Evo se ove zime navrsilo cetri godine, kako na ovozemaljskom svetu nema jos jednog pesnika. Fizicki ga nema . Prosao kroz neke vratnice , u drugi svet...
A svi pamte "Pristao sam bicu sve sto hoce" , "Ima neka tajna veza", " Sta bi dao..." . Mi malo stariji pamtimo i " Ti si mi bila usvemu naj naj..." .
Pamtimo, naravno Duska Trifunovica, pesnika...
Jedne od besanih noci, slusao sam radio.
Nista nije kao nocni radio...
I po starom , oprobanom sistemu, red price red muzike pustale se pesme pravljene na duskove tekstove, izmedju, duskov intervju ( mozda bas poslednji koji je dao, ko zna ).
A prica je zapravo bila, po mom dozivljaju, slika plemenitosti.
Slab sam prema pesnicima. Sta cu.
Pricalo se o nekim tegobnim i teskim casovima pesnikovim, godinama cak.
Periodu kad ga je za prvo vreme prihvatila njegova pesnicka druzina u Beogradu.
I kako je , samo da bi sto manje bio na smetnji, boravio malo kod jednog, malo kod drugog, treceg....
Samo da sto manje smeta...
Tihi plemeniti covek....
"Sve sto je plemenito, tihe je prirode" napisao je Gete.
Ispricao je kako mu je neko od prijatelja nabavio povlasticu da besplatno putuje zeleznicom...
I ... Dusko petkom ujutro izadje rano u grad,
sto ranije, provede dan na ulicama , kupi burek da pojede i sedne u voz za Bar - do mora...
Stigne u subotu... provede dan na moru, opet pojede burek, opet u subotu u voz.... I u nedelju osvane u Beogradu. Javi se zabrinutim prijateljima
( nema ga tri dana ),
kaze kako je naisao na neke stare prijatelje, bio u poseti....Trpeo pri tom sale na sopstveni racun...
Tako ...u tim godinama ...Smeskao se
A zapravo, vozom do mora i nazad...sa dva pojedena bureka, samo je nastojao da ga ima sto manje. Da bilo koga pa i svoje prijatelje, sto manje uznemirava...
Plemenitost uvek pati. Cak i kad ne snosi nikakvu krivicu. Pati.
Mene uvek iznova kad slusam , rastuzuju njegovi stihovi koje cu ovde da citiram. Sebe radi, nek mi je dopusteno :
" Ima nesto u tom sto me neces
od te lazi nacisto umrecu
ima nesto u tom sto me neces
i u tome sto ja tebe necu ".
Ima nesto... Koliko manje ceznje, neprospavanih noci, suza i patnje, bilo bi, kada bi oni, koi znaju za to
" ... nesto ", umeli to da kazu... Na pravi nacin...
pravoj osobi. Bez straha da ce biti ismejani , unizeni...
ima nesto - uvek ima. A to nesto najcesce zaustavi strah, otudjenost, neverovanje...
Plemeniti ljudi i pesnici olaksavaju, upucuju, pokazuju kako...
Pomazu da ljudi lakse podnesu usamljenost, turobni zivot, samocu...
Plemeniti ljudi pate zbog patnje drugih ljudi....
Jednog takvog na zalost vise nema na svetu.
Ostale su pesme....
A svi pamte "Pristao sam bicu sve sto hoce" , "Ima neka tajna veza", " Sta bi dao..." . Mi malo stariji pamtimo i " Ti si mi bila usvemu naj naj..." .
Pamtimo, naravno Duska Trifunovica, pesnika...
Jedne od besanih noci, slusao sam radio.
Nista nije kao nocni radio...
I po starom , oprobanom sistemu, red price red muzike pustale se pesme pravljene na duskove tekstove, izmedju, duskov intervju ( mozda bas poslednji koji je dao, ko zna ).
A prica je zapravo bila, po mom dozivljaju, slika plemenitosti.
Slab sam prema pesnicima. Sta cu.
Pricalo se o nekim tegobnim i teskim casovima pesnikovim, godinama cak.
Periodu kad ga je za prvo vreme prihvatila njegova pesnicka druzina u Beogradu.
I kako je , samo da bi sto manje bio na smetnji, boravio malo kod jednog, malo kod drugog, treceg....
Samo da sto manje smeta...
Tihi plemeniti covek....
"Sve sto je plemenito, tihe je prirode" napisao je Gete.
Ispricao je kako mu je neko od prijatelja nabavio povlasticu da besplatno putuje zeleznicom...
I ... Dusko petkom ujutro izadje rano u grad,
sto ranije, provede dan na ulicama , kupi burek da pojede i sedne u voz za Bar - do mora...
Stigne u subotu... provede dan na moru, opet pojede burek, opet u subotu u voz.... I u nedelju osvane u Beogradu. Javi se zabrinutim prijateljima
( nema ga tri dana ),
kaze kako je naisao na neke stare prijatelje, bio u poseti....Trpeo pri tom sale na sopstveni racun...
Tako ...u tim godinama ...Smeskao se
A zapravo, vozom do mora i nazad...sa dva pojedena bureka, samo je nastojao da ga ima sto manje. Da bilo koga pa i svoje prijatelje, sto manje uznemirava...
Plemenitost uvek pati. Cak i kad ne snosi nikakvu krivicu. Pati.
Mene uvek iznova kad slusam , rastuzuju njegovi stihovi koje cu ovde da citiram. Sebe radi, nek mi je dopusteno :
" Ima nesto u tom sto me neces
od te lazi nacisto umrecu
ima nesto u tom sto me neces
i u tome sto ja tebe necu ".
Ima nesto... Koliko manje ceznje, neprospavanih noci, suza i patnje, bilo bi, kada bi oni, koi znaju za to
" ... nesto ", umeli to da kazu... Na pravi nacin...
pravoj osobi. Bez straha da ce biti ismejani , unizeni...
ima nesto - uvek ima. A to nesto najcesce zaustavi strah, otudjenost, neverovanje...
Plemeniti ljudi i pesnici olaksavaju, upucuju, pokazuju kako...
Pomazu da ljudi lakse podnesu usamljenost, turobni zivot, samocu...
Plemeniti ljudi pate zbog patnje drugih ljudi....
Jednog takvog na zalost vise nema na svetu.
Ostale su pesme....
i to sto prije
