Pisanje tudjih reci

[Lada]

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

izvor:https://pravopis.tripod.com/latinica/l-velika_i_mala_slova.html

 

[Baby Yoda]

Anglicizama ima dosta i broj sve više raste kako je Engleski svetski jezik.

 

[Наутилус]

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:
izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

Да ли ово важи за сваки текст или само за стручни, јер никад нисам видео да је у неком роману у загради наведено како се име чита?

 

[zofr]

b) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

Ово правило је мало тупаво. Шта са властитим именима Кинеза, Јапанаца, Арапа, Индијаца и т. д.

Први пут када се пише властито име, треба написати онако како се говори, а у загради како се пише на језику из којег потиче. Даље у тексту писати онако како се изговара. Ово је практичније, јер ако се име у тексту пише пар десетина пута, ако су немачка, пољска и т. д. онда ће мо морати стално на тастатури да мењамо знаковни тип, што није баш практично.

Уосталом то је одступање од духа српског језика.

 

[haeul]

Anglicizama ima dosta i broj sve više raste kako je Engleski svetski jezik.

Да, посебно у једику неуких.

Светски језик може бити само онај који говоре сви на свету у којем живимо, а таквих нема - бар не ако значење појма језик задржимо у овкирима оног уобичајеног.

Енглески је широко распрострањен језик који игра улогу коју игра, али није и неће постати светски језик.

 

[Lada]

Да ли ово важи за сваки текст или само за стручни, јер никад нисам видео да је у неком роману у загради наведено како се име чита?

svakako da nisi i verujem da neces,ali mi cesto imamo problem kada trazimo nekog knjizevnika na srpskom a onda shvatimo da je pisan na drugom jeziku,u krajnjoj liniji Forum traži to od nas...

 

[Lada]

Ово правило је мало тупаво. Шта са властитим именима Кинеза, Јапанаца, Арапа, Индијаца и т. д.

Први пут када се пише властито име, треба написати онако како се говори, а у загради како се пише на језику из којег потиче. Даље у тексту писати онако како се изговара. Ово је практичније, јер ако се име у тексту пише пар десетина пута, ако су немачка, пољска и т. д. онда ће мо морати стално на тастатури да мењамо знаковни тип, што није баш практично.

Уосталом то је одступање од духа српског језика.

u pravu si...

 

[Lada]

Među pravilima srpskog jezika nalaze se i pravila za pisanje pozajmljenica ili tuđica, odnosno reči koje nisu izvorno srpskog porekla, te tako

Prilikom pisanja reči koje potiču iz klasičnih jezika – grčkog i latinskog – a koje su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile dugu srpskog jezika, primenjuje se jedno pravilo – ove reči se pišu onako kako se izgovaraju.

Na primer: astronomija, istrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

 

[Lada]

Prilikom pisanja reči iz jezika koji su živi i koji se koriste u drugim država, primenjuju se drugačija pravila.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu.

Na primer: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter itd.
* spiker i tvist u našem jeziku ne mogu se izgovoriti kao u engleskom

 

[Lada]

Tuđa vlastita imena pišu se različito:

• izvorno – onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču ukoliko se na srpskom pišu latinicom.
  Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih);
  * u ovom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo ako se spominje prvi put u tekstu;
• onako kako se izgovaraju (fonetski) ako se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kada se ime prvi put spomene u tekstu, u zagradi napiše izvorno;
• fonetski, bez obzira na naše pismo, kada su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruski, bugarski, makedonski, itd);
  Na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu srpskog jezika.

Na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

Izvor Edukacija

 

[zofr]

Tuđa vlastita imena pišu se različito:

• izvorno – onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču ukoliko se na srpskom pišu latinicom.
  Na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih);
  * u ovom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to samo ako se spominje prvi put u tekstu;
• onako kako se izgovaraju (fonetski) ako se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kada se ime prvi put spomene u tekstu, u zagradi napiše izvorno;
• fonetski, bez obzira na naše pismo, kada su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruski, bugarski, makedonski, itd);
  Na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu srpskog jezika.

Na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.

Izvor Edukacija

Izvor Edukacija?

Какве везе има да ли је нешто написани ћирилицом или латиницом, и какве везе има којим писмом ћу написати. Написаћу онако како говорим.

Друг, из општине Медијана у Нишу ми причао о мало дужој расправи како да буде написано Медијана на меморандуму општине. Па је било оних који су тврдили да ако се пише латиницом треба Mediana, а ако се пише ћирилицом онда Медијана. Неопевана глупост.

Ја пишем по правилу "читај како је написано а пиши како говориш" то је јединствено, и најпростије превило у свету. Тако радим без обзира које писмо користим, и нећу одустати.

 

[yagi]

Posebno mi bode oči kada neko ćirilicom, po Vuku, napiše strane reči.

 

[Lada]

i meni..toliko imena stranih firmi....

 

[zofr]

Posebno mi bode oči kada neko ćirilicom, po Vuku, napiše strane reči.

Правопис је исти за оба писма.

Како се пишу речи народа који немају писмо? Никако другачије осим онако како их чујеш.

Корак даље је да и сваку страну реч напишеш онако како је чујеш, не можеш другачије, јер је не можеш написати у оригиналу јер не знаш правопис тог страног језика. Неко чује реч рум, како да зна да треба да напише room, када се код нас каже подрум (просторија испод собе).

Или реч data. У научној литератури српских аутора 19. и раног 20. века наилазио сам не : "на основу тих и тих дата закључујемо да...". У савременом Српском се дата замењује са податак са сличним али ужим значењем.

Многе речи француског и енглеског језика се пишу исто али се различито читају - изговарају. Ако их напишеш у оригиналу, не зна се да ли је француска или енглеска, али ако напишеш како си је чуо, онда је разлика јасна.

Све то изгледа компликовано, а није ако се придржавамо свог правила у свом језику: читај како је написано, пиши као што говориш.

 

[yagi]

Možda se nismo baš najbolje razumeli.
Meni se ne dopada kada pročitam sledeće: (na primer)

На управо завршеном фешн вику у Београду, представљени су модели...
Чућемо, између осталог, песме групе Вајт снејк...
Текст треба катовати...

Dakle, reči koje možemo da prevedemo na naš jezik ili reči koje možemo da napišemo u izvornom obliku.

 

[zofr]

Možda se nismo baš najbolje razumeli.
Meni se ne dopada kada pročitam sledeće: (na primer)

На управо завршеном фешн вику у Београду, представљени су модели...
Чућемо, између осталог, песме групе Вајт снејк...
Текст треба катовати...

Dakle, reči koje možemo da prevedemo na naš jezik ili reči koje možemo da napišemo u izvornom obliku.

Не знам шта фали овом тексту, осим што се непотребно недеља моде назива баш на Енглеском (а што не на неком другом језику). Када би остало на страном језику који не мења именице по падежима, пљунули би на сопствени језик.

Помодарство је узело маха, а помодари настоје да оправдају своје комплексе.

 

[Lada]

Правопис је исти за оба писма.

Како се пишу речи народа који немају писмо? Никако другачије осим онако како их чујеш.

Корак даље је да и сваку страну реч напишеш онако како је чујеш, не можеш другачије, јер је не можеш написати у оригиналу јер не знаш правопис тог страног језика. Неко чује реч рум, како да зна да треба да напише room, када се код нас каже подрум (просторија испод собе).

Или реч data. У научној литератури српских аутора 19. и раног 20. века наилазио сам не : "на основу тих и тих дата закључујемо да...". У савременом Српском се дата замењује са податак са сличним али ужим значењем.

Многе речи француског и енглеског језика се пишу исто али се различито читају - изговарају. Ако их напишеш у оригиналу, не зна се да ли је француска или енглеска, али ако напишеш како си је чуо, онда је разлика јасна.

Све то изгледа компликовано, а није ако се придржавамо свог правила у свом језику: читај како је написано, пиши као што говориш.

Није ништа компликовано у уводном посту сам пренела како са страним речима у нашем језику.

 

[Пилипенда]

Није ништа компликовано у уводном посту сам пренела како са страним речима у нашем језику.

Веома је комплицирано. Зофр је правило о писању страних имена (латиницом) прво назвао тупавим (што сматрам преблагим изразом), али се у накнадном упису „опоштенио” поменувши неопјевану глупост. То је већ прикладно.
Мислим да је то глупирање са изворним писањем хрватска измиљшотина настала из два порива: прво – да се разликује па како год, друго – да изгледа „културније” ма шта то значило.
Зофр је већ изнио све важне ствари поводом тога, али сажето ћу их поновити јер је ово најглупље језичко правило за које сам икад чуо. Дакле, да би био у потпуности писмен на властитом, матерњем језику, мораш знати све остале језике тј. сва остала писма на свијету (да би могао изворно написати нечије име)?! Иако је ово ван сваке памети, чак ни тада не можеш поштовати правило у потпуности јер заиста постоје језици без писма и како онда да изворно запишеш име неког афричког домороца на писму које не постоји? Да оставиш бјелину? Глупље од овога заиста је тешко замисливо.

 

[Пилипенда]

Možda se nismo baš najbolje razumeli.
Meni se ne dopada kada pročitam sledeće: (na primer)

На управо завршеном фешн вику у Београду, представљени су модели...
Чућемо, између осталог, песме групе Вајт снејк...
Текст треба катовати...

Dakle, reči koje možemo da prevedemo na naš jezik ili reči koje možemo da napišemo u izvornom obliku.

Не знам шта фали овом тексту, осим што се непотребно недеља моде назива баш на Енглеском (а што не на неком другом језику). Када би остало на страном језику који не мења именице по падежима, пљунули би на сопствени језик.

Помодарство је узело маха, а помодари настоје да оправдају своје комплексе.

Већ сам у некој језичкој теми то помињао, али ајде да поновим, одлично се уклапа и овдје. Пишући рачуне разним предузећима, пишем их ћирилицом. Тако једном написах и „Истерн солушн”. Урнебес. Неће да приме рачун, захтијевају да им назив предузећа испишем латиницом (и то енглеском). Кажем да нећу, њима не браним да пишу латиницом, не браним ни да пишу на енглеском, али ваљда то мало слободице око избора писма имам и ја, бар кад ја пишем. Почеше ме гледати као дебила и „објашњавати” да нису тако уписани у АПР-у, да то нису они ако напишем „Истерн солушн” (захтијевали су Eastern Solution). Рекох пише ПИБ, пише и матични број, тешко ћете се извадити да то нисте ви све и да дође до суда. Видно изнервирана и онако „с висине”, с видљивим гађењем показа ми госпоџапрстом на то и упита ме: „Ајте искрено, па зар вама ово не изгледа дебилно?” Рекох: „О да, изгледа веома дебилно, али тако сте се сами назвали, нисам вас ја крстио.” Отишли су помало згађени, још више љути и ја сам знао да сам их изгувио тј. да ми више никад неће доћи. Могло ми се, моја фирмица моја слободица, али да сам радио у туђем предузећу имао бих сигурно муке са надређенима јер сам „отјерао клијента због неколико слова”.