- Poruka
- 381.540
Provokativni belgijski slikar nadrealizma Rene Magrit uživao je u tome da natera ljude da se zapitaju nad njegovim slikama. To mu je najčešće i polazilo za rukom,
tako što je obične likove, predmete i siluete, predstavljao u nadrealnom kontekstu koji tera posmatrača da se zamisli nad sopstvenom percepcijom.
Sam Magritte je opisao svoje slike:
Moje slike su vidljivi prizori koji ništa ne skrivaju; one izazivaju misteriju i, zaista, kada neko gleda moje slike,
postavi sebi jednostavno pitanje; „Šta to znači?“ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nespoznatljiva“.
Takve su gotovo sve njegove slike, za koje je brižljivo smišljao ništa manje intrigantne naslove. Evo nerkoliko najneobičnijih:
"Ljubavnici II"
Rene Magrit, Ljubavnici II (1928), 54 cm x 73 cm, Muzej moderne umetnosti u Njujorku
Na ovoj slici ljubavnicima trenutak zanosa kvari tkanina koja ih sprečava da se spoje u poljupcu.
Za razliku od čuvenog Klimtovog “Poljupca” nastalog koju deceniju ranije, u kom je ljubavni par sjedinjen u zanosu, Magritovi ljubavnici su onemogućeni da komuniciraju. .
Veo preko lica muškarca i žene pojedini kritičari povezuju sa smrću Magritove majke, koja je izvršila samoubistvo kada je on imao 14 godina. Budući da se udavila, umetnik je prisustvovao činu izvlačenja njenog tela iz vode, koje je bilo prekriveno, baš kao na ovoj, ali i drugim njegovom slikama.
Kolorit slike je redukovan na sve osnovne - crvenu i plavu i dve ne-boje belu (sa sivkastim tonovima) i crnu. Crvena označava ljutnju, ali i strast, dok plava asocira na život i vodu - koja može biti izvor života, ali i smrti.
"Vidovitost"
Magrit je često slikao autoportrete, a ovde je želeo da prikaže svoju percepciju budućnosti. On je slikao više od onoga što se nalazi ispred njega - slikao je potencijal, mogućnost, slobodu, koji su predstavljeni u simbolu ptice, koju slika dok gleda u jaje. Zato joj je i dao ime "Vidovitost".
"Hegelov odmor"
Kišobrani su se često pojavljivali kao motiv na Magritovim slikama, verovatno zato što je jedan od njegovih prvih zadataka u školi slikanja
koju je upisao još kao 12-godišnjak, bio da ukrasi štand sa kišobranima.
O ovoj slici koju je nazvao "Hegelov odmor" Magrit je pisao u jednom pismu:
"Draga gospođice Suzi,
Moja poslednja slika počela je pitanjem - kako predstaviti čašu vode na slici na neki način koji nije beznačajan? Ni kapriciozan, ni proizvoljan, ni slabašan, nego, recimo, genijalan? (na stranu lažna skromnost). Počeo sam od toga što sam crtao mnogo čaša vode: svaka sa oznakom na čaši, a nakon stotog ili stopedesetog crteža, taj znak se proširio i uzeo oblik kišbrana. Onda je kišobran postavljen na čašu i na kraju ispod čaše.
To nije tačno rešenje početnog pitanja - kako naslikati čašu vode na genijalan način. Onda sam pomislio da bi Hegel (još jedan genije) verovatno cenio ovakav predmet koji ima dve suprotstavljene funkcije - jedna da u isto vreme odbija vodu i da je želi (odnosno da je sadrži). Bio bi oduševljen, ja mislim, ili zabavljen (kao da je na odmoru), pa sam sliku nazvao: 'Hegelov odmor'".
"Zaustavljeno vreme"
Slika "Zaustavljeno vreme" originalno je trebalo da nosi naziv koji bi mogao da se prevede kao "Neprekidno vreme probodeno bodežom".
Magrit nije bio zadovoljan široko prihvaćenim imenom, ali se ono ipak zadržao do danas.
Sliku je naslikao za svog prijatelja i mecenu Edvarda Džejmsa, želeći da sliku postavi u dno stepeništa, tako da voz na slici izgleda kao da će "probosti" gost koji se penju do njegovog salona. Džejms je na njegovo nezadovoljstvo odlučio da sliku okači iznad kamina.
"Maneov balkon".
Ovaj rad zasnovan je na čuvenoj slici "Balkon" Eduara Manea.
Čestim referencama na druge umetnike, Magrit je uvek uspevao da samu umetnost učini temom diskusija. Dok su na Maneovoj slici živi ljudi,
u Magritovoj verziji oni su mrtvi i smešteni u kovčege, od kojih je jedan čak u bizarnom sedećem položaju. Nije propustio da naslika čak i Maneov cvet u uglu balkona.
"Balkon" Eduara Manea.
(euronews)
tako što je obične likove, predmete i siluete, predstavljao u nadrealnom kontekstu koji tera posmatrača da se zamisli nad sopstvenom percepcijom.
Sam Magritte je opisao svoje slike:
Moje slike su vidljivi prizori koji ništa ne skrivaju; one izazivaju misteriju i, zaista, kada neko gleda moje slike,
postavi sebi jednostavno pitanje; „Šta to znači?“ Ne znači ništa, jer ni misterija ne znači ništa, ona je nespoznatljiva“.
Takve su gotovo sve njegove slike, za koje je brižljivo smišljao ništa manje intrigantne naslove. Evo nerkoliko najneobičnijih:
"Ljubavnici II"
Rene Magrit, Ljubavnici II (1928), 54 cm x 73 cm, Muzej moderne umetnosti u Njujorku
Na ovoj slici ljubavnicima trenutak zanosa kvari tkanina koja ih sprečava da se spoje u poljupcu.
Za razliku od čuvenog Klimtovog “Poljupca” nastalog koju deceniju ranije, u kom je ljubavni par sjedinjen u zanosu, Magritovi ljubavnici su onemogućeni da komuniciraju. .
Veo preko lica muškarca i žene pojedini kritičari povezuju sa smrću Magritove majke, koja je izvršila samoubistvo kada je on imao 14 godina. Budući da se udavila, umetnik je prisustvovao činu izvlačenja njenog tela iz vode, koje je bilo prekriveno, baš kao na ovoj, ali i drugim njegovom slikama.
Kolorit slike je redukovan na sve osnovne - crvenu i plavu i dve ne-boje belu (sa sivkastim tonovima) i crnu. Crvena označava ljutnju, ali i strast, dok plava asocira na život i vodu - koja može biti izvor života, ali i smrti.
"Vidovitost"
Magrit je često slikao autoportrete, a ovde je želeo da prikaže svoju percepciju budućnosti. On je slikao više od onoga što se nalazi ispred njega - slikao je potencijal, mogućnost, slobodu, koji su predstavljeni u simbolu ptice, koju slika dok gleda u jaje. Zato joj je i dao ime "Vidovitost".
"Hegelov odmor"
Kišobrani su se često pojavljivali kao motiv na Magritovim slikama, verovatno zato što je jedan od njegovih prvih zadataka u školi slikanja
koju je upisao još kao 12-godišnjak, bio da ukrasi štand sa kišobranima.
O ovoj slici koju je nazvao "Hegelov odmor" Magrit je pisao u jednom pismu:
"Draga gospođice Suzi,
Moja poslednja slika počela je pitanjem - kako predstaviti čašu vode na slici na neki način koji nije beznačajan? Ni kapriciozan, ni proizvoljan, ni slabašan, nego, recimo, genijalan? (na stranu lažna skromnost). Počeo sam od toga što sam crtao mnogo čaša vode: svaka sa oznakom na čaši, a nakon stotog ili stopedesetog crteža, taj znak se proširio i uzeo oblik kišbrana. Onda je kišobran postavljen na čašu i na kraju ispod čaše.
To nije tačno rešenje početnog pitanja - kako naslikati čašu vode na genijalan način. Onda sam pomislio da bi Hegel (još jedan genije) verovatno cenio ovakav predmet koji ima dve suprotstavljene funkcije - jedna da u isto vreme odbija vodu i da je želi (odnosno da je sadrži). Bio bi oduševljen, ja mislim, ili zabavljen (kao da je na odmoru), pa sam sliku nazvao: 'Hegelov odmor'".
"Zaustavljeno vreme"
Slika "Zaustavljeno vreme" originalno je trebalo da nosi naziv koji bi mogao da se prevede kao "Neprekidno vreme probodeno bodežom".
Magrit nije bio zadovoljan široko prihvaćenim imenom, ali se ono ipak zadržao do danas.
Sliku je naslikao za svog prijatelja i mecenu Edvarda Džejmsa, želeći da sliku postavi u dno stepeništa, tako da voz na slici izgleda kao da će "probosti" gost koji se penju do njegovog salona. Džejms je na njegovo nezadovoljstvo odlučio da sliku okači iznad kamina.
"Maneov balkon".
Ovaj rad zasnovan je na čuvenoj slici "Balkon" Eduara Manea.
Čestim referencama na druge umetnike, Magrit je uvek uspevao da samu umetnost učini temom diskusija. Dok su na Maneovoj slici živi ljudi,
u Magritovoj verziji oni su mrtvi i smešteni u kovčege, od kojih je jedan čak u bizarnom sedećem položaju. Nije propustio da naslika čak i Maneov cvet u uglu balkona.
"Balkon" Eduara Manea.
(euronews)
