План да се исуши Средоземно море

Sensei

Master
Moderator
Poruka
91.444
Пројекат Атлантропа био је колосални инжењерски план, који је 1920-их осмислио немачки архитекта Херман Сергел, са циљем да се исуши значајан део Средоземног мора и створе нове копнене масе изградњом брана и снижавањем нивоа мора.

Овај амбициозни предлог, чија се цена процењује на билион долара, имао је за циљ да повеже Европу и Африку, генерише огромне количине хидроелектричне енергије и реши проблеме попут пренасељености и несташице ресурса.

Иако никада није реализован, Атлантропа остаје фасцинантан пример утопијског инжењерства и сведочанство људских амбиција.

1752205454129.png

Figure 1 Ficure 1: Map of Atlantropa, 1932. ADM 92. Photo Deutsches Museum.

Како ја за ово нисам до сад чуо?
 
Кључни елементи:

Изградња бране у Гибралтарском мореузу:

Срж плана укључивала је изградњу масивне хидроелектричне бране преко Гибралтарског мореуза како би се спречио доток воде из Атлантског океана и постепено смањио ниво Средоземног мора.

Снижавање нивоа мора:

План је предложио спуштање Средоземног мора до 200 метара, откривајући огромне нове површине копна за пољопривреду и насељавање.
Повезивање континената:

Снижавањем нивоа мора и изградњом брана, пројекат је имао за циљ физичко повезивање Европе и Африке, потенцијално стварајући нови суперконтинент под називом „Атлантропа“.

Производња хидроелектричне енергије:

Бране би генерисале огромне количине хидроелектричне енергије, потенцијално снабдевајући енергијом новоформирани континент.

Мелиорација земљишта:

Откривено морско дно би обезбедило ново земљиште за пољопривреду, ширење градова и други развој.

Поновно освајање Сахаре:

Пројекат је такође укључивао брану на реци Конго за пуњење басена Чада, потенцијално наводњавајући пустињу Сахара.
 
Мотивације:

Решавање проблема пренасељености:
Сергел је веровао да Атлантропа може да пружи решења за проблем пренасељености Европе стварањем новог земљишта и ресурса.

Економски развој:

Циљ пројекта је био да се стимулише економски раст кроз вађење ресурса, пољопривреду и производњу енергије.

Политичка стабилност:
Сергел је замислио да спајањем европских и афричких економских интереса, Атлантропа може да подстакне мир и спречи будуће сукобе

Технолошки напредак:
Пројекат је такође виђен као симбол људске домишљатости и технолошке снаге.
 
Изазови и критике:

Техничка изводљивост:
Обим и сложеност пројекта изазвали су озбиљне сумње у његову техничку изводљивост.

Утицаји на животну средину:
Потенцијалне еколошке последице пројекта, укључујући промене морских екосистема и климатских образаца, биле су главна брига.

Политичке импликације:
План се суочио са значајним политичким противљењем, посебно од земаља које би биле погођене променама у Средоземном мору.

Геополитичке забринутости:
Пројекат је такође покренуо питања о потенцијалу за експлоатацију и прерасподелу становништва, што одражава колонијални начин размишљања.
 
Пројекат Атлантропа био је колосални инжењерски план, који је 1920-их осмислио немачки архитекта Херман Сергел, са циљем да се исуши значајан део Средоземног мора и створе нове копнене масе изградњом брана и снижавањем нивоа мора.

Овај амбициозни предлог, чија се цена процењује на билион долара, имао је за циљ да повеже Европу и Африку, генерише огромне количине хидроелектричне енергије и реши проблеме попут пренасељености и несташице ресурса.

Иако никада није реализован, Атлантропа остаје фасцинантан пример утопијског инжењерства и сведочанство људских амбиција.

Pogledajte prilog 1754746
Figure 1 Ficure 1: Map of Atlantropa, 1932. ADM 92. Photo Deutsches Museum.

Како ја за ово нисам до сад чуо?
Zanimljivo...
 

Back
Top