Citao sam puno o ovoj temi, mnoge neistine, i posto sam prosao kroz sve to, resio sam sa vama da podelim sve onako kako je meni bilo, pre, za vreme i posle operacije.
Sve je pocelo jedne veceri, seo sam na stolicu i osetio mali, ali jako neprijatan bol dok sedim, namestio sam se kako mi je odgovaralo i bez obracanja paznje na to sam nastavio sa svojim uobicajenim aktivnostima. Sledeceg jutra sam video manji kruzic na gornjem delu bokserica, povezao sam to sa nedavnim padom na fudbalu, ali na kraju se ispostavilo da sam pogresio. Mislio sam da mi je to od znoja, te sam izasao na fudbal opet, ali kako sam poceo da trcim, imao sam osecaj kao da mi krv siklja iz predela trticne kosti. Dosao sam kuci i naredna 2-3 dana situacija se mnogo pogorsala. Vise nisam mogao lepo da sedim, lezanje na ledjima je postalo nezamislivo i pojavile su mi se kao 2 bubuljice, koje sam video na ogledalu, te sam ja to povezao sa cirom. Posto je i za cir neophodno seckanje kod hirurga (ne verujem previse u prirodne lekove), posle 4 dana od pojavljivanja simptoma sam posetio hirurga.
-Prvo sam naravno morao da odem kod lekara opste prakse kako bih dobio uput, on je odmah rekao da je dlaka urasla i da cu morati na operaciju. Dosao sam na red kod hirurga, on me je poslao da legnem na krevet, pogledao je ranu, uzeo je skalpel i recnuo me 2 puta onako bez anestezije. Bilo je zaista dosta bolno, ali prema recima mog oca koji je bio u toj prostoriji kaze da su gnoj i krv pomesano kuljali iz rane dobrih 30 sekundi i to dosta jako, ubacili su mi dren u ranu, previli me i pustili kuci. Kako mi je izleteo taj gnoj, ja sam se opet rodio. Mnogo mi je bilo lakse, a bol je bio samo dok je to seceno, jeste zabolelo, ali taj bol je trajao 2 puta po par sekundi (2 puta me je sekao). Rekao mi je cim zaraste da mora operacija, jer ce mi se navracati stalno. Isao sam 2 nedelje svakodnevno na previjanja, nista bolno, i posle zadnje kontrole mi je receno da zakazem operaciju. Sa tim sam odugovlacio jer sam se dosta bojao, pre svega zbog raznih prica sa foruma, a i zbog toga sto se plasim igle. Ipak sam znao da je to neophodno, pa sam nekako skupio hrabrosti i zakazao operaciju za 27, jun. Pre operacije se vadi krv i vrsi se analiza krvi, to mi je bio pravi test za operaciju, jer sam se susreo sa iglom. Preziveo sam i to, i onda je dosao i taj dan. cetvrtak 27. jun.
-U dnevnu bolnicu sam stigao oko 7:30 ujutru, dobio sam njihovu pidzamu, i smesten sam bio u sobu sa jos 2 pacijenta, zanimljivo oba su imala slicne probleme kao i ja. Cekao sam nekih 5 casova na operaciju, zaista sam izludeo, mnogo toga mi je prolazilo kroz glavu, ali sam se drzao. Onda je dosla sestra i rekla mi je da odem do toaleta ako treba i da podjem za njom. Otisao sam do toaleta i uputio sam se trcecim korakom kao sali, iskoristio sam poslednju priliku da potrcim verovatno do kraja avgusta. Prvo su me u prostoriji ispred pitali da li imam neke hronicne bolesti, da li sam alegrican na nesto i svukli me do gole koze. Dosao je hirurg LEGENDA (ako ste iz Kraljeva trazite da vas operise Milivoje Pavlovic), on je video da sam uplasen i prisao mi je i rekao da ce sve biti kako treba i da ne brinem. Dodje i taj trenutak da me odvezu do operacione sale. Bio sam skrzo opusten jer sam znao da nema dalje. Kada sam legao na operacioni sto, prvo su me "vezali" za krevet, a onda su mi taj predeo ocistili nekom tecnoscu. Onda je usledila moja nocna mora, ANESTEZIJA. Ne znam kako se zove taj nacin anestezije, primio sam oko 10-ak malih anestezija okolo mesta koje ce da seku (spas za sve, ako mozete zaobidjite one anestezije u ledja, prvo veoma su bolne, a i kao drugo posebno za mladje takve anestezije bi trebalo izbegavati, objasnjavali su mi sto, ali sam zaboravio). Sama operacija je trajala oko 20-ak minuta, ako bih osetio bol, oni bi dodavali anestezije, ali zaista uopste anestezija ne boli, niti bilo sta drugo tokom operacije, ako malo zaboli nikako ne treba trpeti bol, vec reci da vas boli i oni ce vam odma dati jos jednu malu dozu. Posle operacije su me odvezli na istom krevetu na kom sam i dosao i postavili me da lezim na ledjima, pomislio sam da cu da vristim od bolova, ali sam zaboravio da sam pod anestezijom. 2-3 sata od kraja operacije ja sam se nasao u kolima na putu ka kuci.
-Posle operacije, posebno taj prvi dan nista ne boli previse jer jos traje dejstvo anestezije, normalno necete moci normalno da hodate i da sedite, ali te dlake urastaju na tako nezgodnom mestu. Prvih 7 do 10 dana OBAVEZNO pijte neki lek protiv bolova pre previjanja, prvi dan mozda cete najbolje pregurati, nema ciscenja rane, vec se ona gaza koja je u rani vadi, i stavlja se druga natopljena jodom. Vec drugog dana pocinje muka, rana se cisti, sestra zavlaci gazu u ranu i cisti je, zaista jako bolno, ali morate da trpite, svakako je manje bolno od seckanja na zivo. Posle prvih 3-4 dana pocece polako i hidrogen da stavljaju na gazu, pecka prvih 10-ak minuta, ali posle je sve normalno. Jako je bitno cuvati se tih prvih 10-ak dana, ne forsirati i setati previse, samo odmarati u onom polozaju koji vam najvise odgovara. Vec posle 7-10 dana rana pocinje da zarasta i uzasno da svrbi (normalna pojava kod zarastanja), necete moci da se pocesete, ali morate da trpite. E tad su vam previjanja spas, sestra i dalje cisti ranu, ali vam to ciscenje sada prija, vise ne boli, nego dodje kao ceskanje i hladjenje rane. Ja sam dosao do ovog drugog stadijuma kada mi previjanje deluje kao ceskanje. Zaista bolova vise nema, evo 12. ce biti 2 nedelje od operacije, a ja vec setam po gradu i normalno sedim. Malo jos probleme pravi lezanje na ledjima, ali ako vas boli, nemojte da forsirate.
ZAKLJUCAK: Moj vam je predlog da idete kod lekara odmah ako osetite slicne simptome, to vam moze napraviti velike probleme, a da trpite zaista vam nece doneti nista dobro. Sama operacija nista ne boli, bole previjanja prvih 7-10 dana, ali sve se moze izdrzati. Meni je rana dosta duboka pa ce biti potrebno mesec ipo dana da zaraste, a moze se sve zavrsiti i za mnogo manje, zavisi od dubine rane. Idite kod lekara, velike muke vas cekaju ako budete trpeli. Uopste ne zalim sto sam otisao na operaciju, i svima bih preporucio da urade isto, samo je bitno odrzavati higijenu posle operacije. I da znate, dok rana ne zaraste do kraja, nikako ne smete kvasiti ranu, dakle nema klasicnog kupanja, niti aktivnosti koje mogu da dovedu do znojenja, jer znoj moze da dovede do velikih problema ukoliko prodre do rane.
Sve je pocelo jedne veceri, seo sam na stolicu i osetio mali, ali jako neprijatan bol dok sedim, namestio sam se kako mi je odgovaralo i bez obracanja paznje na to sam nastavio sa svojim uobicajenim aktivnostima. Sledeceg jutra sam video manji kruzic na gornjem delu bokserica, povezao sam to sa nedavnim padom na fudbalu, ali na kraju se ispostavilo da sam pogresio. Mislio sam da mi je to od znoja, te sam izasao na fudbal opet, ali kako sam poceo da trcim, imao sam osecaj kao da mi krv siklja iz predela trticne kosti. Dosao sam kuci i naredna 2-3 dana situacija se mnogo pogorsala. Vise nisam mogao lepo da sedim, lezanje na ledjima je postalo nezamislivo i pojavile su mi se kao 2 bubuljice, koje sam video na ogledalu, te sam ja to povezao sa cirom. Posto je i za cir neophodno seckanje kod hirurga (ne verujem previse u prirodne lekove), posle 4 dana od pojavljivanja simptoma sam posetio hirurga.
-Prvo sam naravno morao da odem kod lekara opste prakse kako bih dobio uput, on je odmah rekao da je dlaka urasla i da cu morati na operaciju. Dosao sam na red kod hirurga, on me je poslao da legnem na krevet, pogledao je ranu, uzeo je skalpel i recnuo me 2 puta onako bez anestezije. Bilo je zaista dosta bolno, ali prema recima mog oca koji je bio u toj prostoriji kaze da su gnoj i krv pomesano kuljali iz rane dobrih 30 sekundi i to dosta jako, ubacili su mi dren u ranu, previli me i pustili kuci. Kako mi je izleteo taj gnoj, ja sam se opet rodio. Mnogo mi je bilo lakse, a bol je bio samo dok je to seceno, jeste zabolelo, ali taj bol je trajao 2 puta po par sekundi (2 puta me je sekao). Rekao mi je cim zaraste da mora operacija, jer ce mi se navracati stalno. Isao sam 2 nedelje svakodnevno na previjanja, nista bolno, i posle zadnje kontrole mi je receno da zakazem operaciju. Sa tim sam odugovlacio jer sam se dosta bojao, pre svega zbog raznih prica sa foruma, a i zbog toga sto se plasim igle. Ipak sam znao da je to neophodno, pa sam nekako skupio hrabrosti i zakazao operaciju za 27, jun. Pre operacije se vadi krv i vrsi se analiza krvi, to mi je bio pravi test za operaciju, jer sam se susreo sa iglom. Preziveo sam i to, i onda je dosao i taj dan. cetvrtak 27. jun.
-U dnevnu bolnicu sam stigao oko 7:30 ujutru, dobio sam njihovu pidzamu, i smesten sam bio u sobu sa jos 2 pacijenta, zanimljivo oba su imala slicne probleme kao i ja. Cekao sam nekih 5 casova na operaciju, zaista sam izludeo, mnogo toga mi je prolazilo kroz glavu, ali sam se drzao. Onda je dosla sestra i rekla mi je da odem do toaleta ako treba i da podjem za njom. Otisao sam do toaleta i uputio sam se trcecim korakom kao sali, iskoristio sam poslednju priliku da potrcim verovatno do kraja avgusta. Prvo su me u prostoriji ispred pitali da li imam neke hronicne bolesti, da li sam alegrican na nesto i svukli me do gole koze. Dosao je hirurg LEGENDA (ako ste iz Kraljeva trazite da vas operise Milivoje Pavlovic), on je video da sam uplasen i prisao mi je i rekao da ce sve biti kako treba i da ne brinem. Dodje i taj trenutak da me odvezu do operacione sale. Bio sam skrzo opusten jer sam znao da nema dalje. Kada sam legao na operacioni sto, prvo su me "vezali" za krevet, a onda su mi taj predeo ocistili nekom tecnoscu. Onda je usledila moja nocna mora, ANESTEZIJA. Ne znam kako se zove taj nacin anestezije, primio sam oko 10-ak malih anestezija okolo mesta koje ce da seku (spas za sve, ako mozete zaobidjite one anestezije u ledja, prvo veoma su bolne, a i kao drugo posebno za mladje takve anestezije bi trebalo izbegavati, objasnjavali su mi sto, ali sam zaboravio). Sama operacija je trajala oko 20-ak minuta, ako bih osetio bol, oni bi dodavali anestezije, ali zaista uopste anestezija ne boli, niti bilo sta drugo tokom operacije, ako malo zaboli nikako ne treba trpeti bol, vec reci da vas boli i oni ce vam odma dati jos jednu malu dozu. Posle operacije su me odvezli na istom krevetu na kom sam i dosao i postavili me da lezim na ledjima, pomislio sam da cu da vristim od bolova, ali sam zaboravio da sam pod anestezijom. 2-3 sata od kraja operacije ja sam se nasao u kolima na putu ka kuci.
-Posle operacije, posebno taj prvi dan nista ne boli previse jer jos traje dejstvo anestezije, normalno necete moci normalno da hodate i da sedite, ali te dlake urastaju na tako nezgodnom mestu. Prvih 7 do 10 dana OBAVEZNO pijte neki lek protiv bolova pre previjanja, prvi dan mozda cete najbolje pregurati, nema ciscenja rane, vec se ona gaza koja je u rani vadi, i stavlja se druga natopljena jodom. Vec drugog dana pocinje muka, rana se cisti, sestra zavlaci gazu u ranu i cisti je, zaista jako bolno, ali morate da trpite, svakako je manje bolno od seckanja na zivo. Posle prvih 3-4 dana pocece polako i hidrogen da stavljaju na gazu, pecka prvih 10-ak minuta, ali posle je sve normalno. Jako je bitno cuvati se tih prvih 10-ak dana, ne forsirati i setati previse, samo odmarati u onom polozaju koji vam najvise odgovara. Vec posle 7-10 dana rana pocinje da zarasta i uzasno da svrbi (normalna pojava kod zarastanja), necete moci da se pocesete, ali morate da trpite. E tad su vam previjanja spas, sestra i dalje cisti ranu, ali vam to ciscenje sada prija, vise ne boli, nego dodje kao ceskanje i hladjenje rane. Ja sam dosao do ovog drugog stadijuma kada mi previjanje deluje kao ceskanje. Zaista bolova vise nema, evo 12. ce biti 2 nedelje od operacije, a ja vec setam po gradu i normalno sedim. Malo jos probleme pravi lezanje na ledjima, ali ako vas boli, nemojte da forsirate.
ZAKLJUCAK: Moj vam je predlog da idete kod lekara odmah ako osetite slicne simptome, to vam moze napraviti velike probleme, a da trpite zaista vam nece doneti nista dobro. Sama operacija nista ne boli, bole previjanja prvih 7-10 dana, ali sve se moze izdrzati. Meni je rana dosta duboka pa ce biti potrebno mesec ipo dana da zaraste, a moze se sve zavrsiti i za mnogo manje, zavisi od dubine rane. Idite kod lekara, velike muke vas cekaju ako budete trpeli. Uopste ne zalim sto sam otisao na operaciju, i svima bih preporucio da urade isto, samo je bitno odrzavati higijenu posle operacije. I da znate, dok rana ne zaraste do kraja, nikako ne smete kvasiti ranu, dakle nema klasicnog kupanja, niti aktivnosti koje mogu da dovedu do znojenja, jer znoj moze da dovede do velikih problema ukoliko prodre do rane.
