- Dozvoli mi da jos jednom pogledam u proslost......Dozvoli mi da vrisnem.....Da se kroz suze setim detinjstva i prolecne kise.......Dozvolila si mi da ispisem reci......da ispisem redove,da krvlju i suzama obojim stranice.......Eno ih!Tu su.......tacno u desnom uglu ove sobe,gde ih mozda niko,nikad,nece otkriti,pronaci...tamo.....bas tu.....gde se spajaju zemlja i nebo,dok prestajem ja,uveliko pocinjes ti......Da!.....u tom marginalnom preseku,uprkos gravitaciji i medicinskim sestrama,pisala sam.......pisala sam pesme posvecene tebi,dok kao pustinja zivis u meni,spusta se zavesa suza...klize niz obraze,polako.....oseti ih....ni meni nije lako!........
Necujno,kroz zvuk tisine napustam odaje,kidam sa sebe bolnicke odore....ne vidim,ne osecam nista.....samo taj kristalni zvuk krvi,vena i misica koji pulsiraju...lebdim....prelamam se.....nestajem.....bacam okove bolnickih zatvorenika....padaju na beton,razbijaju se....po poslednji put cujem zvuk celika.....ovde su i oni....jutarnjom zorom noseni...u mojim snovima stvoreni,mali vilenjaci.....pozivaju me....odvode....sledim ih.....krecem se kroz maglu.....u vazduhu.....lomi se miris belih ruza......opsedaju me,ubijaju......prolazim hodnikom....sve je duzi i duzi....gusim se.....ponestaje mi kiseonika......trajler tuge....plivam u okeanu pozude..u ovom bezvazdusnom tunelu bez kraja.....Zamisljam reflektore....vidim semafore....naslucujem kraj....Evo ga!....konacno.....puzim uz stepenice....gubim misli,razum....hodam,igram po glasu......rane na rukama krvare,traze zilet,staklo......
Pracena smogom secanja,izlazim......na krovu dnevne bolnice sam......svet mi je na dlanu.......utapam se u bezgranicnom prostoru,sjaju Sunca.....mozda ces ga prepoznati,dok bacas poglede preko crne kapije,jos uvek oronule,prasnjave.......znam......izvan nje svet je lepsi,drugaciji....!
Mozda,ipak u onom desnom uglu prostorije oivicenom vazdusnim sferama pronadjes deo sebe.......pomoci cu ti!.......Udarice gromovi.....videces plamen mracnih rituala.....uzdizace se bogovi......spojice se plima i oseka........Videces........taj koverat ogrnut plastom zaborava........projekcije bola,patnje obuzece te........Oduzimam ti dah,davim te zvukom stvarnosti.......u toj tamnici,morbidno,gotovo jezivo napustenim rusevinama,spoznaces,otkrices jedan zivot.......reinkarniraces se......u senci proslosti rodices se........ponovo........
Neces saznati moje ime.......na mojoj krstaci nista pisati nece......obavice me tama rasuta korovom.....moj grob psi lutalice ce zaobilaziti.......
Nek ti ne bude zao.......!Znam da je moralo biti tako..........Ne molim se..............skidam maske,ogrtac melanholije nestaje............Proklinjem je.........kroz jecaj suza proklinjem nju.........Gledam nebo,ne trazim spas...........Pravim pomak............blizim se raskrsnici srece................
Koraci,dugi...........broje dane,mesece,godine..............oslobadjam se kroz vekove......prelazim preko ivice...........moj lik putuje,leti........Otkrivam novi svet............poslednji put vidim ptice,smese mi se..............Spoznajem svetlost............Opet su tu...............mali vilenjaci..........cekali su me.............odvode me.........Hitamo,jurimo,trcimo,panicno zurimo,jer puding se hladi.............
Necujno,kroz zvuk tisine napustam odaje,kidam sa sebe bolnicke odore....ne vidim,ne osecam nista.....samo taj kristalni zvuk krvi,vena i misica koji pulsiraju...lebdim....prelamam se.....nestajem.....bacam okove bolnickih zatvorenika....padaju na beton,razbijaju se....po poslednji put cujem zvuk celika.....ovde su i oni....jutarnjom zorom noseni...u mojim snovima stvoreni,mali vilenjaci.....pozivaju me....odvode....sledim ih.....krecem se kroz maglu.....u vazduhu.....lomi se miris belih ruza......opsedaju me,ubijaju......prolazim hodnikom....sve je duzi i duzi....gusim se.....ponestaje mi kiseonika......trajler tuge....plivam u okeanu pozude..u ovom bezvazdusnom tunelu bez kraja.....Zamisljam reflektore....vidim semafore....naslucujem kraj....Evo ga!....konacno.....puzim uz stepenice....gubim misli,razum....hodam,igram po glasu......rane na rukama krvare,traze zilet,staklo......
Pracena smogom secanja,izlazim......na krovu dnevne bolnice sam......svet mi je na dlanu.......utapam se u bezgranicnom prostoru,sjaju Sunca.....mozda ces ga prepoznati,dok bacas poglede preko crne kapije,jos uvek oronule,prasnjave.......znam......izvan nje svet je lepsi,drugaciji....!
Mozda,ipak u onom desnom uglu prostorije oivicenom vazdusnim sferama pronadjes deo sebe.......pomoci cu ti!.......Udarice gromovi.....videces plamen mracnih rituala.....uzdizace se bogovi......spojice se plima i oseka........Videces........taj koverat ogrnut plastom zaborava........projekcije bola,patnje obuzece te........Oduzimam ti dah,davim te zvukom stvarnosti.......u toj tamnici,morbidno,gotovo jezivo napustenim rusevinama,spoznaces,otkrices jedan zivot.......reinkarniraces se......u senci proslosti rodices se........ponovo........
Neces saznati moje ime.......na mojoj krstaci nista pisati nece......obavice me tama rasuta korovom.....moj grob psi lutalice ce zaobilaziti.......
Nek ti ne bude zao.......!Znam da je moralo biti tako..........Ne molim se..............skidam maske,ogrtac melanholije nestaje............Proklinjem je.........kroz jecaj suza proklinjem nju.........Gledam nebo,ne trazim spas...........Pravim pomak............blizim se raskrsnici srece................
Koraci,dugi...........broje dane,mesece,godine..............oslobadjam se kroz vekove......prelazim preko ivice...........moj lik putuje,leti........Otkrivam novi svet............poslednji put vidim ptice,smese mi se..............Spoznajem svetlost............Opet su tu...............mali vilenjaci..........cekali su me.............odvode me.........Hitamo,jurimo,trcimo,panicno zurimo,jer puding se hladi.............