- Poruka
- 5.472
U 21. veku mislimo da je o našoj planeti sve poznato i da više ne postoji ništa što nas može iznenaditi, ali ove misterije dokazuju kako Zemlja i tekako krije tajne za koje ne postoje naučna objašnjenja.
NEPOZNATO JE OD ČEGA SE SASTOJI ZEMLJIN OMOTAČ
Seizmolozi smatraju da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsto, a spoljne je tečno i rastopljeno. Dalje je omotač čija kora klizi, ali ono što ne znamo je od čega se on sastoji jer je to područje i dalje neistraženo. Naime, nalazi se na udaljenosti između 30 i 2900 km od površine, a ljudska noga je kročila najdublje 12,3 km, i to u Rusiji.
MAGNETSKI POLOVI SE MENJAJU
Zemljini magnetski stubovi mogu da se kreću, čak i potpuno da promene smer, a naučnici su otkrili da se to dogodilo mnogo puta. Najnovija promena dogodila se pre 10 miliona godina i verojatno će se opet pojaviti, ali niko ne zna zašto.
NEKADA SU POSTOJALA DVA MESECA
Astronomi kažu da je Zemlja imala dva satelita pre 4,6 miliona godina. Drugi se nalazio oko 1200 km preko puta i kretao se oko iste orbite kao i Mesec sve dok se nisu sudarili. Takva kataklizma može da objasni zašto su dve strane Meseca toliko različite.
POTRESI NA MESECU
Malo ko zna da postoje i potresi na Mesecu. Za razliku od naših, oni ipak nisu baš toliko snažni i vrlo se retko pojavljuju. Postoji verzija da se oni događaju zbog plimnih sila Sunca i Zemlje, kao i zbog pada meteorita.
VREME “RASTE”
Pre 620 miliona godina, dan na Zemlji trajao je 21,9 sati. Zemlja se postepeno usporava, ali to se događa brzinom od oko 70 milisekundi u 100 godina, tako da je trebalo 100 miliona godina da jedan dan traje 24 sata.
GRAVITACIJA NIJE SVUDA JEDNAKA
Naša planeta nije sfera pa na njoj postoje područja visoke i niske gravitacije. Jedna od takvih anomalija je Hadson Bej u Kanadi. Naučnici su otkrili da slaba gravitacija na tom mestu postoji zbog niske gustine Zemlje usled brzog topljenja glečera.
NAJTOPLIJA I NAJHLADNIJA TAČKA
Najtoplije mesto na planeti nalazi se u mestu Aziziji u Libiji, sa temperaturama do 58 Celzijusevih. Najhladniji je Antarktik, gde se temperatura spušta do minus 73 stepena. Najniža zabeležena temperatura bila je je 21. juna 1983. i iznosila je vrtoglavih minus 89,2 Celzijusevih.
ZEMLJA JE BILA LJUBIČASTA
Drevne biljke koristile su mrežnicu umesto hlorofila kako bi apsorbovale svetlost, što ih je činilo kao da su crvene i plave boje, a ne zelene. To je rezultiralo ljubičastom. Usput, neke bakterije još uvek koriste mrežnicu.
SKRIVENI OKEAN
Naučnici su pronašli veliki vodeni bazen duboko ispod Zemljine površine na udaljenosti 410-660 km. Star je 2,7 milijarde godina, a pronađen je zahvaljujući fazi visokog pretiska fazi u omotaču. Voda je pod ogromnim pritiskom, a njena zapremina je dovoljna da napuni sve Zemljine okeane tri puta. To je navelo na teoriju da su svi okeani zapravo rezultat eksplozije podzemnog bazena.
NEPOZNATO JE OD ČEGA SE SASTOJI ZEMLJIN OMOTAČ
Seizmolozi smatraju da je unutrašnje jezgro naše planete čvrsto, a spoljne je tečno i rastopljeno. Dalje je omotač čija kora klizi, ali ono što ne znamo je od čega se on sastoji jer je to područje i dalje neistraženo. Naime, nalazi se na udaljenosti između 30 i 2900 km od površine, a ljudska noga je kročila najdublje 12,3 km, i to u Rusiji.
MAGNETSKI POLOVI SE MENJAJU
Zemljini magnetski stubovi mogu da se kreću, čak i potpuno da promene smer, a naučnici su otkrili da se to dogodilo mnogo puta. Najnovija promena dogodila se pre 10 miliona godina i verojatno će se opet pojaviti, ali niko ne zna zašto.
NEKADA SU POSTOJALA DVA MESECA
Astronomi kažu da je Zemlja imala dva satelita pre 4,6 miliona godina. Drugi se nalazio oko 1200 km preko puta i kretao se oko iste orbite kao i Mesec sve dok se nisu sudarili. Takva kataklizma može da objasni zašto su dve strane Meseca toliko različite.
POTRESI NA MESECU
Malo ko zna da postoje i potresi na Mesecu. Za razliku od naših, oni ipak nisu baš toliko snažni i vrlo se retko pojavljuju. Postoji verzija da se oni događaju zbog plimnih sila Sunca i Zemlje, kao i zbog pada meteorita.
VREME “RASTE”
Pre 620 miliona godina, dan na Zemlji trajao je 21,9 sati. Zemlja se postepeno usporava, ali to se događa brzinom od oko 70 milisekundi u 100 godina, tako da je trebalo 100 miliona godina da jedan dan traje 24 sata.
GRAVITACIJA NIJE SVUDA JEDNAKA
Naša planeta nije sfera pa na njoj postoje područja visoke i niske gravitacije. Jedna od takvih anomalija je Hadson Bej u Kanadi. Naučnici su otkrili da slaba gravitacija na tom mestu postoji zbog niske gustine Zemlje usled brzog topljenja glečera.
NAJTOPLIJA I NAJHLADNIJA TAČKA
Najtoplije mesto na planeti nalazi se u mestu Aziziji u Libiji, sa temperaturama do 58 Celzijusevih. Najhladniji je Antarktik, gde se temperatura spušta do minus 73 stepena. Najniža zabeležena temperatura bila je je 21. juna 1983. i iznosila je vrtoglavih minus 89,2 Celzijusevih.
ZEMLJA JE BILA LJUBIČASTA
Drevne biljke koristile su mrežnicu umesto hlorofila kako bi apsorbovale svetlost, što ih je činilo kao da su crvene i plave boje, a ne zelene. To je rezultiralo ljubičastom. Usput, neke bakterije još uvek koriste mrežnicu.
SKRIVENI OKEAN
Naučnici su pronašli veliki vodeni bazen duboko ispod Zemljine površine na udaljenosti 410-660 km. Star je 2,7 milijarde godina, a pronađen je zahvaljujući fazi visokog pretiska fazi u omotaču. Voda je pod ogromnim pritiskom, a njena zapremina je dovoljna da napuni sve Zemljine okeane tri puta. To je navelo na teoriju da su svi okeani zapravo rezultat eksplozije podzemnog bazena.
Imaju i noviji filmovi na tu temu. Valjda cemo i to jednom saznati. 
Sem ako trenutno nije 9 999.999 godina od poslednjeg djoranja...
Ne vredi, ne mogu ga naci sad nigde, mozda je deleted. Svakako, Zemlja i sad ima drugi mesec. 
Doduse bio je skroman: putnici naidjose na tek omanje more. 
