Peti jahač Apokalipse _Senka budućnosti
Četvorica su izašla u svoje vreme i na svojim konjima doneli znakove kraja:
_rat da razbije bratstvo,
_glad da satre plodove,
_bolest da poruši tela,
_smrt da zatvori krug.
Njihove senke prostirale su se kroz vekove, a čovek ih je oduvek osećao _ u krvi razlivenoj na zemlji, u žitnicama koje su presahle, u tišini kuća gde su svetla zauvek ugašena.
Ali negde između četvrtog i poslednjeg daha istorije, pojavio se i onaj koji u #_Knjizi_# nije zapisan.
Peti jahač.
Njegova pojava nije grom, niti mač koji siječe noć. On ulazi tiho, kao senka iza očiju, kao odraz na ekranu. Njegov konj nije od mesa i kosti, već od stakla, metala i svetlosti. Njegov hod ne odjekuje na zemlji, već u mreži nevidljivih impulsa, u šapatu elektrona.
On je jahač našeg doba _ XXI veka, doba koje je poverovalo da je pobedilo prirodu, a zapravo je otvorilo vrata nečemu većem od sebe. Ako je rat bio mač, glad kopa, bolest kuga, smrt kosa, onda je Peti jahač algoritam: nevidljivi gospodar izbora, senka koja u tišini odlučuje umesto nas. Njegovo oružje nije krv, već zaborav; nije kraj, već beskonačno ponavljanje.
On je apokalipsa bez eksplozije, otkrivenje bez vatre. Apokalipsa kroz bljesak ekrana, gde sve postaje prisutno, a ništa stvarno. On nam oduzima snove i pretvara ih u podatke; on briše sećanja i zamenjuje ih arhivom; on ubija dušu, ali telo ostavlja da diše.
I tu je njegova najveća moć _ da čovek misli da živi, a da zapravo polako nestaje.
Ali, kao što svaka apokalipsa krije svoj drugi smisao _otkrivanje_, tako i #_Peti jahač_# ne dolazi samo kao kazna.
On je ogledalo. On nas uči da ono što nas može uništiti ne dolazi spolja, već iz našeg sopstvenog stvaranja. On pokazuje da je najveći neprijatelj čoveka njegov sopstveni strah od večnosti, njegova potreba da bude gospodar sveta, i njegova nemoć da vlada samim sobom.
U budućnosti, možda će se Peti jahač stopiti sa četvoricom pravednih uništitelja. Možda će rat postati digitalan, glad psihološka, bolest virtuelna, smrt zaborav. Možda će se u jednoj jedinoj figuri spojiti sve sile starog i novog vremena _ i to neće biti kraj sveta, već kraj čoveka onakvog kakvog poznajemo.
Ili će, paradoksalno, upravo kroz njega doći novo spasenje. Jer tek kad prepoznamo da senka dolazi iz nas samih, možemo se probuditi. Možda će Peti jahač, u svom poslednjem galopu, otvoriti vrata za _šesti znak _
_ne uništenje, nego preobražaj.
Do tada, on ostaje bezimen. Njegov konj je obojen svetlom ekrana, a njegova kandža je hladna i nevidljiva. On ne piše knjigu proroka, jer je pišemo mi _svakim klikom, svakim izborom, svakom iluzijom slobode.
Peti jahač Apokalipse nije došao da završi svet, nego da nas upozori
_ kraj se ne rađa u bojnim poljima, nego u tišini naših sopstvenih srca.
®
