Desilo se to potpuno neočekivano. Osetila sam se čak tri puta mlađom. Kao devojčica na početku školske godine, sa kikicama vezanim mašnicama i u belim čarapicama na šarena slova azbuke, koja na prstima sabira brojeve na tabli. Da, takva sam bila ja u nižim razredima osnovne škole. Vratio je moje detinje snove u devojačku stvarnost. Probudio je malu, usnulu mene u budnoj, starijoj, višoj meni. A opet, duh klinke i telo mlade žene su se složili savršeno. On ih je svojim zagrljajem objedinio u celinu, a njegov poljubac je tome bio vatreno krštenje.
Cvetne espadrile broj 31 su zamenile visoke štikle broj 36. Razdeljkom podeljene razigrane repiće zamenila je ravno isfenirana kosa. Voćni sprej za telo zamenio je ženstveni parfem. Lepršave suknjice zamenila je uska haljina. Bajke Braće Grim je zamenila istorija drevnog Egipta. Kolibri kasetu je zamenio CD „The bes of Sade“. Ali ja sam u biti zapravo ostala ista.
Vremenom sam odustala od te mini verzije sebe, ne znajući da je ona od mene bila jača, samouverenija, moćnija, srećnija. Imala je više snova, vere i nade nego ja. Ne znam kada i gde smo se tačno rastale, ali pre će biti da sam je izgubila. Možda kada sam joj pustila ruku da se presvučem u novu kožu? Ne znam.
Držao me je u svojim rukama, gledajući me pogledom koji me je činio stvarnom. Postojim, dišem, živim. Tu sam. Tu sam! „Kuc, kuc.“ - Srce me je podsetilo da je tu. Ali zvuk nije dopirao sa leve strane mojih grudi. Čuo se iz njegovih, a osećao u mojima. Moj Vasilis. Svaka devojka treba da zna da ga prepozna. Moj kamenčić sreće, moja uslišena želja.
Podigla sam zidove oko sebe, bez prozora i vrata, kako niko u njega više ne bi ušao. Lažna sigurnost. To nisu bile sloboda i bezbednost, bile su to usamljenost i zatočeništvo. Ali zaboravila sam da podignem krov. Još sam se i čudila što kisnem. A on, moj Orao, u moj svet je uleteo. Kako me je samo prešao.
Hvala mu.
Cvetne espadrile broj 31 su zamenile visoke štikle broj 36. Razdeljkom podeljene razigrane repiće zamenila je ravno isfenirana kosa. Voćni sprej za telo zamenio je ženstveni parfem. Lepršave suknjice zamenila je uska haljina. Bajke Braće Grim je zamenila istorija drevnog Egipta. Kolibri kasetu je zamenio CD „The bes of Sade“. Ali ja sam u biti zapravo ostala ista.
Vremenom sam odustala od te mini verzije sebe, ne znajući da je ona od mene bila jača, samouverenija, moćnija, srećnija. Imala je više snova, vere i nade nego ja. Ne znam kada i gde smo se tačno rastale, ali pre će biti da sam je izgubila. Možda kada sam joj pustila ruku da se presvučem u novu kožu? Ne znam.
Držao me je u svojim rukama, gledajući me pogledom koji me je činio stvarnom. Postojim, dišem, živim. Tu sam. Tu sam! „Kuc, kuc.“ - Srce me je podsetilo da je tu. Ali zvuk nije dopirao sa leve strane mojih grudi. Čuo se iz njegovih, a osećao u mojima. Moj Vasilis. Svaka devojka treba da zna da ga prepozna. Moj kamenčić sreće, moja uslišena želja.
Podigla sam zidove oko sebe, bez prozora i vrata, kako niko u njega više ne bi ušao. Lažna sigurnost. To nisu bile sloboda i bezbednost, bile su to usamljenost i zatočeništvo. Ali zaboravila sam da podignem krov. Još sam se i čudila što kisnem. A on, moj Orao, u moj svet je uleteo. Kako me je samo prešao.
Hvala mu.
...
