Pismo

A onda je stiglo pismo.
Ne ovo, bezvezno, e-postom.
Pravo. Papirno.
Na telefon se ne javljam, postu ne otvaram.
Plasim se... sta cu procitati...
Jos vise reakcije koju bi moglo izazvati.
Ali..
Dosetio se.
Pa poslao pismo.
Pravo. Papirno.
Znam... dobro znam... nikada ga necu baciti.... samo jedno - sacuvati...
Jer je... pravo...
Onakvo o kakvima citamo.... u romanticnim knigama iz vremena dama i zamkova... onda, kada telefon nije postojao...
Moje pismo... sekspirovsko... meni namenjeno....
Pisalo je... svasta ponesto...
Najvise kako nedostajem....
Uvod pun ceznje....
Razrada.... najrazlicitija mesavina osecanja.....
Recenice protkane ljubavlju.. strahom.... nijansa ludila... naziranje molitve... i nadanja.....
Zakljucak... zajedno sa ostatkom je izazvao lancanu reakciju...
Poslednja recenica, umesto post skriptuma , je velikim slovima na mom srcu ispisala PRODATO
" Tebe je moguce samo voleti".
Uz uvod i razradu, ta recenica je dobila smisao... shvatila sam njeno znacenje....onako kako je trebalo....
I pitam se, sta sada?

 

[Emin@]

Uh,ell...
Najezila sam se
Divno