Secam se.Svodim racune sa sobom.Nisam ponosna na neke stvari u zivotu.Ne plasim se tudje osude.Vec svoje.Kod mene je sve: Sto mora jednostavno kad moze komplikovano?!
Stalno iznova i iznova se preispitujem.Svoja razmisljanja,postupke...Ponekad zazalim sto ne mogu nesto,kao neke zene koje poznajem, jednostavno- da zivim.Od danas do sutra.Bez stalnog preispitivanja i mucenja sebe.Gledam koleginicu s posla.Zivi zena.Ne razmislja toliko.Flegma.Poverava mi se ponekad.Kad je pitam: pa dobro jesi li razmislila o tome sta moze da se izrodi iz tvog postupka? nasmeje se i kaze: Joj sto si ti komplikovana.Oladi malo.Razmisljacu kad dodje do toga i ako se desi.
Zasto,bre,ja ne bi tako?
Ne mogu.Moram da po 100 puta izanaliziram svaki postupak,izvagam svaku rec.Jesam li pogresila?I stalno tako.
Pa dokle?Zauvek,izgleda.
Uspomene su cudo.
Pa se zapitam. (ponovo
)
Jesu li mi secanja bas prava? Ili sam ih s vremenom preoblikovala,prilagodila svojim zeljama?
Da li je nacin na koji ja to vidim ispravan?Pa resih da sve to lepo upakujem u blogove.
Ima neko i pametniji od mene.Da cujem i drugo misljenje.
Bolje nego da bacam pare na psihijatra.Ovde to mogu da dobijem za dz.
Jedno vreme sam se ozbiljno nosila mislju da potrazim strucnu pomoc.,
Nije bre normalno da covek bude 'opsednut' citavu deceniju- drugom osobom.
Gledam nesto stranice svojih dnevnika.
Mnogo puta se ponavlja jedna recenica- Jesam li luda?
Procitala sam to negde,pa se tesim: Ludaci se ne pitaju jesu li ludi!
Stalno iznova i iznova se preispitujem.Svoja razmisljanja,postupke...Ponekad zazalim sto ne mogu nesto,kao neke zene koje poznajem, jednostavno- da zivim.Od danas do sutra.Bez stalnog preispitivanja i mucenja sebe.Gledam koleginicu s posla.Zivi zena.Ne razmislja toliko.Flegma.Poverava mi se ponekad.Kad je pitam: pa dobro jesi li razmislila o tome sta moze da se izrodi iz tvog postupka? nasmeje se i kaze: Joj sto si ti komplikovana.Oladi malo.Razmisljacu kad dodje do toga i ako se desi.
Zasto,bre,ja ne bi tako?
Ne mogu.Moram da po 100 puta izanaliziram svaki postupak,izvagam svaku rec.Jesam li pogresila?I stalno tako.
Pa dokle?Zauvek,izgleda.
Uspomene su cudo.
Pa se zapitam. (ponovo
)Jesu li mi secanja bas prava? Ili sam ih s vremenom preoblikovala,prilagodila svojim zeljama?
Da li je nacin na koji ja to vidim ispravan?Pa resih da sve to lepo upakujem u blogove.
Ima neko i pametniji od mene.Da cujem i drugo misljenje.
Bolje nego da bacam pare na psihijatra.Ovde to mogu da dobijem za dz.
Jedno vreme sam se ozbiljno nosila mislju da potrazim strucnu pomoc.,
Nije bre normalno da covek bude 'opsednut' citavu deceniju- drugom osobom.
Gledam nesto stranice svojih dnevnika.
Mnogo puta se ponavlja jedna recenica- Jesam li luda?
Procitala sam to negde,pa se tesim: Ludaci se ne pitaju jesu li ludi!
