Pisci samoubice

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
L

Lada

Legenda
Poruka
52.167
Iako bi slika izmučenog umetnika delovala kao stereotip, previše je dokaza koji pokazuju da kreativni ljudi često pate od psihičkih bolesti. Primera je zaista mnogo – Van Gog koji je sebi odsekao uvo i pucao u sebe, melanholični Betoven koji je verovatno bio bipolaran, a Vilijama Blejka su kolege smatrale potpunim ludakom.
Verovatno će zauvek ostati otvoreno pitanje koji je tačno deo njihove bolesti podsticao genijalnost, ali znamo da bol koja je u to uključena često dovodi do čina samouništenja.
 
Džek London

Autor klasika poput „Belog očnjaka“ i „Zova divljine“, Džek London je bio čudan i žestok čovek socijalističih ideja. Njegova majka je tokom trudnoće pokušala da se ubije predoziranjem i pucala je sebi u glavu, ali je preživela. London je odrastao u čoveka koji je lovio školjke, tragao za zlatom i postao revolucionar koji se zalagao za politička ubistva i pozivao na genocide raznih rasa ljudi. Veruje se da je bio bipolaran, a poznato je da je bio alkoholičar i povremeno imao samoubilačke tendencije. Do kraja se ne zna da li je njegova smrt bila slučajnost ili ne – predozirao se morfijumom.
 
Kurt Vonegat

Možda napoznatiji po svojoj knjizi „Klanica 5“, satiri o sopstvenim iskustvima u Drugom svetskom ratu, Kurt je verovatno rođen sa klicom mentalne bolesti. Njegova majka je izvršila samoubistvo 1944. godine. Vonegat je sebe smatrao humanistom i izbegavao je religiju, patio je od depresije i pokušao da se ubije 1984. godine. Njegovom sinu Marku je dijagnostikovan bipolarni poremećaj i neki elementi šizofrenije.
 
Hanter S. Tompson

Osnivač Gonzo novinarstva, Tompson je verovatno najpoznatiji po svom romanu „Paranoja u Las Vegasu: divlje putovanje u srce američkog sna“. Bio je nepažljiv do tačke samoubistva, planirao je da provede neko vreme sa Anđelima pakla kako bi napisao ekspoze, ali kada su shvatili njegove namere, pretukli su ga. U kasnijim godinama je živeo u ruralnom delu Kolorada i na kraju preminuo od prostrelne rane koju je sam sebi naneo. Njegova oproštajna poruka glasi: „Nema više igara. Nema više bombi. Nema šetanja. Nema zabave. Nema plivanja. 67. To je 17 godina nakon pedesete. 17 više nego što mi je trebalo ili sam želeo. Dosadno. Uvek gunđam. Nema zabave – ni za koga. Postaneš pohlepan. Ponašaj se uskladu sa svojim starim godinama. Opusti se – ovo neće boleti.“
 
Silvija Plat

Platova je ozbiljno patila od depresije: tokom studija je bila podvrgnuta elektrokonvulzivnoj i insulinskoj šok terapiji i pokušala je da se ubije. Mnoga od ovih iskustava prenela je u poluautobiografski roman „Stakleno zvono“. Ponovo je pokušala samoubistvo automobilom i ostavila je supruga kada ga je nahvatala sa drugom ženom. Na kraju je uspela da se ubije – udisanjem ugljen-dioksida iz svoje rerne. Imala je samo 30 godina i za sobom je ostavila dvoje male dece.
 
Džon Kenedi Tul

Tul je jedinstven na ovoj listi jer je njegovo delo objavljeno posthumno. Bio je profesor na univerzitetu Tulan i pokušao je da objavi svoj roman „Zavera budala“, ali nije uspeo u tome. Teško je podneo odbijanje, ugojio se nenormalno i sav humor i dovitljivost iz njega su iščezli. Nakon svađe sa majkom, otišao je autom na put i sve se završilo samoubistvom. Nekoliko godina kasnije njegova majka je ubedila Vokera Persija da pročita „Zaveru budala“. Bio je oduševljen potencijalom rukopisa i iskoristio je svoj uticaj da ga objave. Na kraju je knjiga, komično remek-delo, osvojila Pulicerovu nagradu za roman 1981. godine.
 
Edgar Alan Po

Po je bio namučeni genije koji je prošao kroz mnogo ličnih tragedija, uključujući i smrt njegove supruge u ranim dvadesetim godinama (bila mu je i rođaka). Okrenuo se drogama i alkoholu, a melanholija i opsesija smrću jasno se iščitavaju iz mnogih njegovih dela, posebno u „Gavranu“. Pokušao je da se ubije 1848. godine, ali je preživeo. Umro je 7. oktobra 1849. godine, a uzrok smrti je ostao misterija do danas, sa teorijama koje su podjednako neverovatne kao i njegova dela.
 
Virdžinija Vulf

Najpoznatije delo Virdžinije Vulf je „Gospođa Dalovej“, hvaljeni roman koji istražuje teme mentalnih bolesti, homoseksualnosti i samog postojanja. Vulfova je pretrpela nekoliko nervnih slomova i bila je kratko smeštena u duševnu bolnicu 1904. godine nakon smrti svoga oca. Kasnije je podnela prijavu za seksualno zlostavljanje koje su nad njom sprovodila polubraća, a to je sigurno doprinelo lošem psihološkom stanju. Drugi svetski rat je prelio čašu – Nemci su uništili njen dom u Londonu. Na kraju je 28. marta 1941. godine skočila u reku Uz napunivši kamenjem džepove kaputa. Ostavila je bolnu oproštajnu poruku svom suprugu, a njeno telo pronađeno je tek mesec dana kasnije.
 
Rejmond Čendler

Čendler je stvorio Filipa Maroua, detektiva koga je u „Velikom snu“ glumio Hemfri Bogart. Prvi roman je objavio tek kada je prešao pedesetu godinu. Mnogo je pio, veoma često je zapadao u kliničku depresiju. Nakon smrti supruge koja je bila 18 godina starija, pokušao je da se ubije, ali je preživeo. Njegova minimalistička proza slavi se širom sveta i nakon njegove smrti 1959. godine.
 
Dejvid Foster Volas

Volas je bio profesor na koledžu i obožavali su ga i studenti i čitaoci zbog skromnosti i neverovatne empatije. Njegova dela nisu pristupačna, ali ih zato krase izuzetna pronicljivost i razumevanje. Patio je celog života od teške depresije i jedino je uz pomoć lekova mogao da funkcioniše. Nakon negativnih reakcija koje je imao od antidepresiva, pokušao je da se skine sa lekova. Nažalost, depresija se vratila i uprkos elektrokonvulzivnoj terapiji, bol koji je osećao bio je nepodnošljiv. Obesio se 12. septembra 2008. godine.
 
Ernest Hemingvej

Ispod drske spoljašnjosti čoveka koji je stvorio „Starca i more“ i „Za kim zvono zvoni“, Hemingvej je tokom celog života patio od duševne bolesti. Posmatrano sa distance, psiholozi su uvereni da je bio bipolaran sa određenim poremećajem ličnosti. Vrlo verovatno je pretrpeo i određena oštećenja na mozgu tokom izliva nasilja. Gotovo je izvesno da je patio od hemahromatoze, retkog naslednog poremećaja koji u telu uzrokuje prezasićenost gvožđem i ima teške posledice po organizam. Zdravlje mu se pogoršavalo tokom pedesetih godina prošlog veka, a u šezdesetim je već bio potpuno izgubljen. Terapije nisu pomagale i na kraju se ubio iz lovačke puške 1961. godine. Samoustva su u porodici Hemingvej česta pojava: njegov otac, sestra Ursula, brat Lejkester i praunuka Marijel.

Izvor: listverse.com
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top