ranjeni Zoro
Elita
- Poruka
- 21.566
Ajmo ovako..
Po mom mišljenju, pitanje nad pitanjima tokom ove situacije je pitanje poverenja. Složićemo se da je sasvim normalno da čovek, kad je ovakva panika u pitanju, malo bolje razmisli kome stavlja svoj ( i ne samo svoj) život u ruke, i kako i zašto.
Kada je sve ok, mi smo skloni da verujemo svemu i svakome, potpuno opušteno .
Kada uđeš u autobus, najvažnije ti je da udobno smestiš dupe u svoje mesto i da ti da nemaš nekog znojavog stokilaša pored sebe i ni ne pomišljaš da je zapravo vozač pijan ili neko ko je oteo autobus.
Kada naručuješ espresso, veruješ da konobar nije pljucnuo u šolju pre toga (ili uradio nešto još gore..u san se ne snio..) primera je mnogo.
Tako i decu čak poveravamo drugima i, uz manje ili više iznenađenja, sve to ide nekako. C’est la vie. U suprotnom svi bi živeli u paranoji i trzali glavama.
Ali ovo je drugo. ili bolje reći, ovo sada je izgleda nešto drugo.
Ne govorim o virusu i epidemiji, već o tom poverenju, a evo i zašto.
Ja sam zaista za meritokratiju. Znači da se za neke stvari pitaju ljudi koji se u te stvari razumedu. Tako sam npr za to da se o ženskim pitanjima kao što su pravo na abortus isl – pitaju pre svega žene jeltakotakoje, ali kada je epidemija u pitanu, dabome, daj mi neke epidemiologe, samo..
Samo ovih dana nalećem na video klipove kao što je ovaj, koji na celu stvar gledaju (malo je reći) drugačije. Isto su to neki respektabilni stručnjaci, isto sa iskustvima, profesori, doktori vamte namte..
I sad, nemajući nameru da bilo koga ubeđujem (jer ne znam ni sam šta da mislim) iskreno me interesuje samo jedna stvar:
Kako to da NIKO još na ovim svim konferencijama za štampu nije postavio pitanja “agresivnog lečenja” (ili možda bolje reći preteranog lečenja) ?
U videu koji sledi (nažalost nisam našao na engleskom makar, ali sam se potrudio da prepričam) čovek, lekar, naučnk jel’te iznosi bojazan (koja je za mene lično zastrašujuća) a koja na najtragičiniji način potvrđuje da je "Put u pakao popločan dobrim namerama".
Ukratko: lekari čine najbolje što mogu, političari (valjda) takođe i svi su što se toga tiče čisti, ali..pacijenti i pored toga umiru, neke brojke se nižu i nikome nije jasno kako je to moguće.
Dakle da vidimo:
TESTIRANJE
Ovaj čovek iznosi svoje uverenje da je Netačnost testova u više od 50% slučajeva (to je naime neki PCR test koji je pogrešno reprogramiran samo na pozitivne rezultate. Ti testovi su veoma osetljivi, a to znači da ako imaju samo jedan molekul nečega test može da reaguje pozitivno. Ali to ne znači da je pacijent bolestan. A ne znači i da ima korona virus. On nikada nije izolovan a u potpunosti se sve svodi na upravo ovaj test. Na pitanje novinarke da li je moguće da je 160.000 testova pokazalo pogrešne rezultate, Dr odgovara da je moguće da je test pokazao 50% tačnih rezultata, što je opet i nevalidno i nedovoljno da bi ga nazvali pouzdanim.)
Po njegovom mišljenju : Kada se testiranje ne bi radilo život bi bio kao i pre i ne bi se videla nikakva povećana smrtnost ili veća učestalost.
Na pitanje novinarke a šta misli o Italiji Dr kaže: panika koja se širi počiva uglavnom na vestima iz Italije, a mi danas ne znamo koliko je lažnih saopštenja. (vidi slike dole*)
STATISTIKE
Prema proceni Robert Koch instituta,kada je običan grip u pitanju, smrtnost se procenjuje na 25000 godišnje. Ali se ta računica dobija tako što se smrtnost tokom letnjih meseci soduzima od smrtnosti tokom zimskih meseci a razlika se procenjuje kao grip i to se onda saopštava ljudima. Tako da je i ta procena da svake godine umre od gripa 25000 ljudi zapravo procena o kome bi se moglo raspravljati.
LEČENJE
U časopisu Lancetu (jedan od najuglednijih medicinskih žurnala ) Dr se osvrće na izveštaj o 50to godišnjem pacijentu koji je oboleo od korone.
„Počelo je sa kašljanjem, drhtavicom, temperaturom, iscrpljenošću, otežanim disanjem, a lečen je sa velikim dozama Methylprednisolona, tj visokim dozama kortizona od 600 miligrama, Moxifloxacinom, veoma jakim antibiotikom, zatim Lopinavirom i Ritonavirom (dva leka koja se koriste u terapiji AIDS-a) prilično toksične stvari (primedba doktora) i još Interferonom koji je imunosupresiv, smanjuje imunitet. I još na to antibiotik širokog spektra. I to je dovelo do toga da je pacijent umro, pedesetogodišnji pacijent. Nije spadao u ruzičnu grupu. Terapija je delovala loše na njegov imuni sistem.“ Po mom mišljenju terapija je bia loš postupak i ubila je pacijenta. Zašto je to učinjeno? Verovatno zbog straha. Dali su mu kortizon jer je teško disao. Nakon kortizona u početku mu je bilo bolje, jer je upalna reakcija usporena. (kortizon smanjuje broj limfocita) ali to nije reakcija koja nama treba.Temperatura pada, pacijentu je privremeno bolje, može malo bolje da diše, ali to može da ima smrtonosni ishod, kao što smo videli u ovom slučaju. U Italiji izgleda lekari rade po ovoj šemi i ovakvom terapijom proizvode veću smrtnost.“
ZAKON
Što se pravne strane tiče svi se uvek drže sigurnosti. Ako tako rade, a pacijent nakon toga umre, oni nisu učinili nikakvu grešku. Ali ako nisu ništa učinili a pacijent im umre, onda imaju problem. I zbog tog a reaguju tako prenaglašeno.Jer bi svi izgubili svoje položaje ako bi uradili premalo ili ništa (po sistemu ostani kod kuće i leži kao što svaki grip preležiš)
Još jednom, moje pitanje:
Zašto se na konferencijama za štampu ne pitaju ove stvari?
Msm stvarno je (malo je reći glupo) da neko zbog prenaglašene terapije, zbog srtaha i panike što lekara, što političara, bude doveden u situaciju totalno katastrofalnu?
Ima li ovde lekara da malo bace svetlo na ovo, ja sam totalni duduk za medicinu, ali nisam za informacije, a sada već uveliko jedni govore jedno, drugi drugo. Znači demantujte, solite pamet, radite šta hoćete samo budite stručni i uverljivi.
Da li je moguće da se jedan (ne)poznati virus leči neprimereno?
Da li je moguće da ovo pitanje niko ne pita?
Po mom mišljenju, pitanje nad pitanjima tokom ove situacije je pitanje poverenja. Složićemo se da je sasvim normalno da čovek, kad je ovakva panika u pitanju, malo bolje razmisli kome stavlja svoj ( i ne samo svoj) život u ruke, i kako i zašto.
Kada je sve ok, mi smo skloni da verujemo svemu i svakome, potpuno opušteno .
Kada uđeš u autobus, najvažnije ti je da udobno smestiš dupe u svoje mesto i da ti da nemaš nekog znojavog stokilaša pored sebe i ni ne pomišljaš da je zapravo vozač pijan ili neko ko je oteo autobus.
Kada naručuješ espresso, veruješ da konobar nije pljucnuo u šolju pre toga (ili uradio nešto još gore..u san se ne snio..) primera je mnogo.
Tako i decu čak poveravamo drugima i, uz manje ili više iznenađenja, sve to ide nekako. C’est la vie. U suprotnom svi bi živeli u paranoji i trzali glavama.
Ali ovo je drugo. ili bolje reći, ovo sada je izgleda nešto drugo.
Ne govorim o virusu i epidemiji, već o tom poverenju, a evo i zašto.
Ja sam zaista za meritokratiju. Znači da se za neke stvari pitaju ljudi koji se u te stvari razumedu. Tako sam npr za to da se o ženskim pitanjima kao što su pravo na abortus isl – pitaju pre svega žene jeltakotakoje, ali kada je epidemija u pitanu, dabome, daj mi neke epidemiologe, samo..
Samo ovih dana nalećem na video klipove kao što je ovaj, koji na celu stvar gledaju (malo je reći) drugačije. Isto su to neki respektabilni stručnjaci, isto sa iskustvima, profesori, doktori vamte namte..
I sad, nemajući nameru da bilo koga ubeđujem (jer ne znam ni sam šta da mislim) iskreno me interesuje samo jedna stvar:
Kako to da NIKO još na ovim svim konferencijama za štampu nije postavio pitanja “agresivnog lečenja” (ili možda bolje reći preteranog lečenja) ?
U videu koji sledi (nažalost nisam našao na engleskom makar, ali sam se potrudio da prepričam) čovek, lekar, naučnk jel’te iznosi bojazan (koja je za mene lično zastrašujuća) a koja na najtragičiniji način potvrđuje da je "Put u pakao popločan dobrim namerama".
Ukratko: lekari čine najbolje što mogu, političari (valjda) takođe i svi su što se toga tiče čisti, ali..pacijenti i pored toga umiru, neke brojke se nižu i nikome nije jasno kako je to moguće.
Dakle da vidimo:
TESTIRANJE
Ovaj čovek iznosi svoje uverenje da je Netačnost testova u više od 50% slučajeva (to je naime neki PCR test koji je pogrešno reprogramiran samo na pozitivne rezultate. Ti testovi su veoma osetljivi, a to znači da ako imaju samo jedan molekul nečega test može da reaguje pozitivno. Ali to ne znači da je pacijent bolestan. A ne znači i da ima korona virus. On nikada nije izolovan a u potpunosti se sve svodi na upravo ovaj test. Na pitanje novinarke da li je moguće da je 160.000 testova pokazalo pogrešne rezultate, Dr odgovara da je moguće da je test pokazao 50% tačnih rezultata, što je opet i nevalidno i nedovoljno da bi ga nazvali pouzdanim.)
Po njegovom mišljenju : Kada se testiranje ne bi radilo život bi bio kao i pre i ne bi se videla nikakva povećana smrtnost ili veća učestalost.
Na pitanje novinarke a šta misli o Italiji Dr kaže: panika koja se širi počiva uglavnom na vestima iz Italije, a mi danas ne znamo koliko je lažnih saopštenja. (vidi slike dole*)
STATISTIKE
Prema proceni Robert Koch instituta,kada je običan grip u pitanju, smrtnost se procenjuje na 25000 godišnje. Ali se ta računica dobija tako što se smrtnost tokom letnjih meseci soduzima od smrtnosti tokom zimskih meseci a razlika se procenjuje kao grip i to se onda saopštava ljudima. Tako da je i ta procena da svake godine umre od gripa 25000 ljudi zapravo procena o kome bi se moglo raspravljati.
LEČENJE
U časopisu Lancetu (jedan od najuglednijih medicinskih žurnala ) Dr se osvrće na izveštaj o 50to godišnjem pacijentu koji je oboleo od korone.
„Počelo je sa kašljanjem, drhtavicom, temperaturom, iscrpljenošću, otežanim disanjem, a lečen je sa velikim dozama Methylprednisolona, tj visokim dozama kortizona od 600 miligrama, Moxifloxacinom, veoma jakim antibiotikom, zatim Lopinavirom i Ritonavirom (dva leka koja se koriste u terapiji AIDS-a) prilično toksične stvari (primedba doktora) i još Interferonom koji je imunosupresiv, smanjuje imunitet. I još na to antibiotik širokog spektra. I to je dovelo do toga da je pacijent umro, pedesetogodišnji pacijent. Nije spadao u ruzičnu grupu. Terapija je delovala loše na njegov imuni sistem.“ Po mom mišljenju terapija je bia loš postupak i ubila je pacijenta. Zašto je to učinjeno? Verovatno zbog straha. Dali su mu kortizon jer je teško disao. Nakon kortizona u početku mu je bilo bolje, jer je upalna reakcija usporena. (kortizon smanjuje broj limfocita) ali to nije reakcija koja nama treba.Temperatura pada, pacijentu je privremeno bolje, može malo bolje da diše, ali to može da ima smrtonosni ishod, kao što smo videli u ovom slučaju. U Italiji izgleda lekari rade po ovoj šemi i ovakvom terapijom proizvode veću smrtnost.“
ZAKON
Što se pravne strane tiče svi se uvek drže sigurnosti. Ako tako rade, a pacijent nakon toga umre, oni nisu učinili nikakvu grešku. Ali ako nisu ništa učinili a pacijent im umre, onda imaju problem. I zbog tog a reaguju tako prenaglašeno.Jer bi svi izgubili svoje položaje ako bi uradili premalo ili ništa (po sistemu ostani kod kuće i leži kao što svaki grip preležiš)
Još jednom, moje pitanje:
Zašto se na konferencijama za štampu ne pitaju ove stvari?
Msm stvarno je (malo je reći glupo) da neko zbog prenaglašene terapije, zbog srtaha i panike što lekara, što političara, bude doveden u situaciju totalno katastrofalnu?
Ima li ovde lekara da malo bace svetlo na ovo, ja sam totalni duduk za medicinu, ali nisam za informacije, a sada već uveliko jedni govore jedno, drugi drugo. Znači demantujte, solite pamet, radite šta hoćete samo budite stručni i uverljivi.
Da li je moguće da se jedan (ne)poznati virus leči neprimereno?
Da li je moguće da ovo pitanje niko ne pita?
