ssstefansss
Poznat
- Poruka
- 8.194
NOVI SAD - Profesor fizičkog iz Siriga Danilo Bobić odlučio je da celu martovsku platu donira za pomoć nastradalim ljudima u Japanu. Bobić radi kao upravnik u Sportskoj hali u Temerinu i odlučio je da pokloni platu između ostalog i zato što je prošlog leta upoznao i ugostio Japanca Kanazuri Marusa dok je na proputovanju po svetu prolazio kroz Srbiju.
- Video sam čoveka ispred prodavnice u Sirigu koji me je pitao gde bi mogao da postavi šator kako bi prespavao. Već je padao mrak i ja nisam znao gde da ga uputim, a da budem siguran da će on biti bezbedan. Ponudio sam mu da prespava kod mene, ostao je to veče i sutradan je nastavio put biciklom po Evropi - priča Bobić. Tokom druženja saznao je da se njegov gost iz Japana bavi dizajnom i često putuje.
- Kanazurijeva baza je u Beču, a roditelji i familija žive u Japanu. Kada nakupi dovoljno para od prodaje tašni koje dizajnira, biciklom putuje po svetu. Prošlog avgusta, kada smo se upoznali, putovao je od Kaira nazad u Beč. Bio je prvi put u Srbiji i nije zna šta da očekuje od ljudi, a na raznim mestima doživljavao je i da ga teraju i vijaju. Ipak, nije se iznenadio ponudom da bude naš gost - priča Bobić.
Ispostavilo se da su momci gotovo vršnjaci jer Danilo ima 29 godina, a Kanazuri 25. Bobić kaže da nije bilo ni jezičke barijere jer su pričali engleskim jezikom.
- Tu su bili i moji roditelji i svi su se trudili da komuniciraju. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo. Kanazuri je sutradan nastavio put Beča na biciklu, ali smo ostali u kontaktu posredstvom „Fejsbuka“ i čujemo se telefonom - objašnjava Bobić.
Od kako je nesreća zadesila Japan, dvojica prijatelja se uopšte nisu čula. Danilo pretpostavlja da je sve u redu jer Kanazuri uglavnom ne živi u Japanu. Retko je na „Fejsbuku“, ali pretpostavlja da bi se njegov drug javio ako nešto nije u redu.
- Ono što me je nateralo na ovakvu odluku leži u svima nama, shvatanje da je ljudski život najvredniji produkt planete Zemlje. Svi udišemo isti vazduh, grejemo se zajedničkim suncem i radujemo se postojanju. Naša ravnopravnost bi trebalo da se ogleda u saosećanju i pomoći kada neko pati. Upravo iz tih razloga osećam potrebu da pomognem. Poštujući tradiciju i mentalitet japanskog naroda, gledam slike užasa koji ih je snašao i shvatajući da je to, iako hiljadama kilometara daleko, u stvari moje dvorište i moj rod, obaveza mi je da nekako reagujem. Mart koji je mnogim žiteljima Japana uništio snove i čitav život, posvećujem u potpunosti pomoći njima - napisao je Danilo Bobić u pismu kojim traži da se njegova martovska plata u JKP „Temerin“ uplati na račun Ambasade Japana.
Iako zna da njegovih 25.000 dinara neće mnogo promeniti u životu ljudi koji su postradali, smatra da će možda nekim drugim ljudima dati podsticaj da isto ili slično postupe.
izvor
- Video sam čoveka ispred prodavnice u Sirigu koji me je pitao gde bi mogao da postavi šator kako bi prespavao. Već je padao mrak i ja nisam znao gde da ga uputim, a da budem siguran da će on biti bezbedan. Ponudio sam mu da prespava kod mene, ostao je to veče i sutradan je nastavio put biciklom po Evropi - priča Bobić. Tokom druženja saznao je da se njegov gost iz Japana bavi dizajnom i često putuje.
- Kanazurijeva baza je u Beču, a roditelji i familija žive u Japanu. Kada nakupi dovoljno para od prodaje tašni koje dizajnira, biciklom putuje po svetu. Prošlog avgusta, kada smo se upoznali, putovao je od Kaira nazad u Beč. Bio je prvi put u Srbiji i nije zna šta da očekuje od ljudi, a na raznim mestima doživljavao je i da ga teraju i vijaju. Ipak, nije se iznenadio ponudom da bude naš gost - priča Bobić.
Ispostavilo se da su momci gotovo vršnjaci jer Danilo ima 29 godina, a Kanazuri 25. Bobić kaže da nije bilo ni jezičke barijere jer su pričali engleskim jezikom.
- Tu su bili i moji roditelji i svi su se trudili da komuniciraju. Bilo je to veoma zanimljivo iskustvo. Kanazuri je sutradan nastavio put Beča na biciklu, ali smo ostali u kontaktu posredstvom „Fejsbuka“ i čujemo se telefonom - objašnjava Bobić.
Od kako je nesreća zadesila Japan, dvojica prijatelja se uopšte nisu čula. Danilo pretpostavlja da je sve u redu jer Kanazuri uglavnom ne živi u Japanu. Retko je na „Fejsbuku“, ali pretpostavlja da bi se njegov drug javio ako nešto nije u redu.
- Ono što me je nateralo na ovakvu odluku leži u svima nama, shvatanje da je ljudski život najvredniji produkt planete Zemlje. Svi udišemo isti vazduh, grejemo se zajedničkim suncem i radujemo se postojanju. Naša ravnopravnost bi trebalo da se ogleda u saosećanju i pomoći kada neko pati. Upravo iz tih razloga osećam potrebu da pomognem. Poštujući tradiciju i mentalitet japanskog naroda, gledam slike užasa koji ih je snašao i shvatajući da je to, iako hiljadama kilometara daleko, u stvari moje dvorište i moj rod, obaveza mi je da nekako reagujem. Mart koji je mnogim žiteljima Japana uništio snove i čitav život, posvećujem u potpunosti pomoći njima - napisao je Danilo Bobić u pismu kojim traži da se njegova martovska plata u JKP „Temerin“ uplati na račun Ambasade Japana.
Iako zna da njegovih 25.000 dinara neće mnogo promeniti u životu ljudi koji su postradali, smatra da će možda nekim drugim ljudima dati podsticaj da isto ili slično postupe.
izvor
