Draga prijateljica koju dugo nisam videla mi kaže od reči do reči, citiraću je:
"Rešila sam da svoju ljubav pozovem na piknik iskušenja. Iskušenja moje hrabrosti a i ludosti.
Imam divnu korpicu i ciklama letnju haljinu koje spremno čekaju.
Piknik korpica me zove svaki put kad otvorim kredenac. Kažem joj da sačeka da sakupim hrabrost. Ludost već imam za takav poduhvat.
E sad zašto je za taj piknik potrebna ludost?
Na tu ideju me je inspirisao jedan san koji sam pre neku noć sanjala.
"Divan prolećni dan, ispred mene iznenada njegova zgrada i on na svojoj terasi, prepoznaje me.
Ah ne, ne sme da me prepozna a čeznem i da tako bude baš.
Skakućem po malom uskom potočiću sa kristalno bistrom vodom koji teče posred ulice, njegove ulice i bežim smejući se dok mi svežina vode po bosim nogama stvara osećaj da lebdim i nekako i lebdeći odlazim iza ugla a sve se pretvara u uske uličice i stare kuće sa nekom renesansnom atmosferom, odzvanja moj smeh radost se širi mnome.
(počinje da se smeje i prosipa kafu po mom tek od mog prosipanja kafe očišćenom tepihu, opraštam joj)
Divan san, ne toliko sam san koliko moj osećaj i atmosfera" završava ona.
Dooobro? I? pitam je ja začudjeno
"Rešila sam da svoj san pretočim u javu, i uradim baš tako, dodjem ispred njegove zgrade, pozovem ga da izadje na terasu mahnem mu i kažem mu da ću ga voditi samo neka kaže gde.
Pokušavala sam da joj predočim sve moguće reakcije dotičnog i malo sam je pokolebala, posle čega mi je i bilo žao jer je imala dok je to pričala neki tako razdragan izraz lica. Ona voli da tako zamišlja razne situacije i da smišlja smicalice mada većinu ne ostvari zaista.
Šta bi ste vi mislili da vas neko ko ga znate iz vidjenja a ništa o njemu zapravo ne znate , ili obrnuto znate ga odlično a nikad ga niste videli, pozove na taj način na neki piknik?
Da li bi ste mislili da je ludast i polili ga vodom ili bi ste pošli sa njim iz znatiželje?
"Rešila sam da svoju ljubav pozovem na piknik iskušenja. Iskušenja moje hrabrosti a i ludosti.
Imam divnu korpicu i ciklama letnju haljinu koje spremno čekaju.
Piknik korpica me zove svaki put kad otvorim kredenac. Kažem joj da sačeka da sakupim hrabrost. Ludost već imam za takav poduhvat.
E sad zašto je za taj piknik potrebna ludost?
Na tu ideju me je inspirisao jedan san koji sam pre neku noć sanjala.
"Divan prolećni dan, ispred mene iznenada njegova zgrada i on na svojoj terasi, prepoznaje me.
Ah ne, ne sme da me prepozna a čeznem i da tako bude baš.
Skakućem po malom uskom potočiću sa kristalno bistrom vodom koji teče posred ulice, njegove ulice i bežim smejući se dok mi svežina vode po bosim nogama stvara osećaj da lebdim i nekako i lebdeći odlazim iza ugla a sve se pretvara u uske uličice i stare kuće sa nekom renesansnom atmosferom, odzvanja moj smeh radost se širi mnome.
(počinje da se smeje i prosipa kafu po mom tek od mog prosipanja kafe očišćenom tepihu, opraštam joj)
Divan san, ne toliko sam san koliko moj osećaj i atmosfera" završava ona.
Dooobro? I? pitam je ja začudjeno
"Rešila sam da svoj san pretočim u javu, i uradim baš tako, dodjem ispred njegove zgrade, pozovem ga da izadje na terasu mahnem mu i kažem mu da ću ga voditi samo neka kaže gde.
Pokušavala sam da joj predočim sve moguće reakcije dotičnog i malo sam je pokolebala, posle čega mi je i bilo žao jer je imala dok je to pričala neki tako razdragan izraz lica. Ona voli da tako zamišlja razne situacije i da smišlja smicalice mada većinu ne ostvari zaista.
Šta bi ste vi mislili da vas neko ko ga znate iz vidjenja a ništa o njemu zapravo ne znate , ili obrnuto znate ga odlično a nikad ga niste videli, pozove na taj način na neki piknik?
Da li bi ste mislili da je ludast i polili ga vodom ili bi ste pošli sa njim iz znatiželje?
Poslednja izmena:
