„Please Please Me " - prvi albuma Bitlsa

[Nina]

Album „Please Please Me“ pojavio se u Velikoj Britaniji, 22. marta 1963, i odmah je dospeo među prvih deset albuma.
Mesec i po kasnije zaseo je na prvo mesto top-liste i tamo ostao duže od pola godine.
A onda ga je na vrhu smenio idući album istog sastava, „With The Beatles“.

Uspeh je došao posle šest godina obijanja pragova klubova i producentskih kuća i zasluga je dvojice ljudi koji su verovali u mladiće:
njihovog menadžera Brajana Epstina i producenta Džordža Martina.

U retrovizoru ostaje kraj 1962. godine, prilično čudnovat za Bitlse. Oni jesu sve poznatiji, ali i dalje sviraju u malim domovima omladine ili kao predgrupa.
Neumorni su, putuju po Engleskoj, redovno sviraju u „Star Klubu“ u Hamburgu, u televizijskim emisijama. Nekad imaju po dva nastupa dnevno.
Najavljuju ih kao „dinamične“, kao „senzaciju“. Obožavalaca je sve više.

Menadžer Brajan Epstajn slao je 1963. Bitlse praktično sa koncerta na koncert

 

[Nina]

 

[Nina]

Prvi singl „Love Me Do“ iz oktobra 1962. je solidan uspeh, dovodi ih na 17. mesto top-liste. Džordž Martin je ubeđen da je vreme za novi hit.
Predlaže „How Do You Do It“ koji je napisao traženi kompozitor Mič Marej.
Ali, Bitlsi više veruju u sebe. Hoće da izbace materijal koji su sami napravili. Iz fioke se vadi Lenonova stvar „Please Please Me“, snimljena u isto vreme kad i „Love Me Do“.Već je i naslov lascivna igra reči, pikantna za Englesku šezdesetih godina. Na Martinovo insistiranje, Bitlsi ponovo ulaze u studio da istu pesmu snime u drukčijem, bržem aranžmanu.

„Upravo sam snimio vaš prvi broj jedan“, rekao je producent kad je posao završen. I bio je u pravu. Singl je objavljen u januaru 1963. godine.
Tada je muzička javnost razumela da ti uzbudljivi ritmovi, genijalni tekstovi, rifovi i usna harmonika nadilaze male tmurne klubove.

 

[Nina]

 

[Nina]

Trinaest paklenih sati

Sledi iscrpljujuća turneja, popularna pevačica Helen Šapiro vodi Bitlse sa sobom. Nijedan koncert se ne odbija. Kada ih mesec dana kasnije Martin poziva u studio da snime ceo album, mladići su na izmaku snaga. Neki su i bolešljivi. Ali, sve snimaju za samo trinaest sati u jednom danu.
Na poslednjoj snimljenoj pesmi, „Twist and Shout“, zauvek je zabeležen raspuknuti Lenonov glas. Tada nije mogao bolje da otpeva, ali je baš tako i ispalo legendarno.Kažu da je tog dana popijeno obilje čaja i toplog mleka. Bilo je tableta za grlo, ali i neizbežnih cigareta.

Martin snima na samo dva kanala, sve je svedeno i sirovo. I tako nije jeftino za ono vreme – 400 funti ih je koštala produkcija, to mu dođe današnjih 8.500 evra.Bilo je neuobičajeno da na debitantskom albumu bude čak četrnaest pesama. Kao i to da bend kod producenta progura sopstvene kreacije. Slavu kompozitora i tekstopisaca Lenon i Makartni podelili su među sobom. Dogovorili su se da sve potpisuju zajedno, čak i ako je samo jedan od njih dvojice autor.

Album „Please Please Me“ zvučao je sveže i uzbudljivo, ali iza njega su gvozdena disciplina, težnja za savršenstvom i nepokolebljiva volja da se napravi nešto veliko. Tako ne samo da je počela bitlmanija, već i novi pravac pop-muzike koji će nadahnuti generacije širom sveta. (boom93)

 

[Nina]

 

[Nina]

Bili su i ostali legenda

 

[bird again]