Peter Paul Rubens | Starica i dečak sa svećama.

[Nina]

 

[Nina]

Starica gleda ispred sebe, štiteći oči od svetlosti sveće, dok dečak iza nje drži svoju sveću, spremnu da bude upaljena.Slika je naslikana u stilu Karavađa, čija je dela Peter Paul Rubens (1577–1640) video u Italiji. Ovaj stil karakterišu uzbudljivi efekti svetlosti i neuglađeni naturalizam. Rubens nije naslikao ovu sliku da bi se prodavala; umesto toga, zadržao ju je. Verovatno ju je koristio kao materijal za učenje za učenike u svom ateljeu.

Dok je živeo u Italiji, od 1600. do 1608. godine, Rubens se upoznao sa Karavađovim slikama.Karakterišu ih jaki kontrasti svetlo-tamno, figure usko stisnute u slikovitu ravan i velika doza realizma.

Ova noćna slika, koju je Rubens naslikao oko 1616-1617. godine, jedno je od najranijih dela nastalih u Karavađovom stilu u Holandiji.
Slika se nalazi u Muzeju Mauritshuis u Hagu

 

[Nina]

 

[Nina]

Dečak se naginje preko njenog levog ramena, pokušavajući da upali svoju sveću od njenog.
Žena štiti plamen levom rukom, što prigušuje jako svetlo do crvenkastog sjaja koji osvetljava
samo lica dve figure i deo njihove odeće, ostavljajući ostatak scene u polumraku.
Rubens je ubedljivo sugerisao odraz svetlosti sveće na naboranom licu starice.

 

[Nina]

Autoportret

 

[Nina]

Sam Rubens je jedan od otisaka opremio latinskim natpisom:
„Quis vetet apposito, lumen de lumine tolli, Mille licet capiant, deperit inde nihil“
(„Svetlost se može hiljadu puta uzeti od druge svetlosti, a da se ne umanji“).

Ovaj citat iz dela Ars Amatoria (Umetnost ljubavi) rimskog pesnika Ovidija
preuzet je iz odlomka koji podstiče čitaoce da koriste mladalačku lepotu u pitanjima ljubavi.