Pitanje

Može li zbog srama / stida jer u dubini duše zna da to sto je uradio “kraj/društvo” ne oprašta ?

Постоје мало примитивнији људи,
из забитијих средина,
који имају поприлично "челичан" карактер,
ја бих рекао ограничен ум.

Тај кад нешто зацрта - нема мењања.
 
kako neko može napustiti "svoj život" i ignorisati svoju prošlost i pretvarati se da ne postoji! nešto što postoji, ali se ponašaš kao da nikada nije postojalo?
Постанеш покајница... то се зове тотални ресет...

Ако то постанеш, видећеш да постајеш оно што си тренутно, а не оно што си била пре...
 
Može li zbog srama / stida jer u dubini duše zna da to sto je uradio “kraj/društvo” ne oprašta ?
Опрашта Бог а и твоја душа теби (телу)... само кад је Он и она у центру промене живота, добијаш очекивани фидбек...

Ако ли се мењаш због нечег другог (небожјег и недушевног), увек туп и мртав одјек добијеш
 
Многи људи се одлучују да на неки начин напусте свој живот и игноришу своју прошлост. Ово може бити због многих разлога, укључујући жељу за новим почетком, тражење среће или једноставно избегавање трауматичних искустава. Без обзира на разлог, игнорисање прошлости може бити тешко и често има дугорочне последице.

За почетак, игнорисање прошлости може довести до осећаја губитка идентитета и усамљености. Наша прошлост обликује ко смо ми и где смо били, и игнорисање тога може довести до осећаја као да смо изгубили своје корене. Осим тога, када одлучимо да себе представљамо као нешто што нисмо, то може довести до тога да се осећамо усамљено и изоловано.

Друго, игнорисање прошлости може довести до тога да се проблеми из прошлости понављају у будућности. Без суочавања са проблемима и трауматичним искуствима из прошлости, може се створити циклус који се понавља и чини нас несрећним. Игнорисање проблема неће их решити, већ само одлаже суочавање са њима.

Иако може бити тешко суочити се са прошлошћу, то је важан корак у напредовању и расту као особа. Суочавање са трауматичним искуствима и проблемима из прошлости може довести до излечења и унутрашњег мира. Помоћу терапије, саморазвоја и других техника, можемо научити како се носити са својом прошлошћу и расти као особа.

У закључку, игнорисање прошлости може довести до дугорочних последица и изолације. Суочавање са прошлошћу, иако може бити тешко, је важан корак у расту као особе и излечењу. Само суочавањем са својом прошлошћу можемо изградити здрав и испуњен живот без терета из прошлости.
 
Постоје мало примитивнији људи,
из забитијих средина,
који имају поприлично "челичан" карактер,
ја бих рекао ограничен ум.

Тај кад нешто зацрта - нема мењања.
Ali postoje i ljudi koji su moralno jaki i koji vjeruju u dobro u ljudima i koji ne opraštaju i to nije primitivizam
 
Многи људи се одлучују да на неки начин напусте свој живот и игноришу своју прошлост. Ово може бити због многих разлога, укључујући жељу за новим почетком, тражење среће или једноставно избегавање трауматичних искустава. Без обзира на разлог, игнорисање прошлости може бити тешко и често има дугорочне последице.

За почетак, игнорисање прошлости може довести до осећаја губитка идентитета и усамљености. Наша прошлост обликује ко смо ми и где смо били, и игнорисање тога може довести до осећаја као да смо изгубили своје корене. Осим тога, када одлучимо да себе представљамо као нешто што нисмо, то може довести до тога да се осећамо усамљено и изоловано.

Друго, игнорисање прошлости може довести до тога да се проблеми из прошлости понављају у будућности. Без суочавања са проблемима и трауматичним искуствима из прошлости, може се створити циклус који се понавља и чини нас несрећним. Игнорисање проблема неће их решити, већ само одлаже суочавање са њима.

Иако може бити тешко суочити се са прошлошћу, то је важан корак у напредовању и расту као особа. Суочавање са трауматичним искуствима и проблемима из прошлости може довести до излечења и унутрашњег мира. Помоћу терапије, саморазвоја и других техника, можемо научити како се носити са својом прошлошћу и расти као особа.

У закључку, игнорисање прошлости може довести до дугорочних последица и изолације. Суочавање са прошлошћу, иако може бити тешко, је важан корак у расту као особе и излечењу. Само суочавањем са својом прошлошћу можемо изградити здрав и испуњен живот без терета из прошлости.


pa koliko čujem čak je sagradio grobnicu u srbiji i tu želi da ga sahrane što recimo tumačim da čak nema namjeru mrtav da se vrati
 
Ali postoje i ljudi koji su moralno jaki i koji vjeruju u dobro u ljudima i koji ne opraštaju i to nije primitivizam

Kaд кажем мало примитивнији,
имам пред очима рецимо

једног тесара
који, кад му је жена супу сервирала са виљушком,
јео је са том виљушком докле год она није приметила,
извинила се и дала му кашику !!!

Имам и једног молера који је изнервиран жениним (неким) поступцима
отишао у Америку и никада се више није ни јавио !

Оставио је жену и двоје деце !!!
 
Постоје мало примитивнији људи,
из забитијих средина,
који имају поприлично "челичан" карактер,
ја бих рекао ограничен ум.

Тај кад нешто зацрта - нема мењања.
Prvi put čujem da ljudi sa karakterom i krutim životnim stavom asociraju na primitivne sredine i ' zabiti'
Svašta!
 
Kaд кажем мало примитивнији,
имам пред очима рецимо

једног тесара
који, кад му је жена супу сервирала са виљушком,
јео је са том виљушком докле год она није приметила,
извинила се и дала му кашику !!!

Имам и једног молера који је изнервиран жениним (неким) поступцима
отишао у Америку и никада се више није ни јавио !

Оставио је жену и двоје деце !!!
Како ти то обично решаваш, да ли си строг
 
Kaд кажем мало примитивнији,
имам пред очима рецимо

једног тесара
који, кад му је жена супу сервирала са виљушком,
јео је са том виљушком докле год она није приметила,
извинила се и дала му кашику !!!

Имам и једног молера који је изнервиран жениним (неким) поступцима
отишао у Америку и никада се више није ни јавио !

Оставио је жену и двоје деце !!!

neverovatno
 
kako neko može napustiti "svoj život" i ignorisati svoju prošlost i pretvarati se da ne postoji! nešto što postoji, ali se ponašaš kao da nikada nije postojalo?
Glavno je to da li smo zaista napustili svoj prvobitni život, ili ćemo da se pretvaramo da on ne postoji. To svako za sebe zna odlično. Sve što nam traži pretvaranje je verovatno promena na gore.
Iskreno se oprostiti od nekog defektnog sebe i biti novo, bolje Ja... je sasvim legitimno i moguće je.
Ne promišljam već date primere, nego razmišljam sa neke malo udaljenije tačke.
 

Back
Top