Petsto godina kasnije

[Poli46]

Šta nas kao čovečanstvo čeka u dalekoj budućnosti?

Čovek je odavno zamišljao robote. Još u filmu 'Metropolis' iz prošlog veka, prikazan nam
je jedan svet u kojem je robotika uveliko napredovala. Pisci kao što su Isak Asimov,
Brajan Oldis i Hari Harison opisali su robote i androide u mnogim vidovima, a filmska
industrija upoznala nas je sa robotima svih vrsta.
Veliki kultni film 'Blade Runner' predstavio nam je jednu od najekstravagantnijih i
najmaštovitijih formi androida - replikanta.

Ali postoji granica do koje se može usavršavati mehanički robot, iz prostog razloga
što ljudsko biće nije načinjeno od poluprovodnika i kompjuterskih releja. Samo biološka
replikacija čoveka može se približiti čoveku, a to je već era androida.
Ima li android dušu? kada je čovek čovek, a kada androidd nije čovek? Sklapanje
jednog biološkog replikanta na isti način na koji se konstruiše robot ima više sličnosti sa
frankenštajnskim hororom nego sa naučnim progresom. Zato se sa prilično sigurnosti
može pretpostaviti da će androidske kombinacije u budućnosti ići preko mutacija, koje
mogu biti uspešne ili ne.
Pođimo od pretpostavke da će do 25.veka čovečanstvo efikasno kolonizovati svemir.
Ljudi će naći alternativne metode da žive na Mesecu, Marsu i drugim planetama.
Najteži zadatak ovih pionira biće osvajanje novih teritorija uprkos negostoljubivim
uslovima. U tom smislu oni će moći da se uporede sa prvim kolonistima američkog
kontinenta, koji su prelazili golema prostranstva prerija, planina i pustinja, nailazeći
pri tom na prepreke kakve su teško mogli i da zamisle.

Presudan faktor biće psihološko stanje onih koji se 'useljavaju' u novu planetarnu kuću.
Svaka nova zajednica počinjaće život malim brojem odabranih ljudi i životinja. Štaviše,
za početne pionirske radove biće pogodniji roboti-tehničari. Njihov zadatak bi bio da
izgrade kuće sa stambenim i radnim prostorima i da stvore idealne uslove za novi talas
stanara - ljudi.
https://www.conopljanews.net/petsto_godina_kasnije.html

 

[Poli46]

Ove građevine biće podignute od materijala čiji su resursi na samoj planeti. Staklo se može izdvojiti iz stena i predstavljaće bolji građevinski materijal od aluminijuma, čija je mana što se savija pri velikim temperaturnim promenama. Posle bogatih turista doći će radnici koji redovno putuju na posao. Kad se osnuje kolonija, neko će morati da upravlja novim svetom i ti ljudi možda će radije odabrati da češće posećuju porodicu na Zemlji, nego da ženu i decu vode 'tamo gore'. Interplanetarni autobus vozio bi od planete do planete, primao putnike i vraćao ih u matičnu bazu kroz nekoliko meseci ili nedelja.
---------------------------------------------------------------------------------------------
Mmmmm..da..
-----------------------------
Već danas postoje planovi za pretvaranje običnih aviona u orbitalne svemirske letelice. Letelice bi u orbitu izneli raketni motori, a posle toga, one bi samo klizile do svog odredišta u svemiru - kao današnji spejs šatlovi, samo još mnogo napredniji. Budući raketoplani bi funkcionisali podjednako dobro u Zemljinoj atmosferi i u svemiru, pa bi vlasnik ili putnik mogao da bukvalno iz kuće leti direktno na Mars.
Video šlem ima trodimenzionalni ekran, pa čovek koji ga nosi dobija utisak da je on
sam u displeju. Video šlemovi već se koriste u video igricama i predstavljaju sredstvo zabave budućnosti, i sa uvođenjem holografske tehnologije korisniku će pružati tako realističe događaje da se oni neće razlikovati od životnih situacija - virtuelna realnost, kako je danas zovemo.
U daljoj budućnosti šlem bi mogao biti toliko usavršen da bi omogućavao korisniku da ulazi u neki scenario i sam stvara svoju priču. Uz čulne veze koje bi pružala tehnologija bio-čipa, nema razloga zašto kompjuter ne bi mogao da pretvara misli, fantazije, pa čak i osećanja korisnika u savršeno stvarne igrane filmove.
Ako pogledamo dalje u svemir, iza naše galaksije, takva rastojanja možda nikada nećemo moći da prelazimo normalnim transportnim sredstvima. Ukoliko čovečanstvo
do 25. veka kolonizuje udaljene galaksije, ljudska bića moraće da putuju zamrznuta u tečnom azotu - u nekoj vrsti kriogeničke suspenzije.
Čak i sa fuzionim raketnim pogonom, ukoliko se to ostvari, do najbliže zvezde putovalo bi se duže od pola veka. Naravno, ako ne razmotrimo mogućnost vremenskog skoka. Mnogi su već čuli za putovanje kroz vreme i savijanje prostora i vremena. Ali, šta je sa enigmom koja trenutno okupira fizičare - da subatomske čestice uzgleda mogu promeniti položaj, a da ne pređu prostor koji deli ta dva položaja?
----------------------------------------------------------------------------
Mmmmmm..daaaa

 

[hm337]

Šta nas kao čovečanstvo čeka u dalekoj budućnosti?

Ali postoji granica do koje se može usavršavati mehanički robot, iz prostog razloga
što ljudsko biće nije načinjeno od poluprovodnika i kompjuterskih releja. Samo biološka
replikacija čoveka može se približiti čoveku, a to je već era androida.
Ima li android dušu? kada je čovek čovek, a kada androidd nije čovek? Sklapanje
jednog biološkog replikanta na isti način na koji se konstruiše robot ima više sličnosti sa
frankenštajnskim hororom nego sa naučnim progresom. Zato se sa prilično sigurnosti
može pretpostaviti da će androidske kombinacije u budućnosti ići preko mutacija, koje
mogu biti uspešne ili ne.

https://www.conopljanews.net/petsto_godina_kasnije.html

to u kom pravcu će ići razvoj robotike je pitanje ekonomije. Napraviti humanoidnog robota je skupo. Mnogo je jeftinije napraviti robota od čoveka. Zato nam sad serviraju transhumanizam da bi nas pripremili na to da će nam ugrađivati čipove ili menjati DNK i tako napraviti robote od nas. Da li će robotizovani ljudi imati dušu odnosno svoju slobodnu volju je važno etičko pitanje. Kad priključiš mozak na veštačku inteligenciju onda ta veštačka inteligencija može suptilno ili manje suptilno da menja ljudsko razmišljanje i osećanja koja iz njega proističu. Budućnost čovečanstva bi lako mogla da ne bude svetla. Ljudi bi mogli lako da postanu biološki roboti u globalnoj diktaturi sa malim džepovima otpora. Zašto? Zato što trenutnoj svetskoj eliti treba jeftina robovska radna snaga, a ne slobodnomisleći ljudi.

 

[Poli46]

to u kom pravcu će ići razvoj robotike je pitanje ekonomije. Napraviti humanoidnog robota je skupo. Mnogo je jeftinije napraviti robota od čoveka. Zato nam sad serviraju transhumanizam da bi nas pripremili na to da će nam ugrađivati čipove ili menjati DNK i tako napraviti robote od nas. Da li će robotizovani ljudi imati dušu odnosno svoju slobodnu volju je važno etičko pitanje. Kad priključiš mozak na veštačku inteligenciju onda ta veštačka inteligencija može suptilno ili manje suptilno da menja ljudsko razmišljanje i osećanja koja iz njega proističu. Budućnost čovečanstva bi lako mogla da ne bude svetla. Ljudi bi mogli lako da postanu biološki roboti u globalnoj diktaturi sa malim džepovima otpora. Zašto? Zato što trenutnoj svetskoj eliti treba jeftina robovska radna snaga, a ne slobodnomisleći ljudi.

Da to je trenutno stanje..i stanje do kojeg smo došli.
Ali za petsto godina možda čovečanstva neće ni biti..bar ne u ovom smislu
kako mi to sada vidimo i shvatamo taj pojam..Čovečanstvo!
Šta to beše?

 

[bmaxa]

Mislim da je robotika daleka budućnost, pre svega zasnovana na tehnologiji koja je danas nepoznata. Što se tiče čovekovog napuštanja orbite, prvo mora da se reši problem radijacionih pojaseva oko planeta, potom transporta ogromne količine hrane, pošto su to putovanja od više meseci u jednom pravcu. No ovo drugo je izglednije u narednih 500 godina nego roboti...

 

[Nemoguća Могућност]

Robotika je svuda oko nas, samo nije humanoidna.

Popularno shvatanje je da je humanoidna robotika eticka makar onoliko koliko su ljudi eticki (kao u ja robot i blade runner ili A.I). Nazalost to nije ni u zacetku.

Trenutna robotika je industrijska i to vec sad pomaze sve dok je pod kontrolom, jer nije zasnovana na etici.

'Primenjena bioloska robotika' t.j. ono sto zivimo sad, je stvar otvorena za raspravu.

Potpuno druga stvar je predvidjanje buducnosti koje, sudeci po onome sto sam doziveo ili preziveo, totalno nepouzdano. Propaganda favorizuje ono sto idiot hoce da kupi. Zato imamo mobilne aplikacije i reklame, umesto mikro etičkih zakona robotike tipa Asimov.

Sudeći po tome kuda smo 'napredovali' u poslednjih 500 godina, ne ocekujem da cemo nesto mnogo vise 'napredovati' ni u sledecih 500.

 

[Black_star]

Robotika je svuda oko nas, samo nije humanoidna.

Popularno shvatanje je da je humanoidna robotika eticka makar onoliko koliko su ljudi eticki (kao u ja robot i blade runner ili A.I). Nazalost to nije ni u zacetku.

Trenutna robotika je industrijska i to vec sad pomaze sve dok je pod kontrolom, jer nije zasnovana na etici.

'Primenjena bioloska robotika' t.j. ono sto zivimo sad, je stvar otvorena za raspravu.

Potpuno druga stvar je predvidjanje buducnosti koje, sudeci po onome sto sam doziveo ili preziveo, totalno nepouzdano. Propaganda favorizuje ono sto idiot hoce da kupi. Zato imamo mobilne aplikacije i reklame, umesto mikro etičkih zakona robotike tipa Asimov.

Sudeći po tome kuda smo 'napredovali' u poslednjih 500 godina, ne ocekujem da cemo nesto mnogo vise 'napredovati' ni u sledecih 500.

Asimova pod hitno vratiti na Zemlju...
U to ime, vanzemaljcima ponuditi da recikliraju Jovanu Jeremic u vrednog nano-bota...ako to vec nije.