Plavonoga bluna

  • Začetnik teme Začetnik teme kalis
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
kalis

kalis

Buduća legenda
VIP
Poruka
36.308

Plavonoga Bluna​


inbound8985394649935020039.jpg

Morska ptica iz roda pelikana koja živi u tropskim i suptropskim područjima Amerike, poznata pod imenom plavonoga bluna, jedna je od najfascinatnijih vrsta koj se može naći na Galapagosu.

Iz šarolikog ptičijeg svijeta izdvaja se zahvaljujući plavim stopalima.

Ova plava stopala posebno dolaze do izražaja kada se mužjak udvara ženki. Kad odabere ženku, mužjak podiže noge uvis pokazujući pri tom svoja upečatljiva plava stopala.
Zanimljivo, obično ženka za svojeg partnera odabere mužjaka sa najplavijim stopalima.
 
IMG_20240811_140744.jpg


Ona se hrani isključivo ribom koju lovi u moru, tako što leti iznad površine mora s kljunom uvek okrenutim prema dole. Kad pronađe pogodan plen, sklopi krila i brzo zaroni u vodu do dubine od čak 25 metara! Pod vodom goni plen i obično ga pojede već ispod površine mora
 
Poslednja izmena:
Plavonoga bluna u proseku dostiže dužinu od 81 centimetar i težinu od oko 1,5 kilograma. Ženke su obično veće i teže od mužjaka. One mogu dostići dužinu od 90 cm, dok im je raspon krila oko 1,5 m.Jedna od glavnih odlika vrste je boja nogu, koja je plava. Krila su smeđe boje, duga i zašiljena. Glava i vrat su šareni smeđi i beli, trbuh i grudi su bele boje, dok je kljun sivo-zelene boje.Ženke oko zenica imaju tamni pigmentni prsten koji im vizuelno povećava oči. Na mestima za gnežđenje njihovo je ponašanje prema ljudima smelo. Podvrsta S. n. excisa, koja se gnezdi na Galapagosu, je veća od nominalne podvrste i ima svetlije perje, naročito oko vrata i glave.
 
Plava boja nogu plavonoge blune potiče od pigmenta karotenoida , koju dobija iz sveže ribe kojom se hrani. Karotenoidi deluju kao antioksidansi i stimulansi imunog sistema, što sugeriše da je pigmentacija indikator stanja imuniteta određene jedinke.
Plava stopala takođe ukazuju na trenutno zdravstveno stanje jedinke. Jedinke koje su u svrhe eksperimenta izgladnjivane 48 časova imale su svetlija stopala, zbog smanjenja količine lipida i lipoproteina, koji služe apsorbovanju i prenosu karotenoida. Prema tome, stopala su indikator, koji brzo i tačno ukazuju na stepen uhranjenosti jedinke. Posledično, kako plava stopala pouzdano ukazuju na zdravstveno stanje, mužjaci koji imaju plavlja stopala imaju veće šanse da pronađu ženku.

Sa godinama noge postaju svetlije, pa ženke teže da se pare sa mlađim mužjacima, koji imaju jarko-plava stopala. U eksperimentu, kojim je utvrđivana povezanost boje nogu i doprinosa u odgajanju ptića, primećeno je da su ptići, koje su odgajali mužjaci čije su noge jarko-plave, rasli brže u odnosu na ptiće, koje su odgajali mužjaci čije su noge jednoličnije nijanse.

Njihova mesta za gnežđenje (kolonije) nalaze se na relativno velikoj udaljenosti jedna od drugih. Sezona gnežđenja traje cele godine, a ženka polaže jaja na svakih 8 meseci. Obično ženka snese 2 ili 3 bela jajeta u roku od nedelju dana, oba roditelja leže na jajima iz kojih se posle 40 dana izlegu ptići. Ptići napuštaju gnezdo nakon 102 dana

IMG_20240811_141540.jpg
 
Poznata još i kao
Plavonogi Booby (Sula nebouxii) , koje je nastalo od španjolske riječi Bobo, koja znači ‘glup’ ili ‘klaun’.

Ovo ime su dobile zbog njihovog komičnog i pomalo nespretnog ponašanja prilikom manevrisanja na kopnu. Također se smatraju malo luckastim zbog svoje neustrašivosti, a pogotovo zbog načina na koji mužjaci zavode ženke (dosta slično nama).
Mužjaci ovih ptica imaju dosta slično ponašanje kao i nespretni muškarci (naše vrste) koji pokušavaju da osvoje djevojku svojih snova praveći budalu od sebe. Prvo se isprse, zabace krila na leđa i zvižde (da, doslovno zvižde) ženkama koje prolaze pored njih. Pri tome izbace svoje plave ‘noge’ i tako paradiraju satima, sve dok ne skrenu pažnju jedne ženke na sebe.

Često će mužjak i podizati jednu – pa drugu nogu ispred ženke, šireći krila i dižući vrat u nebesa, dok stidna ženka pri tome sakriva glavu ispod krila.

Naravno, oni sa ‘najplavijim nogama’ najbrže pronađu partnera. Kada se zavodničko paradiranje, hvaljenje plavim nogama i zviždanje završi, i kada napokon pronađu svog partnera Plavonogi Booby uglavnom ulaze u monogami način života.
Plavonogi Booby žive između 15-20 godina, narastu do 90 cm sa rasponom krila do 1.5 metra. Naseljavaju nekoliko lokacija Istočnog Pacifika, uglavnom stjenovite predjele, a najviše ih je nastanjeno na Galapagosu, gdje se prcjenjuje da ima oko 20.000 parova.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top