У мени вечерас једна река
разбија огромна брда далека,
мучи се,
урличе,
размиче кланце
и кида своје зелене ланце
и рије кроз моје срце
и пече
и кроз очи ми кипи и тече.
У теби вечерас иста река
чудно је мека.
Сва је од млека.
И час је сребрна.
И час је плава.
У њој се тишина одсликава.
Свако у себи реке друге
под истим мостовима сретне.
Зато су наше среће и туге
увек другачије истоветне.
разбија огромна брда далека,
мучи се,
урличе,
размиче кланце
и кида своје зелене ланце
и рије кроз моје срце
и пече
и кроз очи ми кипи и тече.
У теби вечерас иста река
чудно је мека.
Сва је од млека.
И час је сребрна.
И час је плава.
У њој се тишина одсликава.
Свако у себи реке друге
под истим мостовима сретне.
Зато су наше среће и туге
увек другачије истоветне.
