Pisci se razglagoljali

Skoro da je pravilo:bolje je da čute i pišu!
Kod nekih je to čak katastrofalna razlika kao da za oratorstvo nisu nikad čuli...
A ima i obrnutih primera,ali ređe...Bečković nije neki pesnik,ali govori te njegove slabije pesme dikcijski precizno
i s doziranim efektima glasa (efektiranjima),posebno je vešt u cinizmima...
Vidojkovič ima solidno izgovorenu rečenicu koju zna da "plasira"...
Dok Basara interesantno piše ,ali frlja rečenice i mumla ,guta suglasnike...I on bolje da samo piše...
Danilo Kiš je kao mlađi imao bolju dikciju-to sam zapamtio...Izgleda mu se jezik zaparložio i introvertovao
dugim boravkom u inostranstvu...Poslednji intervju mu bio očajan...
Rvati su elokventniji inače,mada Krleža i nije bio neki govornik...Ja sam lično znao nekoliko Zagrebčana
koji su u obićnom razgovoru ispoljavali znatnu govorničku veštinu...
Nije svejedno kako ćemo saopštiti nekom neku informaciju...Vešt sagovornik to čini s lakoćom,a one "mutave",
obićno introverte,niko živ ne razume...Naime ,često misle da su i njihove misli reči,te misle da su nešto rekli,a samo su
mislili! Imam dosta takvih iskustava...:mrgreen:
 
Dragoljub69:
Skoro da je pravilo:bolje je da čute i pišu!
Kod nekih je to čak katastrofalna razlika kao da za oratorstvo nisu nikad čuli...
A ima i obrnutih primera,ali ređe...Bečković nije neki pesnik,ali govori te njegove slabije pesme dikcijski precizno
i s doziranim efektima glasa (efektiranjima),posebno je vešt u cinizmima...
Vidojkovič ima solidno izgovorenu rečenicu koju zna da "plasira"...
Dok Basara interesantno piše ,ali frlja rečenice i mumla ,guta suglasnike...I on bolje da samo piše...
Danilo Kiš je kao mlađi imao bolju dikciju-to sam zapamtio...Izgleda mu se jezik zaparložio i introvertovao
dugim boravkom u inostranstvu...Poslednji intervju mu bio očajan...
Rvati su elokventniji inače,mada Krleža i nije bio neki govornik...Ja sam lično znao nekoliko Zagrebčana
koji su u obićnom razgovoru ispoljavali znatnu govorničku veštinu...
Nije svejedno kako ćemo saopštiti nekom neku informaciju...Vešt sagovornik to čini s lakoćom,a one "mutave",
obićno introverte,niko živ ne razume...Naime ,često misle da su i njihove misli reči,te misle da su nešto rekli,a samo su
mislili! Imam dosta takvih iskustava...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Selimović je govorio da pisanje i retorika ne idu zajedno, tako da...
Na RTS-u sam skoro gledao neke fragmente gdje se pojavljuje Andrić (uglavnom neki nedovršeni snimci uoči nobela, i još ponešto ranije) te se da zaključiti da su to uglavnom pripremljeni odgovori, ali opet izgleda pomalo komično, definitivno nije imao talenat za govorništvo...takođe imaju neki dijelovi o Selimoviću i to je uglavnom pripremljeno ranije i recituje se kao pjesmica, nema tu nekih pitanja iz neba pa u rebra :D
Bećković ima taj gnomski govor (Njegoš za sirotinju) iako pravi duge pauze, valjda silna mudrost šta li je...ali dobro mu ide- a pjesme su mu po meni loše...iako je jako čitan, čak je i u lektiri...
Kiš je tu po meni jedan od najboljih, ima taj hrapav glas ali je snalažljiv u odgovorima i sama misao mu je impresivna...
Što se tiče Krleže tu nema mnogo podataka na jutjubu, oni koji su ga poznavali kažu da je to bila erupcija znanja, a po pitanju dikcije, vjerovatno nije ostavljao neki dojam...

- - - - - - - - - -

Mislim da pisci ne trebaju davati mnoge intervjue jer se onda kod čitatelja ruši mit o piscu polubogu, to uglavnom ispada loše odrađeno jer su to ponajčešće ekstremni introverti, pa tu vrijedi ono o čemu Dragoljub gore piše...

- - - - - - - - - -


- - - - - - - - - -

Autore temilice, može li ovaj proći? :D
 
Ima tu nešto dublje. U našem svjetovnom društvu, pisci i dalje, po nekoj inerciji, imaju status glasa savjesti i "žreca". Vjerojatno su tu najveću ulogu odigrali Francuzi (Voltaire, Zola, Sartre), a i Rusi (Tolstoj, Solženjicin).
U anglofonom svijetu to nije baš bilo tako, a i kod Nijemaca Mann je specifičan slučaj.

Kad malo razmislim, neobično je da za politiku i društvo i ostalo ne pitaju ljude koji su istinski promijenili svijet i velikani su po svim kriterijima, kao Andrew Wiles ili James Watson, dok pisci (u koje spadaju i postmoderni filozofi s kojima se filozofija ispuhala) i dalje mudruju i komentiraju društvene pojave o kojima najčešće- nemaju pojma.
 
Urvan Hroboatos:
Ima tu nešto dublje. U našem svjetovnom društvu, pisci i dalje, po nekoj inerciji, imaju status glasa savjesti i "žreca". Vjerojatno su tu najveću ulogu odigrali Francuzi (Voltaire, Zola, Sartre), a i Rusi (Tolstoj, Solženjicin).
U anglofonom svijetu to nije baš bilo tako, a i kod Nijemaca Mann je specifičan slučaj.

Kad malo razmislim, neobično je da za politiku i društvo i ostalo ne pitaju ljude koji su istinski promijenili svijet i velikani su po svim kriterijima, kao Andrew Wiles ili James Watson, dok pisci (u koje spadaju i postmoderni filozofi s kojima se filozofija ispuhala) i dalje mudruju i komentiraju društvene pojave o kojima najčešće- nemaju pojma.
Kliknite za proširenje...

Kod nas i dalje opstaje mit iz komunističko-disidentskih vremena kad su pisci bili manje umjetnici, a više korifeji otpora totalitarizmu koji mogu i znaju da kažu više nego ostali ljudi. Zapravo, samo su imali veće šanse da se izvuku bez sankcija, kad društvenu kritiku saopšte transponovanu u književnu formu.
Realno, ako su piscu zanimljiviji intervjui od romana, tu nešto nije kako treba. Ili sam ja loš čitalac, ili je on slab pisac.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

S
Pozorište Pozorište se ne boji drega
Odgovora
1
Pregleda
203
jolemisa
jolemisa
H
Marginalizirani književnici ili oni koji se "nisu probili"
Odgovora
6
Pregleda
379
mr Kiza
mr Kiza
Nina
Dva semena -priča
Odgovora
0
Pregleda
125
Nina
Nina

Back
Top