Pesma zeni

Ima velikih književnih dela koja nisu ponikla iz bola! Ima velikog stvaranja bez velikog bola! Nije se sve rodilo iz bola i krvi! A deca se rađaju iz ljubavi i zadovoljstva. I tog nesrećnog Dučića i njegovo Radovanovo blago mislim da je vreme malo pokopati. Mislim, stvaaaaaarno više...
 
Retko ko to blago danas traži i nalazi kao što ga je Dučić sakupio u riznici svoga bogatog,inventivnog i sjajnog životnog iskustva.I sam svojom pojavom i izgledom lep je primer kako je to blago dragoceno za čoveka koji ga poseduje.A i za druge koji mu se dive.:klap::klap::klap:
 
A da vidimo šta se govorka o Dučiću još...

"Jedan od književnika koji je u Srbiji odista popularan, njegova dela doživaljavaju visoke tiraže, a on je postao simbolom nove pro-monarhističke i prilično nacionalističke Srbije. Zašto je, po vama, izabran upravo on – Jovan Dučić?

– Dučić je bio skorojević i mitoman, lagao je da je konte iz Dubrovnika. Matoš ga je nazivao malograđaninom s plagijatorskim talentom. Crnjanski ga je smatrao budalom – imate o tome u “Embahadama”. Marko Ristić je rekao za njega da je neinteligentan, a Krleža ga je duboko prezirao. Sad se i u Beogradu pojavljuju knjige nekih njegovih kolega iz diplomatije, uglavnom je ocrnjen u tim memoarima kao loš karakter i hulja. On je prototip Andrićevog junaka iz “Gospođice”, onog Hercegovca, hohštaplera koji popali nesrećnu Gospođicu. Sadašnje uzdizanje njegova mita tipično je za srpsku kulturu, uvek pogrešno, uvek na krivoj strani. On ima sve uslove za takav mit: rasista je, nacionalista, Jevreje je smatrao bednicima; pevao je: “zastave prodaše bednim Jevrejima”, tako nekako! Za Hrvate je rekao da su “najbestidniji narod u Evropi”. To su sve sjajne preporuke da ga obožavaju u Srbiji. Ali to su već nesreće, srpske nesreće, koje zaslužuju čitave studije, romane itd."

Mirko Kovač
 
^UP^;bt81858:
A da vidimo šta se govorka o Dučiću još...

"Jedan od književnika koji je u Srbiji odista popularan, njegova dela doživaljavaju visoke tiraže, a on je postao simbolom nove pro-monarhističke i prilično nacionalističke Srbije. Zašto je, po vama, izabran upravo on – Jovan Dučić?

– Dučić je bio skorojević i mitoman, lagao je da je konte iz Dubrovnika. Matoš ga je nazivao malograđaninom s plagijatorskim talentom. Crnjanski ga je smatrao budalom – imate o tome u “Embahadama”. Marko Ristić je rekao za njega da je neinteligentan, a Krleža ga je duboko prezirao. Sad se i u Beogradu pojavljuju knjige nekih njegovih kolega iz diplomatije, uglavnom je ocrnjen u tim memoarima kao loš karakter i hulja. On je prototip Andrićevog junaka iz “Gospođice”, onog Hercegovca, hohštaplera koji popali nesrećnu Gospođicu. Sadašnje uzdizanje njegova mita tipično je za srpsku kulturu, uvek pogrešno, uvek na krivoj strani. On ima sve uslove za takav mit: rasista je, nacionalista, Jevreje je smatrao bednicima; pevao je: “zastave prodaše bednim Jevrejima”, tako nekako! Za Hrvate je rekao da su “najbestidniji narod u Evropi”. To su sve sjajne preporuke da ga obožavaju u Srbiji. Ali to su već nesreće, srpske nesreće, koje zaslužuju čitave studije, romane itd."

Mirko Kovač
Kliknite za proširenje...
Znaš šta bi se moglo reći za ovoga koga citiraš.Ali ne bi dali ovi sa Krstarice.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top