Plave Zone dugovečnosti

Sensei

Sensei

Master
Moderator
Poruka
92.649
Nekoliko mesta u svetu se nazivaju „plave zone“. Izraz se odnosi na geografske oblasti u kojima ljudi imaju nisku stopu hroničnih bolesti i žive duže nego bilo gde drugde.

„Plava zona“ je nenaučni termin koji se daje geografskim regionima koji su dom nekih od najstarijih ljudi na svetu.

Prvi ga je upotrebio autor Dan Buetner, koji je proučavao oblasti sveta u kojima ljudi žive izuzetno dugo.

Zovu se Plave zone jer kada su Buettner i njegove kolege tražili ove oblasti, nacrtali su plave krugove oko njih na mapi.

U svojoj knjizi pod nazivom Plave zone, Buettner je opisao pet poznatih plavih zona:

  • Ikarija (Grčka): Ikarija je ostrvo u Grčkoj gde ljudi jedu mediteransku ishranu bogatu maslinovim uljem, crnim vinom i domaćim povrćem.

  • Oljastra, Sardinija (Italija): Region Oljastra na Sardiniji dom je nekih od najstarijih muškaraca na svetu. Žive u planinskim predelima gde obično rade na farmama i piju puno crnog vina.

  • Okinava (Japan): Okinava je dom najstarijih žena na svetu, koje jedu mnogo hrane na bazi soje i praktikuju tai či, meditativni oblik vežbanja.

  • Poluostrvo Nikoja (Kostarika): Nikojanska dijeta se zasniva na tortiljama od pasulja i kukuruza. Ljudi u ovom kraju redovno obavljaju fizičke poslove do starosti i imaju osećaj životne svrhe poznat kao „plan de vida“.

  • Adventisti sedmog dana u Loma Lindi, Kalifornija (SAD): Adventisti sedmog dana su veoma religiozna grupa ljudi. Oni su strogi vegetarijanci i žive u usko povezanim zajednicama.

Iako su ovo jedine oblasti o kojima se govori u Buettnerovoj knjizi, možda postoje neidentifikovane oblasti u svetu koje bi takođe mogle biti Plave zone.

Brojne studije su otkrile da ove oblasti sadrže izuzetno visoke stope ne-godišnjih i stogodišnjaka, što su ljudi koji žive preko 90 i 100 godina, respektivno.

Zanimljivo je da genetika verovatno čini samo 20-30% dugovečnosti. Stoga, uticaji životne sredine, uključujući ishranu i način života, igraju ogromnu ulogu u određivanju našeg životnog veka.

blue-zones.jpg
 
Emili Lorens je pisala o Plavim zonama na portalu Well+Good:

Postoje neke karakteristike koje dele sve Plave zone, uprkos tome što su raštrkane širom sveta i predstavljaju niz različitih kultura. Na primer, osećaj svrhe, minimiziranje stresa, kretanje tokom dana i ishrana na biljnoj bazi su sve zajedničke karakteristike ovih zajednica.

Ali tokom nedavnog seminara koji je organizovao Globalni samit o zdravlju, Buetner je otkrio da postoje razlike koje svaki region izdvajaju i na polju zdravlja.

Buettner, zajedno sa lekarom opšte prakse i stručnjakom za upravljanje bolovima Robertom Anjelom, DO (koji je takođe proučavao Plave zone), dele jedinstvene osobine o svakom regionu i šta možemo da naučimo od njih. Smatrajte ovo svojim potpunim vodičem za Plave zone za najbolji, najzdraviji (i najduži) život.
 
Okinawa, Japan

okinawa.jpg


Okinava je najjužnija prefektura Japana, koja predstavlja niz malih ostrva (uključujući ostrvo Okinava), i jedna je od prvobitnih dugovečnih Plavih zona. „Okinava je, otkrili smo, imala najveću koncentraciju stogodišnjaka na svetu — oko 30 puta više nego u SAD“, kaže Buetner. Ovo je iz raznih razloga, ali dr Anjelo kaže da je ključni faktor to što žene sa Okinave imaju mnogo nižu stopu raka dojke od žena koje žive van Okinave. „Jedan od razloga zašto se veruje da je to zbog hrane koja postoji i kako se ona na kraju izražava u njihovim hormonima i genetskom izrazu“, kaže dr Anjelo.
 
Jedna takva hrana je tofu, za koji dr Anjelo kaže da Okinavljani redovno jedu – mnogo više od mesa, koje je glavni protein ovde u SAD. U stvari, tofu se uključuje u skoro svaki obrok u toku dana, uključujući i doručak. Dobro je razotkriven zdravstveni mit da je tofu loš za hormonsko zdravlje (u stvari, otkriveno je da fitoestrogeni u hrani od soje poput tofua štite od karcinoma povezanih sa hormonima). Međutim, dr Anjelo kaže da se tofu koji se jede na Okinavi obično ne obrađuje na isti način kao ovde u Sjedinjenim Državama, tako da je to malo drugačiji proizvod.

IMG_6483-683x1024.jpg
 
„Ljudi na Okinavi takođe konzumiraju biljku zvanu otani-vatari, koja je vrsta paprati“, kaže dr Anjelo, dodajući da je uobičajeno da se ova biljka kuva i ugrađuje u pomfrit, salate i supe. „Oni takođe redovno jedu morske alge, koje imaju jedinjenje koje se zove astaksantin“, kaže on, jedinjenje povezano sa smanjenjem upale.

ow.jpg
 
Osim ishrane, dr Anjelo ističe da se stariji ljudi obično poštuju u japanskom društvu, što je oštar kontrast zapadnjačkoj opsesiji mladima. A Okinavljani posebno održavaju jake društvene veze preko moai-a, što su društvene grupe prijatelja uspostavljene tokom detinjstva i koje se održavaju tokom celog života osobe.

Moai osobe pruža prijateljstvo, podršku, pa čak i finansijsku pomoć kada je to potrebno. Ovo se povezuje sa jakim osećajem svrhe, porodičnim vezama i zajednicom, svim važnim stubovima svih Plavih zona.

moai.jpg
 
Sardinija, Italija

spiaggia-sardegna_2400x1160.jpg


Sardinija ima 10 puta veći broj stogodišnjaka nego u SAD, a većinom ljudi i dalje prvenstveno love, pecaju i beru svoju hranu.

Evo nečeg zaista interesantnog: integralne žitarice i mlečni proizvodi su veliki delovi tipične ishrane na Sardiniji, dve grupe hrane koje mnogi ljudi koji zdravo jedu često demonizuju u Sjedinjenim Državama.
 
„Istraživači su otkrili da stogodišnjaci na Sardiniji imaju velike količine vrlo specifičnog soja bakterija u svom probavnom sistemu u poređenju sa drugim populacijama, laktobacilom,“ kaže dr Anjelo.

Starter testo se koristi za pravljenje hleba. Baš kao što je tofu na Okinavi drugačiji od tofua u Sjedinjenim Državama, hleb na Sardiniji je drugačiji od onoga što imamo na policama prodavnica. Dr Anjelo objašnjava da je hleb na Sardiniji obično kiselo testo i da je testo za starter veoma bogato bakterijama koje su zdrave za creva.

1493655714_57_ramycivraxiu1.jpg
 
Poslednja izmena:
Sir na Sardiniji je mnogo manje obrađen od onoga što je norma na Zapadu. Često se pravi od punomasnog ovčijeg ili kozjeg mleka, a ne od kravljeg mleka i toliko je bogat da je potrebno samo malo da zasiti. I on takođe ima laktobacile.

tt.jpg
 
Poslednja izmena:
Dr Anjelo kaže da postoje i druge karakteristike Sardinije koje je izdvajaju. Veoma je planinsko, a pešačenje ili biciklizam su preferirani način prevoza, koji nesumnjivo ima dugotrajne kardiovaskularne koristi.

Corsica-cyclist-tour-bike.jpg
 
Poslednja izmena:
Poluostrvo Nikoja, Kostarika

nicoya-penninsula-costa-rica.jpg


„Nikoja ima najnižu stopu smrtnosti srednjih godina na svetu“, rekao je Buetner u svojoj prezentaciji. "To znači da oni dostižu 92 ili 93 godine, što je neka vrsta maksimalnog prosečnog životnog veka bez srčanih oboljenja, dijabetesa, određenih vrsta karcinoma i demencije ili gojaznosti. Oni žive dugo i ostaju vitalni do samog kraja. "
 
Dr Anjelo kaže da jedna hrana može biti zaslužna za duge živote zdravog srca: kukuruzne tortilje. „Način na koji prave kukuruzne tortilje u Nikoji, to je složeniji proces nego u drugim delovima sveta“, kaže on. "Kukuruz je pun vitamina i vlakana, a u Nikoji natapaju kukuruz da bi ga razbili." Ono što to radi, kaže on, je oslobađanje niacina, takođe poznatog kao vitamin B3, koji se nalazi unutar zidova zrna i koji je povezan sa snižavanjem holesterola i sprečavanjem kognitivnog pada.

homemade-tortillas-blue-zone-today-170530-tease.jpg
 
Poslednja izmena:
Ove kukuruzne tortilje bogate vitaminom B3 gotovo su uvek uparene sa još jednom zdravom hranom: pasuljem, koji je pun vlakana. "Hrana za sve zvezde dugovečnosti je pasulj," kaže Buetner. "Ako jedete oko šolju pasulja dnevno, verovatno vredi dodatnih četiri godine očekivanog životnog veka." Dr Anjelo kaže da su istraživači, kada su pogledali DNK i RNK Nikojanaca, otkrili da imaju daleko više telomera, što su strukture koje štite krajeve DNK i RNK lanaca. Duži telomeri su povezani sa dužim zdravstvenim vekom – tj. brojem zdrave, kvalitetne godine u kojima uživamo—dok su kraći telomeri povezani sa demencijom i srčanim oboljenjima.

Costa-Rica-vegetarian-casado.jpg
 
Poslednja izmena:
Povezanost među članovima porodice i zajednice smatra se karakteristikom života u plavoj zoni… i ne, to ne znači putem SMS-a ili društvenih medija. Nema ničeg neobičnog u tome što se ljudi u Nikoji trude svake nedelje, ako ne i svakodnevno, da posete svoje komšije - obično peške. Međusobna interakcija i ostanak u kontaktu na ovaj način održavaju zdravlje i mozak i srce.

Porodica je takođe centar nikojanskog načina života. Većina stanovnika živi sa članovima proširene porodice ili blizu njih tokom celog života, što obezbeđuje sistem podrške u kući. Život sa porodicom daje meštanima osećaj svrhe i pomaže im da zadrže pozitivan pogled na život dok gledaju kako mlađi članovi porodice rastu.

Costa-Rica-blue-zone-nicoya-community.jpg
 
Ikarija, Grčka

nas-beach-ikaria.jpg


U svom izlaganju, Buettner je rekao da je stopa kardiovaskularnih bolesti u Ikariji upola manja od one u SAD, a da je demencija samo jedna petina stopa ovde, dva veoma različita razloga zašto je tako duboko stajala van njega.

Samo po tome gde se nalazi u svetu, verovatno možete da pretpostavite šta bi moglo da objasni ove prednosti: Da, to je nulta osnova za mediteransku ishranu, naučno najistraženiji plan zdrave ishrane. (I jedan sa mnogim prednostima za kardiovaskularno i kognitivno zdravlje.)
 
Čak i ako poznajete osnove mediteranske ishrane, dr Anjelo ističe nešto što mnogima nedostaje: ne radi se samo o tome šta jedete. „Osnova piramide mediteranske ishrane je zapravo način života“, kaže on.

"Ne samo da su namirnice na stolu važne, već je jednako važno i sa kim uživate u hrani."

Drugi faktori koji nisu povezani sa hranom koji čine bazu piramide su ostanak fizički aktivan i bliski odnosi sa porodicom, prijateljima i zajednicom. „Ovo je takođe kultura koja poštuje svoje starije“, kaže dr Anjelo.
Ikaria-Panagiri-1.jpg
 
Loma Linda, Kalifornija

maxresdefault.jpg


Verovali ili ne, SAD su dom jedne od Plavih zona. Ono što Loma Lindu izdvaja od ostatka Kalifornije, i zemlje u celini, jeste da većina ljudi koji tamo žive su adventisti sedmog dana, sekta hrišćanstva koja je nastala u SAD sredinom 19. veka.

Kao deo svog tumačenja hrišćanstva, adventisti sedmog dana obično izbegavaju konzumaciju mesa, alkohola i kofeina. Iako se crno vino može povezati sa dugovečnošću - i svakako slobodno teče u Ikariji - previše crvenog vina (ili alkohola bilo koje vrste u tom slučaju) je povezano sa zapravo skraćivanjem životnog veka. „Zdravstvene prednosti pijenja vina mogu biti preuveličane jer ljudi žele da ga piju“, kaže dr Anjelo.

Slično kao i sa kofeinom, umerena količina je pokazala da je zdrava.
 
Dakle, šta je tačno u vezi sa Loma Lindom? Dr Anjelo kaže da postoji još nešto u vezi sa načinom jela (i pijenja) u ovom regionu što nadmašuje vino ili kafu: veoma je jednostavno. „Oni ne kuvaju sa masnoćom ili solju i uglavnom se njihova ishrana sastoji jednostavno od povrća, voća, orašastih plodova i žitarica“, kaže on.

4 okinawa food shutterstock_202584400.png
 
Kao klinac sam citao clanke u Politikinom zabavniku o zenama u Japanu koje su zivele 120+ godina.
Tema je pokrenuta nakon sto je umrla zena u 127-oj godini zivota.
Danasnji mejnstrim izvor podataka (wiki) te slucajeve ne navodi ni kao nepotvrdjene mogucnosti!?

Prosecan zivotni vek ljudi je sve duzi - hvala medicini (mada je moj favorit higijena + izostanak ratova)
Broj dugovecnih ljudi 110+ je sve manji (%) - razlog je zagadjenje zivotne sredine i stresan nacin zivota.
 
U suštini zdravlje je bez upotrebe koncentrata u ishrani životinja, bez kanalizacije u moru, bez pesticida u biljkama i zemljištu, bez veštačkih đubriva i kalijumove soli.
........................................................................................
Otvoreno je pitanje zašto kod nas u selima ima ljudi koji ne piju, ne puše , zdrav vazduh , jedu samo mlečne proizvode a teško se razboljevaju.
 
Vekovima su ljudi cenili med zbog njegovih lekovitih svojstava, a u Ikariji, ostrvu poznatom i u davnim vremenima kao „lekovito ostrvo“, med se razlikuje od onog koji se nalazi na većini polica supermarketa.
Pčelar Andoni Karimalis navodi da skoro svi stanovnici ovog malog ostrva gotovo redovno konzumiraju med i da je takva kultura ishrane u većini porodica na ostrvu prisutna kroz generacije.

Ija Joana, 109-godišnja gospođa koja i dalje radi za svojom mašinom za šivenje, slaže se da u lokalnom medu ima nešto posebno, te da ga i ona, kao i njen komšija 87-godišnji pčelar Jorgos Stenos, konzumira svaki dan.
https://magazinsana.rs/ikarija-ostrvo-ciji-stanovnici-dugovecnost-duguju-medu/
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top