Pitanje?

1)http://www.mskinesis.com/vesti/Ishrana-energetska-vrednost-namirnica

2) " Proteini (belančevine) su sastavljeni od aminokiselina. U prirodi nalazimo i proteine u čiji sastav ulazi, čak, nekoliko desetina ili stotina aminokiselina. Proteini ulaze u sastav svih mišića kostiju, kože, unutrašnjih organa i dr., regulišu aktivnost ćelija, kao i brzinu svih biohemijskih reakcija, imaju i zaštitnu i transportnu ulogu, ali svakako ono što je nama najbitnije je njihova gradivna uloga Zbog svega pomenutog, neophodno je obezbediti organizmu dovoljnu količinu proteina. Za naše telo su značajne 23 aminokiseline. Od njih telo može proizvesti 15 tzv. neesencijalnih, a preostalih 8 - koje nazivamo esencijalnim - telo mora uneti putem hrane.
Apsorpcija

U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i, retko, polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, što znači da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.

Metabolizam proteina

Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u ćelije tankog creva uz pomoć nosača (što je obično neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe, gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, mišićima i sekretornim organima. Proces razgradnje počinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri čemu nastaju keto kiseline i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlučuje se putem bubrega. Na ovaj način se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su ćeliji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline će se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj način. Aminokiseline, takođe, mogu da se transformišu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformiše devetnaest aminokiselina.

Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta - Ubrzava sinetezu proteina u ćelijama i porast proteina u krvi.
Insulin - Ubrzava ulazak aminokiselina u ćelije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi. Smanjuju količinu proteina u tkivima, a u plazmi povećavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepatičnih proteina značajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron - Pomaže odlaganje proteina u tkiva, naročito u mišiće, tj. pospešuje njihovu sintezu.

Nedostatak proteina

Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita može naći čak i kod dece koja su hranjenja majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).

Marazam je malnutricija koja se javlja kao mešovit sindrom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je praćen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom težinom i atrofijom mišića.

Prekomeran unos proteina

Kao i kod ostalih nutrijenata, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.

Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povećanja telesne težine,

dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlači i veće količine vode)

gubitka Kalcijuma (ova razmatranja su jos u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze)."

3)http://www.building-body.com/forum/threads/27271-Što-su-Ugljikohidrati-i-čemu-služe
 
Alfred H:
Pitanja u vezi hranljivih vrednosti
Sta znace pojmovi? :

1)Energetska vrednost?
2)Proteini?
3)Ugljeni hidrati?
4)Mlecna mast?
Kliknite za proširenje...

Hoćeš odgovore:D
1) Energetska (kalorijska) vrednost namirnica označava se kalorijama, kojima se meri količina toplote koju hrana oslobodi u metaboličkom procesu
2)Proteini su biopolimeri (poliamidi) izgrađeni od velikog broja aminokiselinskih monomernih jedinica
3)Ugljeni hidratu:monosaharidi(polihidroksilni aldehidi ili polihidroksolni ketoni u vodenom rastvoru egzistiraju u hemiacetalnim piranoznim i furanoznim oblicima...), oligosaharidi (di-,tri-,tetra- saharidi izgrađeni od dve,tri ili više monosaharidnih jedinica povezanih glikozidnim vezama maltoznog ili trehaloznog tipa-maltoza,celobioza,laktoza,trehaloza...) i polisaharidi (izgrađeni od velikog broja monosaharidnih jedinica;oni predstavljaju biopolimere-celuloza,glikogen.skrob...)
4)Masti- estri trohidroksilnog alkohola glicerola i najrazličitijih višemasnih kiselina
Nadam se da je sad sve jasnije :D :super:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top