- Poruka
- 390.565
Izraz “plavi mesec “označava nešto što se retko dešava. Izraz dolazi iz engleskog jezika (Blue Moon) i poznat je više od četiri veka.
Ovaj retki fenomen se ponavlja svake dve do tri godine. Naravno, nije reč o tome da Mesec svetli plavo, već se radi o punom Mesecu, kada je njegova orbita bliža Zemlji nego uobičajeno, odnosno izgleda nešto veći i 30 posto sjajniji nego 'obični' pun Mesec.
Plavi Mesec označava pojavu kada se u jednom Mesecu pojave dva puna Meseca
Fenomen "Plavog Meseca" ne mora nužno da znači da će biti plave boje, iako tamnoplavi ton večernjeg neba može uticati na boje koje vidimo. Kada Mesec poprimi plave nijanse, to je zbog dima ili čestica prašine u atmosferi, na primer tokom velike erupcije vulkana.
Astronomski magazin pominje dva slučaja – 27. avgusta 1883. se to desilo zbog čestica koje su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatoa nakon njegove erupcije, a 26. septembra 1950. Plavi Mesec je bio posledica raspršivanja čestica nastalih u procesu sagorevanja za vreme velikih šumskih požara u Kanadi.
A zabeležen je i slučaj zelenog Meseca. On je viđen u dva maha: 17. januara i 27. februara 1884. Viđen je u Švedskoj ali je efekat trajao samo po tri minuta. I njegovi uzroci su se nalazili u našoj atmosferi.
Plavi Mesec se događa, u proseku svake 2,7 godina.
Plavi Mesec je drugi pun Mesec u jednom kalendarskom mesecu. Kalendarski mesec traje 30, ili 31 dan (februar 28, odnosno 29 dana u prestupnoj godini), a vremenski period između dva puna meseca je 29,5306 dana. Dakle, u toku jednog kalendarskog meseca naš satelit može da prođe dva puta kroz uštap, tj. pun Mesec. Izuzetak je februar koji traje kraće od prolaska Meseca kroz sve svoje faze.
Moguće je da u jednoj godini bude i dva plava meseca. To se događa četiri ili pet puta u jednom veku.
Ovaj retki fenomen se ponavlja svake dve do tri godine. Naravno, nije reč o tome da Mesec svetli plavo, već se radi o punom Mesecu, kada je njegova orbita bliža Zemlji nego uobičajeno, odnosno izgleda nešto veći i 30 posto sjajniji nego 'obični' pun Mesec.
Plavi Mesec označava pojavu kada se u jednom Mesecu pojave dva puna Meseca
Fenomen "Plavog Meseca" ne mora nužno da znači da će biti plave boje, iako tamnoplavi ton večernjeg neba može uticati na boje koje vidimo. Kada Mesec poprimi plave nijanse, to je zbog dima ili čestica prašine u atmosferi, na primer tokom velike erupcije vulkana.
Astronomski magazin pominje dva slučaja – 27. avgusta 1883. se to desilo zbog čestica koje su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatoa nakon njegove erupcije, a 26. septembra 1950. Plavi Mesec je bio posledica raspršivanja čestica nastalih u procesu sagorevanja za vreme velikih šumskih požara u Kanadi.
A zabeležen je i slučaj zelenog Meseca. On je viđen u dva maha: 17. januara i 27. februara 1884. Viđen je u Švedskoj ali je efekat trajao samo po tri minuta. I njegovi uzroci su se nalazili u našoj atmosferi.
Plavi Mesec se događa, u proseku svake 2,7 godina.
Plavi Mesec je drugi pun Mesec u jednom kalendarskom mesecu. Kalendarski mesec traje 30, ili 31 dan (februar 28, odnosno 29 dana u prestupnoj godini), a vremenski period između dva puna meseca je 29,5306 dana. Dakle, u toku jednog kalendarskog meseca naš satelit može da prođe dva puta kroz uštap, tj. pun Mesec. Izuzetak je februar koji traje kraće od prolaska Meseca kroz sve svoje faze.
Moguće je da u jednoj godini bude i dva plava meseca. To se događa četiri ili pet puta u jednom veku.
