PLATONSKA LJUBAV
Skrivena u krvi i platonski čista
Ta ljubav je senka što živi u nama
I ne da na sebe već udara čežnju
Tako nedostižna, da pali i slama.
Ona rađa milost i toplinu grudi
Sve dok Mesec magiju ne prospe u noći,
A onda nam strasti šamaraju lice
I želja da ljubav nikad neće proći.
Takva ljubav plamti,skrivena u nama,
I rađa oluje,bure i nemire,
I molim tu ljubav da platonska bude,
Da se strasti talasi u grudima smire.
Neka senka ostane duboko u krvi,
Nedostižna,slatka,verna kao pas.
Ne pričaj o tome,jer slutim i sama
Kakva čudna ljubav povezuje nas.