Već sam pisao kako bi na svako badnje veče 24.12 otkad znam za sebe salva petardi na terasi uterivala strah u kosti.
Praktično, uvrnuto praktično ako gledamo na stvar, mi smo prvi počeli. Nisam čuo da se ikom još tako nešro dešava.
Naime živeli smo u dvojnoj kući na sprat i svake godine moj otac je 29.11. isticao Državnu zastavu na terasi do ulice a pokojni stric za prvi maj Partijsku. Što je bilo više neko dovoljan razlog da primitivni ostrašnjeni doseljenici okade petardama omrznute im pomenute terase. Kažem primitivni doseljenici jer su to i bili. Jer kad ljudi svojim poslom dođu u neki grad pa se prirodno pomešaju, još ako grad ima sreće da ima i starosedeoca formira se gradska sredina. Ovaj grad je imao tu nesreću da nije imao starosedelaca a ovi doseljenici su živeli na depozitima boksita i ona tada jaka država im je obilato isplatila. Oni svi dođu u grad grupišu se u jedno naselje i sa sobom donesu svoj primitivizam. Na nesreću to naselje je počinjalo par kuća od moje.
Moj stric koji je Prvi maj smatrao svojom svetinjom je celog veka bio preduzetnik bavio se ugostiteljstvom i držao Auto školu. O to ne kafićkim ugostiteljstvom gde se zgubidani po ceo dan već Jagnetinom na magistrali. Nabavka jagnjadi po selima sečenje mesa koje pršti na sve strane. Sećam se da je magacin pića čuvao šarplaninac kao iz Andersenove bajke. Dnevni rekord je bio 26 komada. Gosti su bili razni građanstvo, stranci dva tri šlepera uvek na parkingu. Njegova slabost su bili piloti , gostio ih je i šakom i kapom, sam je bio rezervni kapetan . Kada je odlučio da završi prava pojavio se profesor latinskog sa Filozofskog faksa (samo taj faks je bio u gradu). Završio je prvi stepen prava. Sećam se da mi je nabrajao utopiste Tomas Mur Tomas Kampanela...... i ja sam ko dete to upijao. Svog vodoinstalaterskog zanata se nije stideo ako bi bilo ko u najdaljoj rodbini gradio kuću on bi uvodio vodu.
Da se vratimo na Pope. U starom gradu je bila crkva koju sam zvao "naša" koju nikad ne kročih. Ako neće breg Muhamedu oće Muhamed bregu. Popadija je trebalo da polaže vozački ispit i jednog dana popa se najavio kod mog strica da upiše popadiju na vožnju. Stric je bio ponosan. Popa je došao sa ladu samaru. U to vreme katolički popovi su vozili renoe.
Praktično, uvrnuto praktično ako gledamo na stvar, mi smo prvi počeli. Nisam čuo da se ikom još tako nešro dešava.
Naime živeli smo u dvojnoj kući na sprat i svake godine moj otac je 29.11. isticao Državnu zastavu na terasi do ulice a pokojni stric za prvi maj Partijsku. Što je bilo više neko dovoljan razlog da primitivni ostrašnjeni doseljenici okade petardama omrznute im pomenute terase. Kažem primitivni doseljenici jer su to i bili. Jer kad ljudi svojim poslom dođu u neki grad pa se prirodno pomešaju, još ako grad ima sreće da ima i starosedeoca formira se gradska sredina. Ovaj grad je imao tu nesreću da nije imao starosedelaca a ovi doseljenici su živeli na depozitima boksita i ona tada jaka država im je obilato isplatila. Oni svi dođu u grad grupišu se u jedno naselje i sa sobom donesu svoj primitivizam. Na nesreću to naselje je počinjalo par kuća od moje.
Moj stric koji je Prvi maj smatrao svojom svetinjom je celog veka bio preduzetnik bavio se ugostiteljstvom i držao Auto školu. O to ne kafićkim ugostiteljstvom gde se zgubidani po ceo dan već Jagnetinom na magistrali. Nabavka jagnjadi po selima sečenje mesa koje pršti na sve strane. Sećam se da je magacin pića čuvao šarplaninac kao iz Andersenove bajke. Dnevni rekord je bio 26 komada. Gosti su bili razni građanstvo, stranci dva tri šlepera uvek na parkingu. Njegova slabost su bili piloti , gostio ih je i šakom i kapom, sam je bio rezervni kapetan . Kada je odlučio da završi prava pojavio se profesor latinskog sa Filozofskog faksa (samo taj faks je bio u gradu). Završio je prvi stepen prava. Sećam se da mi je nabrajao utopiste Tomas Mur Tomas Kampanela...... i ja sam ko dete to upijao. Svog vodoinstalaterskog zanata se nije stideo ako bi bilo ko u najdaljoj rodbini gradio kuću on bi uvodio vodu.
Da se vratimo na Pope. U starom gradu je bila crkva koju sam zvao "naša" koju nikad ne kročih. Ako neće breg Muhamedu oće Muhamed bregu. Popadija je trebalo da polaže vozački ispit i jednog dana popa se najavio kod mog strica da upiše popadiju na vožnju. Stric je bio ponosan. Popa je došao sa ladu samaru. U to vreme katolički popovi su vozili renoe.
