došli da vide gošće kod majka Sofije. Apsolutno svi, mlade tinejdžerke, momci iz komšiluka ali i starija omladina.
Anđelka je imala brata i sestru od starijeg ujaka. Sestru je više volela pošto ju je brat stalno zadirkivao i šalio se na njen račun. Čim bi pao mrak, na ulicu bi se sjatilo njih bar tridesetak. Igrali su se žmurke. Tada bi nastalna buka i jurnjava. Odrasli su ih ostavili. Mladi su se zabavljali. U komšiluku preko puta je živeo jedan seoski Kazanova. Zvali su ga Miki. Koja god bi devojka dolazila u goste kod rodbine u tom selu, morala je biti Mikina. Onaj nije bio neki lepotan ali je bio veoma vešt u igri zavođenja.
Sad je bacio oko na Anđelku. On joj se nije dopadao. Znala je kakav je. Morao je baš svakoj da priđe, bude sa njom jedno kratko vreme i ostavi je. Onda bi se okolo hvalio. Koliko je on imao lepih, mladih devojaka. Anđelka se nadala da će joj prići Stevan. On se nije usudio da joj priđe ili bilo šta da joj kaže o ljubavi. Pričali su o: sestrama, njegovim i njenim, o predmetima u školi, muzici, književnosti i prijateljima koje oboje poznaju. Zato je Anđelka mislila da se ne dopada Stevanu. Usto, on nije učestovao u noćnim ludorijama. Nije igrao sa ostalima: žmurke, masne fote i gluvih telefona. O njemu se govorilo da se pravi važan. Bio je malo pametniji od ostalih pa se folira. Usto, ni jednoj curici nije prilazio. Ostali momci su se samo šalili sa njime: ’’Naš Steva ima da nađe princezu!’’ ’’Ne princezu, već vilu! Ona je dobra vila iz bajki, bolja, lepša i pametnija od svih princeza, ona je prava čarobnica.’’
Momci su se kidali od smeha. ’’Lud si, Stevo, ***** mi sve!’’ Ko bi posumnjao šta se mota po njegovoj glavi? Pošto nije gledao ni jednu, niko nije mogao da zna koja je to vila. Mislili su, lud je i tu nema pomoći. Stevan i dalje nije izlazio noću da se zabavlja sa omladinom iz komšiluka. Njegov mlađi brat jeste. Po nekad bi izašao da viče na mlađeg brata, preti mu i da ga tera unutra da spava. Anđelka je mislila: ’’Što je nafuran i pravi je mrgud.’’ Očekivala je da joj priđe mrgud. Pošto joj on nije prilazio a Miki je bio jako naporan, prihvatila je njega.
Miki je odmah počeo da se hvali okolo kako je u šemi sa Anđelkom. Ona je to toliko mrzela ali je ćutala samo da bi videla kako će Stevan reagovati. Miki je umeo sa devojkama , kao da je doktorirao za udavarča. Dok su igrali žmurke, samo je bežao za Anđelkom i zajedno su se krili. Slao joj je cveće i ljubavne poruke. Umeo je da hvali njen izgled, tvrdio je da je posebna i slične gluposti. Naravno, da je Anđelka znala kakav je.
Tada je stigla nova gošća kod nekih komšija. U pitanju je bila Mikijeva rođaka, Lenče. Ona je došla lično svojim autom iz Nemačke. Bila je veoma ugledna, imućna, jako lepa i posebna. Imala je prekrasnu dugu kosu, uvek je bila našnikana i devojka od ugleda. Nimalo nije bila uobražna niti sujetna. Mnogi su mislili da će nastati rat između Lene i Anđe. Poznato je da su žene, bilo one i klinke jako sujetne. Ali to se nije desilo. Njih dve postaše najbolje drugarice.
Čim je stigla, Lenče je priredila zabavu. Pozvala je svu omladinu iz komšiluka. Za tu zabavu, Anđa se spremala satima. Lično baka joj je pravila frizuru, šminkala ju je i doterivala. Dok se Anđelkina majka mrštila. Baka joj je pretila: ’’Pusi dete, možda nađe nekog momčića!’’ Na zabavi kod Lene je bilo veoma prijatno. Slušala se divna muzika, služilo se piće i slično. Tada se pojavio i Stevan iako on nije išao nigde. Domaćici je doneo nešto. Anđelka je bila ubeđena da se Stevanu dopala Lenče. Tada je mislila: ’’Neka im je sa srećom!’’ Ona je još tada imala jedan veliki dar od Boga, a to je da nije preterano ljubomorna.
Miki odmah zgrbi Anđelku. Snažno ju je zagrlio, više nego što je to bilo pristojno. Ona mu prošaputa: ’’Odmakni se malo, nije kulturno!’’ Baš je Miki mario za kulturu, nikad nije bio kulturan. Stevan je igrao sa Lenom, ali nije skidao pogled sa Anđelke u Mikinim kleštima. Što je duže gledao, ruke su mu sve jače drhtale. Tada se umešao Anđin brat. Dohvatio je Mikija, odvojio ga od Anđe, izgurao napolje. Iako je bio pod dejstvom alkohola, Miki se osvestio. Dobio je mali čas vaspitanja. Onda se pravdao; nije mislio ništa rđavo, pio je pijan i slično.
Onaj dohvati sesru i odvede je kući. Anđelka je plakala, mislila je da je ona kria. Brat ju je ubeđivao da ona ništa nije kriva, već Miki je bezobrazan. Neka ponižava svaku koja mu dozvoli ali da Anđa ne bude jedna od njih. Ona se pravdala. Nije joj mnogo stalo do tog ženskaroša ali tek da ima nekoga. Čim je jutro osvanulo, Anđelka dohvati torbu i novčanik. Htela je da ode u prodavnicu. Za njom pobeže Stevan. Izgovor mu je bio da ona ne nosi tešku torbu. Hoće da joj pomogne.
Ona se osmehne: ’’Lepa ova naša Lenče?’’ ’’Valjda. I meni je baš kao tebi drugarica. Šta uradi Mika! Samo je dobio batina.’’ ’’Jako mi je neprijatno. Izgledalo je kao da sam najveća lujka.’’ ’’Nije izgledalo tako! Ni njegovoj rođaki se nije dopalo Mikinino ponašanje. Baš mi Lenče kaže: Nesreća, da udavi jadnu Anđicu. Ona je klinka i nije da je neko gnječi.’’ Isto se nastvailo. Kad god bi Anđelka negde pošla, Stevan bi otrčao za njom. Kad god bi izašla na ulicu, on bi se odmah našao pored nje. I dalje joj ništa nije govorio o ljubavi. Sve do jedne večeri. Njih desetak su sedeli na travi u krugu i igrali su ’’gluvih telefona.’’ Stevan se odmah smestio pored Anđelke. Predvodik je bio Mikijev rođeni bat. Uvek bi mu na pamet palo nešto smešno. Prošaputao bih devojčici do sebe: ’’Miki voli Anku!’’ Posle: ’’Miki voli Sonju!’’ I tako redom. Jedno 20 ženskih imena je pomenuo i povezao sa njegovim bratom. Ostali su se šalili na Mikijev račun. On nije mario.
Stevan bi uvek nežno sklonio kosu sa Anđelkinog uha i tiho bi joj prošaputao šta da prenese dalje. Po nekad bi je poljubio iza uha. Ona je osećala njegov topao dah na svom licu. Po nekad bi je nežno uštinuo za obraz. Njoj je to bilo jako uzbudljivo. Nije ni pomislila da se brani. Toliko bi se zbunila zbog njegovog gesta da nije čula šta bi joj prošaptao. Zato je morao više puta da joj isto prošaputa, naravno, samim tim i više puta poljubi iza uha. Pošto je bio mrak, to ne bi niko primetio. Samo njena sestra je posumnjala.
Glupe igre dece osamdestih godina prošlog veka. Među tim igrama je bila: ’’Upao sam u bunar,’’ To samo radi tajnih poljubaca i skrivenih nežnosti. Anđa je uvek morala Stevana da vadi iz bunara. Tada bi se dugo zadržala u poslu. A on je baš umeo da ljubi. Poljubci su mu bili vreli kao tropske noći. Slađi od kolača njegove sestre i meki kao seosko jutro. Nisu bili u pitanju samo poljubci i nežna milovanja. Između njih dvoje je vladala neka bliskog, prisnost, tolerancija, ni malo nije bilo gneva ni ljubomore. Poštovali su jedno drugo, odlično su se slagali, štitili.
NASTAVAK SLEDI