А шта ако би они, једног дана,
без најаве, без упозорења, свађе и суза,
престали да куцају на капије Неба за мене,
црвеним длановима од куцања,
коленима утрнулим од клечања,
када би побацали своје мајушне лончиће зрневља,
хране испосничке, отресли ризе од мојих сасушених испљувака,
подсмеха и греха које сам бацио на њих као труло воће
и запитали се да ли је љубав Христова о којој ми говоре
превише тешка - да је у ћутању тако дуго носе,
као мимоход народа Јеврејског око зидина Јерихона?
(De Sistiju, mom bratu u Hristu)
без најаве, без упозорења, свађе и суза,
престали да куцају на капије Неба за мене,
црвеним длановима од куцања,
коленима утрнулим од клечања,
када би побацали своје мајушне лончиће зрневља,
хране испосничке, отресли ризе од мојих сасушених испљувака,
подсмеха и греха које сам бацио на њих као труло воће
и запитали се да ли је љубав Христова о којој ми говоре
превише тешка - да је у ћутању тако дуго носе,
као мимоход народа Јеврејског око зидина Јерихона?
(De Sistiju, mom bratu u Hristu)
otkud interpunkcija...
