pitanje o gravitaciji

[aleksandarhakler1992]

razmisljao sam dosta o tome,znam da brzina kojom nesto pada na zemlju ne zavisi od tezine tog tela nego od oblika. medjutim,nikako ne kapiram ovo. ako bacimo kravu sa krova,razbice se. ako bacimo pacova,nece mu biti nista. nije mi jasno. razmisljam tako,onda ipak dodjem do zakljucka da tezina jeste bitna. sta god da je lagano i padne sa visine,nece mu biti skoro nista. sto je teze,to ce se vise polomiti.

 

[fosilvaso]

razmisljao sam dosta o tome,znam da brzina kojom nesto pada na zemlju ne zavisi od tezine tog tela nego od oblika. medjutim,nikako ne kapiram ovo. ako bacimo kravu sa krova,razbice se. ako bacimo pacova,nece mu biti nista. nije mi jasno. razmisljam tako,onda ipak dodjem do zakljucka da tezina jeste bitna. sta god da je lagano i padne sa visine,nece mu biti skoro nista. sto je teze,to ce se vise polomiti.

Brzina 'zavisi' od oblika zbog otpora vazduha. U vakumu bi istu brzinu postigli i olovna kuglica i kokošje pero! Zatim, veća kugla olova će u vazduhu dobiti veću brzinu od manje jer se sa povećanjem prečnika kugle površina povećava sa kvadratom, a volumen, tj. masa sa KUBOM, tj. sa trećom potencijom!

 

[stnco]

razmisljao sam dosta o tome,znam da brzina kojom nesto pada na zemlju ne zavisi od tezine tog tela nego od oblika. medjutim,nikako ne kapiram ovo. ako bacimo kravu sa krova,razbice se. ako bacimo pacova,nece mu biti nista. nije mi jasno. razmisljam tako,onda ipak dodjem do zakljucka da tezina jeste bitna. sta god da je lagano i padne sa visine,nece mu biti skoro nista. sto je teze,to ce se vise polomiti.

Da tela različitih masa imaju isto ubrzanje u gravitacionom polju možeš jednostavno da proveriš: uzmi svesku i jedan list iz nje, uhvatiš ih tako da im je površina normalna na podlogu, i podigni ih do neke visine (ne prevelike da bi list padao a da se ne savije). Kada ih pustiš istovremeno će pasti. Znači imaju isto ubrzanje i istu brzinu pri udaru u podlogu, Ali sveska i list neće imati istu kinetičku energiju, jer su različite mase. I krava i miš imaju isto ubrzanje pa samim tim i istu brzinu kojom padaju na podlogu, ali pošto krava ima mnogo veću masu od miša, ona ima i mnogo veću konetičku energiju , a pri udaru u podlogu ta se energija uglavnom pretvara u mehanički rad (lomljenje, deformacije, kidanje), a mali deo odlazi na zagrevanje podloge. Zato krava trpi veću štetu od miša, jer je mnogo veća energija pretvorena u rad.

 

[fosilvaso]

Da tela različitih masa imaju isto ubrzanje u gravitacionom polju možeš jednostavno da proveriš: uzmi svesku i jedan list iz nje, uhvatiš ih tako da im je površina normalna na podlogu, i podigni ih do neke visine (ne prevelike da bi list padao a da se ne savije). Kada ih pustiš istovremeno će pasti. Znači imaju isto ubrzanje i istu brzinu pri udaru u podlogu, Ali sveska i list neće imati istu kinetičku energiju, jer su različite mase. I krava i miš imaju isto ubrzanje pa samim tim i istu brzinu kojom padaju na podlogu, ali pošto krava ima mnogo veću masu od miša, ona ima i mnogo veću konetičku energiju , a pri udaru u podlogu ta se energija uglavnom pretvara u mehanički rad (lomljenje, deformacije, kidanje), a mali deo odlazi na zagrevanje podloge. Zato krava trpi veću štetu od miša, jer je mnogo veća energija pretvorena u rad.

Plus što će krava pri slobodnom padu u vazduhu dobiti veću 'konačnu' brzinu od miša! Tako npr za kišnu kap kažu:" "A large drop of about 5 mm (3/16 in.) diameter reaches a maximum speed of about 9 m/sec." A padobranac u slobodnom padu dostiže brzinu do 50 m/s.

 

[stnco]

Plus što će krava pri slobodnom padu u vazduhu dobiti veću 'konačnu' brzinu od miša! Tako npr za kišnu kap kažu:" "A large drop of about 5 mm (3/16 in.) diameter reaches a maximum speed of about 9 m/sec." A padobranac u slobodnom padu dostiže brzinu do 50 m/s.

Pretpostavljam da si u pravu što se tiče ovih cifara, ako tela slobodno padaju dovoljno dugo. Ali krava i miš "padaju" sa krova. Sada tu imamo dve stvari: krava ima veću efikasnu površinu pa je i otpor vazduha veći, ali je pitanje da li taj otpor, zvog njene mnogo veće mase, daje veće ili manje ubrzanje na gore, nego što je slučaj sa mišem, sa manjim efikasnim presekom ali i daleko manjom masom. Zato je najbolje da ovo eksperimentalno proverimo. Ti doniraj kravu, ja ću miša, a tražićemo odobrenje od Borca za prava životinja.

 

[blejach35]

razmisljao sam dosta o tome,znam da brzina kojom nesto pada na zemlju ne zavisi od tezine tog tela nego od oblika. medjutim,nikako ne kapiram ovo. ako bacimo kravu sa krova,razbice se. ako bacimo pacova,nece mu biti nista. nije mi jasno. razmisljam tako,onda ipak dodjem do zakljucka da tezina jeste bitna. sta god da je lagano i padne sa visine,nece mu biti skoro nista. sto je teze,to ce se vise polomiti.

Оbjašnjenje sa kinetičkom energijom je tačno. Međutim, meni je lakše da stvar posmatram preko sile. Zanemarujući otpor vazduha, pošto krava i miš imaju isto ubrzanje, imaće istu brzinu v pri udaru. Samim tim će usporenje biti isto, jer pri udaru oba tela gube brzinu od v do nule, za otprilike isto vreme. Sila koja deluje na telo je F=m*a. Masa krave je mnogo veća, pa će i sila biti veća, dakle baš kao što ste i rekli -- težina jeste bitna.

 

[fosilvaso]

Gravitaciono polje, izvor BESKONAČNE energije? Npr. Koliko god da se 'meteora' pojavi u blizini Zemlje, ona će ga početi privlačiti i davati mu kinetičku energiju. I svaki meteor koji padne na Zemlju joj povećava masu i energiju polja za sledeći meteor!

 

[blejach35]

Gravitaciono polje, izvor BESKONAČNE energije? Npr. Koliko god da se 'meteora' pojavi u blizini Zemlje, ona će ga početi privlačiti i davati mu kinetičku energiju. I svaki meteor koji padne na Zemlju joj povećava masu i energiju polja za sledeći meteor!

Gravitaciono polje Zemlje je polje sile. Objekat na nekoj udaljenosti od Zemlje ima potencijalnu energiju u odnosu na Zemlju. Kako ga Zemlja privlači gravitacionom silom, njegova potencijalna energija se smanjuje, a kinetička se povećava. Konačno, kada objekat udari u Zemlju, ta se energija raspodeljuje na mehanički rad (raspad meteora, formiranje kratera i podizanje prašine), toplotu, hemijske promene, isparavanje vode itd.

Poenta je ovde da Zemlja ne daje kinetičku energiju objektu ni iz čega, već na račun potencijalne energije, jer važi zakon održanja energije. Isto tako, kada biste meteor pokušali da vratite nazad van gravitacionog polja Zemlje, morali biste da uložite energiju da izvršite rad, čime biste ponovo vratili tom objektu potencijalnu energiju na račun neke druge (npr. hemijske energije rakete). Dakle, polja nemaju energiju, postoje samo polja sila. Te sile vrše rad nad predmetima koji imaju masu, čime se njihovo stanje kretanja menja i time se uvećava kinetička energija tih tela.

 

[fosilvaso]

Gravitaciono polje Zemlje je polje sile. Objekat na nekoj udaljenosti od Zemlje ima potencijalnu energiju u odnosu na Zemlju. Kako ga Zemlja privlači gravitacionom silom, njegova potencijalna energija se smanjuje, a kinetička se povećava. Konačno, kada objekat udari u Zemlju, ta se energija raspodeljuje na mehanički rad (raspad meteora, formiranje kratera i podizanje prašine), toplotu, hemijske promene, isparavanje vode itd.

Poenta je ovde da Zemlja ne daje kinetičku energiju objektu ni iz čega, već na račun potencijalne energije, jer važi zakon održanja energije. Isto tako, kada biste meteor pokušali da vratite nazad van gravitacionog polja Zemlje, morali biste da uložite energiju da izvršite rad, čime biste ponovo vratili tom objektu potencijalnu energiju na račun neke druge (npr. hemijske energije rakete). Dakle, polja nemaju energiju, postoje samo polja sila. Te sile vrše rad nad predmetima koji imaju masu, čime se njihovo stanje kretanja menja i time se uvećava kinetička energija tih tela.

Da, ali si propustio BIT: Koliko god se meteora pojavi, za njih će uvek biti dovoljno energije! NE TROŠI se, nego još i svaki komad koji padne na Zemlju 'dodaje' i svoj doprinos te polje Zemlje 'dobija' još VIŠE energije. Limes je 'beskonačna' energija?

 

[fosilvaso]

Usput, da ne otvaram novu temu: Atom je rezultat raznih gravitacionih, nuklearnih i električnih polja i sila! Šta mislite, da li na atom utiče i GRAVITACIJA u kojem se nalazi, tj. kojoj su 'izvori' druge mase IZVAN atoma?

 

[blejach35]

Koliko god se meteora pojavi, za njih će uvek biti dovoljno energije! NE TROŠI se, nego još i svaki komad koji padne na Zemlju 'dodaje' i svoj doprinos te polje Zemlje 'dobija' još VIŠE energije. Limes je 'beskonačna' energija?

Asteroidi i druga tela se ne pojavljuju, nego već postoje na određenoj udaljenosti od centra mase Zemlje. Dakle, oni već imaju potencijalnu energiju u odnosu na Zemlju. Mislim da mešate silu i energiju. Pogledajte gore, napisao sam: "polja nemaju energiju, postoje samo polja sila", dok Vi govorite da "polje Zemlje 'dobija' još VIŠE energije". Svaki komad koji padne na Zemlju, doprinosi njenoj masi, pa samim time i većoj gravitacionoj sili u odnosu na ostale objekte. Ta sila vrši rad, a rad je, zapravo, energija. Bez drugog objekta, nad kojim bi se vršio rad, nema sile pa pojam energije nema smisla. Limes je matematički konstrukt koji bukvalno znači "granica". Pretpostavljam da mislite na limes kada masa teži beskonačnosti. Međutim, kako se masa povećava, javljaju se nelinearni fenomeni koji rezultuju promenama stanja materije, nastaje kolaps, gravitacija nadvladava druge sile i javljaju se zvezde i ostali neplanetarni objekti.

Šta mislite, da li na atom utiče i GRAVITACIJA u kojem se nalazi, tj. kojoj su 'izvori' druge mase IZVAN atoma?

Naravno da utiče. Sve četiri vrste sila utiču na atom, pa tako i gravitaciona sila ako je atom u gravitacionom polju (a jeste). Međutim, gravitaciona sila je toliko slaba za atome, da se obično zanemaruje. Npr. električna sila zavisi od naelektrisanja atoma (u ovom slučaju, jona), dok gravitaciona zavisi od njegove mase. Mase atoma su izuzetno male, pa gravitaciona interakcija dolazi do izražaja samo kod jako sabijenih oblika materije, gde su udaljenosti centara masa jako male, a gravitaciona sila je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja tih centara masa. Odatle, ako podelite čak i mali broj kvadratom veoma malog broja, dobićete velik broj.

 

[fosilvaso]

Naravno da utiče. Sve četiri vrste sila utiču na atom, pa tako i gravitaciona sila ako je atom u gravitacionom polju (a jeste). Međutim, gravitaciona sila je toliko slaba za atome, da se obično zanemaruje. Npr. električna sila zavisi od naelektrisanja atoma (u ovom slučaju, jona), dok gravitaciona zavisi od njegove mase. Mase atoma su izuzetno male, pa gravitaciona interakcija dolazi do izražaja samo kod jako sabijenih oblika materije, gde su udaljenosti centara masa jako male, a gravitaciona sila je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja tih centara masa. Odatle, ako podelite čak i mali broj kvadratom veoma malog broja, dobićete velik broj.

To znači da će okolna gravitacija da utiče na tačnost rada 'atomskih' časovnika ako idemo u područja gde se to NE sme da zanemari???

 

[blejach35]

To znači da će okolna gravitacija da utiče na tačnost rada 'atomskih' časovnika ako idemo u područja gde se to NE sme da zanemari???

U području gde je gravitacija toliko jaka da utiče na rad atomskih časovnika, atomski časovnik se ne može ni napraviti, a kamo li očitati. Međutim, čak kad bi to i bilo moguće, ako su časovnik i posmatrač u istom referentnom sistemu, časovnik bi pokazivao tačno vreme. Kao, uostalom, i običan časovnik u gravitacionom polju Zemlje.

 

[fosilvaso]

U području gde je gravitacija toliko jaka da utiče na rad atomskih časovnika, atomski časovnik se ne može ni napraviti, a kamo li očitati. Međutim, čak kad bi to i bilo moguće, ako su časovnik i posmatrač u istom referentnom sistemu, časovnik bi pokazivao tačno vreme. Kao, uostalom, i običan časovnik u gravitacionom polju Zemlje.

?? A gde je granica 'jačine' gravitacije kada više ne utiče na rad atomskog časovnika!? Ali recimo, na časovnik sa klatnom utiče gravitacija!

 

[blejach35]

?? A gde je granica 'jačine' gravitacije kada više ne utiče na rad atomskog časovnika!? Ali recimo, na časovnik sa klatnom utiče gravitacija!

To je pitanje dogovora ili zahteva konkretne aplikacije. Ako napišete računarski program koji greši jednu sekundu na 100 godina, to je stvar dogovora. Ako Vam, pak, treba tačnost reda 10^-10 radi izrade sub-nanometarske tehnologije, onda je to objektivno potrebna tačnost. Međutim, kao što rekoh, gravitacija ne utiče na tačnost ako deluje u istom referentnom sistemu u kojem vršite merenja. Naime, ako gravitacija istom "jačinom" deluje na Vas, Vaše merne instrumente i pokus koji izvodite, onda je možete zanemariti. Časovnik sa klatnom će se isto ponašati ako se nalazi u polju jake gravitacije za spoljnog posmatrača, kao što ćete se i Vi ponašati u tom istom polju -- izgledaćete podjednako usporeno, ali onima u tom polju će sve izgledati savršeno skladno. Zato u polju slabije gravitacije, na Zemlji, isto polje daje iste rezultate, veoma tačne kod atomskih časovnika, ali pod uslovom da ih očitavaju osobe koje takođe obitavaju u tom istom polju.

 

[fosilvaso]

To je pitanje dogovora ili zahteva konkretne aplikacije. Ako napišete računarski program koji greši jednu sekundu na 100 godina, to je stvar dogovora. Ako Vam, pak, treba tačnost reda 10^-10 radi izrade sub-nanometarske tehnologije, onda je to objektivno potrebna tačnost. Međutim, kao što rekoh, gravitacija ne utiče na tačnost ako deluje u istom referentnom sistemu u kojem vršite merenja. Naime, ako gravitacija istom "jačinom" deluje na Vas, Vaše merne instrumente i pokus koji izvodite, onda je možete zanemariti. Časovnik sa klatnom će se isto ponašati ako se nalazi u polju jake gravitacije za spoljnog posmatrača, kao što ćete se i Vi ponašati u tom istom polju -- izgledaćete podjednako usporeno, ali onima u tom polju će sve izgledati savršeno skladno. Zato u polju slabije gravitacije, na Zemlji, isto polje daje iste rezultate, veoma tačne kod atomskih časovnika, ali pod uslovom da ih očitavaju osobe koje takođe obitavaju u tom istom polju.

Gravitacija može sa različitim 'faktorima dejstvovanja' delovati na nas, merne instrumente i pojavu koju istražijemo?

Neće biti! Sat sa klatnom radi sve sporije sa smanjenjem gravitacije. Paralelno sa njim nosim quartz časovnik i penjem se na brdo! Sat sa klatnom pokazuje 'usporenje' vremena, u odnosu na digitalni. Jesam li dokazao da gravitacija utiče na vreme?

 

[zofr]

Gravitacija može sa različitim 'faktorima dejstvovanja' delovati na nas, merne instrumente i pojavu koju istražijemo?

Neće biti! Sat sa klatnom radi sve sporije sa smanjenjem gravitacije. Paralelno sa njim nosim quartz časovnik i penjem se na brdo! Sat sa klatnom pokazuje 'usporenje' vremena, u odnosu na digitalni. Jesam li dokazao da gravitacija utiče na vreme?

Шта ћеш рећи за овај експеримент-цитат:

Prvi eksperiment koji je potvrdio tačnost i ovog tvrđenja OTR izvršen je, verovali ili ne, na Zemlji! Godine 1960, pet godina nakon Ajnštajnove smrti, na Harvardskom univerzitetu, dr Robert Paund i njegov asistent Glen Rebka su izvršili eksperiment koji je potvrdio razliku u brzini proticanja vremena na površini Zemlje i na nekoj maloj visini iznad naše planete (gde je gravitacija nešto slabija). U svom eksperimentu oni su koristili toranj visok 22,6 metara, jedan časovnik se nalazio na Zemlji a drugi na vrhu tornja. Za ovako precizno merenje bilo je neophodno koristiti vrlo precizne časovnike. U prirodi je teško naći precizniji časovnik od atomskog, u ovom eksperimentu časovnici su bila jezgra radioaktivnog Co-57. Kada je sve ovo postavljeno na svoje mesto trebalo je jedino detektrima meriti frekvenciju fotona gama zraka koji su nastajali prilikom radioaktivnog raspada. Rezultati koji su u ovom eksperimentu dobijeni dobro su se poklopili sa oni šta je predvidela Ajnštajnova teorije.

Време је текло спорије на нивоу Земље него на врху торња.

Из истих разлога се стално коригује време часовника ГПС сателита.

 

[fosilvaso]

Шта ћеш рећи за овај експеримент-цитат:

Prvi eksperiment koji je potvrdio tačnost i ovog tvrđenja OTR izvršen je, verovali ili ne, na Zemlji! Godine 1960, pet godina nakon Ajnštajnove smrti, na Harvardskom univerzitetu, dr Robert Paund i njegov asistent Glen Rebka su izvršili eksperiment koji je potvrdio razliku u brzini proticanja vremena na površini Zemlje i na nekoj maloj visini iznad naše planete (gde je gravitacija nešto slabija). U svom eksperimentu oni su koristili toranj visok 22,6 metara, jedan časovnik se nalazio na Zemlji a drugi na vrhu tornja. Za ovako precizno merenje bilo je neophodno koristiti vrlo precizne časovnike. U prirodi je teško naći precizniji časovnik od atomskog, u ovom eksperimentu časovnici su bila jezgra radioaktivnog Co-57. Kada je sve ovo postavljeno na svoje mesto trebalo je jedino detektrima meriti frekvenciju fotona gama zraka koji su nastajali prilikom radioaktivnog raspada. Rezultati koji su u ovom eksperimentu dobijeni dobro su se poklopili sa oni šta je predvidela Ajnštajnova teorije.

Време је текло спорије на нивоу Земље него на врху торња.

Из истих разлога се стално коригује време часовника ГПС сателита.

1) Gde je dokaz da ta MALA promena gravitacije ne utiče na TAČNOST atomskog časovnika!
2) Kako se radi o malim promenama, ta promena se mogla aproksimativno poklopiti sa onim o čemu je Ajnštajn lupetao!
3) Znaš li da izraz za gravitaciju u blizini velike mase NIJE baš recipročna kvadratna udaljenost centra dve mase? I da ima razlike da li su mase HOMOGENE ili NEHOMOGENE?
4) I ko zna koliko mi još aproksimacija i raznih ZANEMARIVANJA radimo pa možemo dobiti razne, pa i urnebesne teorije?

 

[zofr]

1) Gde je dokaz da ta MALA promena gravitacije ne utiče na TAČNOST atomskog časovnika!
2) Kako se radi o malim promenama, ta promena se mogla aproksimativno poklopiti sa onim o čemu je Ajnštajn lupetao!
3) Znaš li da izraz za gravitaciju u blizini velike mase NIJE baš recipročna kvadratna udaljenost centra dve mase? I da ima razlike da li su mase HOMOGENE ili NEHOMOGENE?
4) I ko zna koliko mi još aproksimacija i raznih ZANEMARIVANJA radimo pa možemo dobiti razne, pa i urnebesne teorije?

Свака теорија мора да прође тест логичности. Математичка логика је врло битан део те математике.

Општа теорија релативности је и даље само теорија јер у њој има контраверзних поставки и нелогичности. За то је крив сам Ајнштајн који је више радио на свом имиџу нај-научника, а мање се држао научих метода у свом раду. Зато и није добио Нобела за свој капитални рад, већ за објашњење фото-електричног ефекта.

Ако се пажљиво погледа, његов допринос специјалној теорији релативности је незнатан, ја га не могу ни наћи. Е = mc^2 је било познато још када се он играо у песку.

Атомски часовници раде тачно у свом систему.

Време је величина која се може најтачније мерити. Ако мерш периоду гама зрачења, можеш бројати периоде један дан, месец дана или годину дана и тиме постижеш невероватну тачност.

Гравитациона сила је сразмерна са 1/R^2 на малим растојањима само ако су масе хомогене кугле.

Научни метод подразумева мерење уз обавезно одређивање максималне грешке. Грешка мора бити мања од могућих утицаја са стране.

 

[fosilvaso]

.......
Атомски часовници раде тачно у свом систему.

Време је величина која се може најтачније мерити. Ако мерш периоду гама зрачења, можеш бројати периоде један дан, месец дана или годину дана и тиме постижеш невероватну тачност.

Гравитациона сила је сразмерна са 1/R^2 на малим растојањима само ако су масе хомогене кугле.

Научни метод подразумева мерење уз обавезно одређивање максималне грешке. Грешка мора бити мања од могућих утицаја са стране.

To si ti rekao, a ja trebam DOKAZ! Npr. sat sa klatnom ne koristimo za dokazivanje gravitacijske dilatacije vremena jer ZNAMO da na tačnost utiče gravitacija!
Gravitaciona sila NIJE srazmerna sa 1/R^2 na malim udaljenostima ni za homogene mase!

 

[zofr]

To si ti rekao, a ja trebam DOKAZ! Npr. sat sa klatnom ne koristimo za dokazivanje gravitacijske dilatacije vremena jer ZNAMO da na tačnost utiče gravitacija!
Gravitaciona sila NIJE srazmerna sa 1/R^2 na malim udaljenostima ni za homogene mase!

Написах: хомогене кугле.

Земља није ни хомогена, ни кугла.

 

[fosilvaso]

Написах: хомогене кугле.

Земља није ни хомогена, ни кугла.

Pa NE vredi taj zakon ni u blizini idealne HOMOGENE kugle! Ako te zanima detaljnije, imaš ovde hrpu materijala. Iako se već na prvoj stranici nalazi jedna GREŠKA! Ako je pronađeš i sve ostalo apsolviraš, mogao bi sebe da smatraš stručnjakom za gravitaciju:
https://vaso.weebly.com/op263i-zakon-gravitacije.html

 

[blejach35]

Sat sa klatnom radi sve sporije sa smanjenjem gravitacije. Paralelno sa njim nosim quartz časovnik i penjem se na brdo! Sat sa klatnom pokazuje 'usporenje' vremena, u odnosu na digitalni. Jesam li dokazao da gravitacija utiče na vreme?

Ne. Jedino što ste time pokazali je da približna formula T=2*pi*sqrt(l/g) sadrži g koje nije konstanta, već se smanjuje kako se udaljujete od centra mase planete.

 

[fosilvaso]

Ne. Jedino što ste time pokazali je da približna formula T=2*pi*sqrt(l/g) sadrži g koje nije konstanta, već se smanjuje kako se udaljujete od centra mase planete.

I da tačnost toga časovnika zavisi od gravitacije, a ne od eventualnog uticaja gravitacije na brzinu proticanja vremena!

 

[zofr]

Pa NE vredi taj zakon ni u blizini idealne HOMOGENE kugle! Ako te zanima detaljnije, imaš ovde hrpu materijala. Iako se već na prvoj stranici nalazi jedna GREŠKA! Ako je pronađeš i sve ostalo apsolviraš, mogao bi sebe da smatraš stručnjakom za gravitaciju:
https://vaso.weebly.com/op263i-zakon-gravitacije.html

Ниси решио интеграл до краја. Ја сам, себе ради, то урадио.