- Poruka
- 390.558
Arheologija je razotkrila mnogo toga o našoj prošlosti, ali veći deo istorije je još uvek nepoznat. Ima jako puno otkrivenih lobanja koje prkose pretpostavkama nauke i za koje istraživači nisu sigurni da li su ljudskog porekla ili ne. Danas vam predstavljamo neke od tih lobanja.
Izdužene lobanje iz Parakasa
Lobanje iz Parakasa su uzrokovale uzbunu kada ih je Hulio Telo otkrio u pustinji Parakas 1928. godine. Ovaj istraživač iz Perua je pronašao više od 300 izduženih lobanja čija se starost procenjuje na preko 3.000 godina.
Kao da oblik ovih lobanja nije dovoljno čudan, DNK analize su pokazale da su lobanje iz Parakasa 25% veće i 60% teže od običnih ljudskih lobanja. Iako postoje mnoge kulture koje praktikuju vezivanje glave kako bi izdužile glavu, istraživači kažu da ove lobanje nikako nisu mogle da nastanu na taj način.
Mitohondrijalna DNK ovih lobanja, koja se nasleđuje od majke, imala je u sebi mutacije koje nisu otkrivene ni u jednom ljudskom biću, primatu ili životinji. Krajnji zaključak je da su lobanje pripadale potpuno novoj vrsti čoveka koji se znatno razlikovao od Homo sapijensa, Neandertalaca i Denisovana.
Lobanja iz Rodopa
Otkrivena je u Plovdivu, a od samog otkrića niko nije uspeo da dobije više informacija o ovoj misterioznoj lobanji. Nju je u Rodopima pronašao čovek koji je tvrdio da je sanjao gde treba da je pronađe. Dmitar Kovačev, direktor Muzeja paleontologije u Jasenovgradu, smatra da ova lobanja ne podseća ni na jednu lobanju hominida iz prošlosti.
Čitava lobanja teži jedva 250 grama, a na njoj se nalazi šest šupljina koje ukazuju na neuobičajen broj očiju ili možda nekih drugih čulnih organa. Najmisterioznija osobina ove lobanje je ta da ona uopšte nema usta
Lobanja iz Silenda
U pitanju je jedno od najkontroverznijih otkrića u proteklih par godina. Lobanja iz Silenda je postavila brojna pitanja na koja nauka ne može da da odgovor. Čudno je to što je mali broj istraživača pokazao interesovanje za analiziranje ove misteriozne lobanje, možda zato što se boje šta bi mogli da otkriju.
Lobanja je prvi put ispitana 2010. godine na Veterinarskom fakultetu u Danskoj. Istraživači su zaključili da ne mogu da reše misteriju niti su došli do racionalnog objašnjenja za to kome je lobanja pripadala.
„Iako liči na lobanju sisara, određene karakteristike se ne uklapaju u taksonomiju vrsta“, rekli su naučnici. Lobanja je kasnije poslata na datiranje ugljenikovim izotopom u Kopenhagen, gde je otkriveno da je misteriozno biće živelo negde između 1200. i 1280. godine pre nove ere.
Ruske vanzemaljske lobanje
Prema izveštajima ruskih novina, misteriozne lobanje su pronađene u pećini na vrhu Boljšoj Tjač pre skoro dve godine. Pronašao ih je tim istraživača na čelu sa Vladimirom Melikovim.
Melikov kaže da je biće kojem ove lobanje pripadaju verovatno hodalo na dve noge. On kaže da je najmisterioznija odlika ovih lobanja to što nemaju kranijalnu šupljinu i vilice. Očne šupljine su neobično velike, te lobanje izgledaju kao da su pripadale nekom vanzemaljskom biću.
(Webtribune)
Izdužene lobanje iz Parakasa
Lobanje iz Parakasa su uzrokovale uzbunu kada ih je Hulio Telo otkrio u pustinji Parakas 1928. godine. Ovaj istraživač iz Perua je pronašao više od 300 izduženih lobanja čija se starost procenjuje na preko 3.000 godina.
Kao da oblik ovih lobanja nije dovoljno čudan, DNK analize su pokazale da su lobanje iz Parakasa 25% veće i 60% teže od običnih ljudskih lobanja. Iako postoje mnoge kulture koje praktikuju vezivanje glave kako bi izdužile glavu, istraživači kažu da ove lobanje nikako nisu mogle da nastanu na taj način.
Mitohondrijalna DNK ovih lobanja, koja se nasleđuje od majke, imala je u sebi mutacije koje nisu otkrivene ni u jednom ljudskom biću, primatu ili životinji. Krajnji zaključak je da su lobanje pripadale potpuno novoj vrsti čoveka koji se znatno razlikovao od Homo sapijensa, Neandertalaca i Denisovana.
Lobanja iz Rodopa
Otkrivena je u Plovdivu, a od samog otkrića niko nije uspeo da dobije više informacija o ovoj misterioznoj lobanji. Nju je u Rodopima pronašao čovek koji je tvrdio da je sanjao gde treba da je pronađe. Dmitar Kovačev, direktor Muzeja paleontologije u Jasenovgradu, smatra da ova lobanja ne podseća ni na jednu lobanju hominida iz prošlosti.
Čitava lobanja teži jedva 250 grama, a na njoj se nalazi šest šupljina koje ukazuju na neuobičajen broj očiju ili možda nekih drugih čulnih organa. Najmisterioznija osobina ove lobanje je ta da ona uopšte nema usta
Lobanja iz Silenda
U pitanju je jedno od najkontroverznijih otkrića u proteklih par godina. Lobanja iz Silenda je postavila brojna pitanja na koja nauka ne može da da odgovor. Čudno je to što je mali broj istraživača pokazao interesovanje za analiziranje ove misteriozne lobanje, možda zato što se boje šta bi mogli da otkriju.
Lobanja je prvi put ispitana 2010. godine na Veterinarskom fakultetu u Danskoj. Istraživači su zaključili da ne mogu da reše misteriju niti su došli do racionalnog objašnjenja za to kome je lobanja pripadala.
„Iako liči na lobanju sisara, određene karakteristike se ne uklapaju u taksonomiju vrsta“, rekli su naučnici. Lobanja je kasnije poslata na datiranje ugljenikovim izotopom u Kopenhagen, gde je otkriveno da je misteriozno biće živelo negde između 1200. i 1280. godine pre nove ere.
Ruske vanzemaljske lobanje
Prema izveštajima ruskih novina, misteriozne lobanje su pronađene u pećini na vrhu Boljšoj Tjač pre skoro dve godine. Pronašao ih je tim istraživača na čelu sa Vladimirom Melikovim.
Melikov kaže da je biće kojem ove lobanje pripadaju verovatno hodalo na dve noge. On kaže da je najmisterioznija odlika ovih lobanja to što nemaju kranijalnu šupljinu i vilice. Očne šupljine su neobično velike, te lobanje izgledaju kao da su pripadale nekom vanzemaljskom biću.
(Webtribune)
