Jutro. Najlepši deo dana. Sunce polako izranja iza planinskih vrhova i svoje zrake prostre po celom svetu.
Upijam energiju mladog sunca. Dišem punim plućima.
Molim se Bogu za zdravlje moje porodice, mojih prijatelja razasutih širom sveta i širom neta.
Pomolim se i za one koji mi nisu prijatelji jer njima je mir u duši potrebniji nego meni.
Pomolim se i za sve izgubljene duše koje se zavaravaju da išta na ovom svetu postoji bez promisli više sile.
Bio sam nekada blizu mračnog ponora jer me je tamo dovela mladalačka želja da iskusim zabranjeno, da hrabrost dokažem tako što ću zakoračiti sa one strane vidljivog sveta.
Jednom, samo jednom sam video kao izgleda ta druga strana. I znate šta ?
Nije mi se dopalo. Uplašio sam se.
Do tada sam bio ne ateista nego totalna neznalica. Nisam znao za boga, ali sam znao za ezoteriju, prizivanje duhova, neke rituale koji su mi delovali zabavno.
Posle te strašne noći počeo sam da tražim odgovore.
Čitao sam o Bogu. Ne samo bibliju. Moja radoznalost me je vodila različitim putevima do jedne ( za mene ) istine.
O njoj vam neću pisati jer svako ima svoj put koji mora preći sam. Zaključci se moraju doneti na osnovu sopstvenog iskustva.
Jedno znam.
Od kada sam spoznao svoju istinu, ja sam smireniji i srećniji. Jasnije vidim mnoge stvari koje su me nekada zbunjivale.
Na kraju savetujem svakoga da pogleda duboko u sebe i potraži odgovore.
Poklonjam vam i jednu pesmu koja vas poziva da verujete. Verujte u lepotu, dobrotu, osmehe, ljubav, sreću, milosrđe, empatiju i sve lepe stvari koje često ne vidimo jer nam je pogled uprt u materijalni svet.
Život i vera
Nekoga život mazi i pazi,
nekome čupa uši,
nekom je mir u srcu,
nekome lom u duši.
Nekom je život maćeha,
nekome brižna mati
i niko nikad ne sluti
šta će mu sudbina dati.
Neko se bori sa sobom,
neko bez cilja luta,
a svako strepi jer ne zna
šta je na kraju puta.
Nekom je izlaz piće,
nekom je izlaz droga,
al spas je samo u pravoj
i snažnoj veri u Boga.
Vera te vodi, vera te snaži,
vera te kad padneš diže,
vera od tebe, tebe traži
i vodi te Bogu bliže.
Upijam energiju mladog sunca. Dišem punim plućima.
Molim se Bogu za zdravlje moje porodice, mojih prijatelja razasutih širom sveta i širom neta.
Pomolim se i za one koji mi nisu prijatelji jer njima je mir u duši potrebniji nego meni.
Pomolim se i za sve izgubljene duše koje se zavaravaju da išta na ovom svetu postoji bez promisli više sile.
Bio sam nekada blizu mračnog ponora jer me je tamo dovela mladalačka želja da iskusim zabranjeno, da hrabrost dokažem tako što ću zakoračiti sa one strane vidljivog sveta.
Jednom, samo jednom sam video kao izgleda ta druga strana. I znate šta ?
Nije mi se dopalo. Uplašio sam se.
Do tada sam bio ne ateista nego totalna neznalica. Nisam znao za boga, ali sam znao za ezoteriju, prizivanje duhova, neke rituale koji su mi delovali zabavno.
Posle te strašne noći počeo sam da tražim odgovore.
Čitao sam o Bogu. Ne samo bibliju. Moja radoznalost me je vodila različitim putevima do jedne ( za mene ) istine.
O njoj vam neću pisati jer svako ima svoj put koji mora preći sam. Zaključci se moraju doneti na osnovu sopstvenog iskustva.
Jedno znam.
Od kada sam spoznao svoju istinu, ja sam smireniji i srećniji. Jasnije vidim mnoge stvari koje su me nekada zbunjivale.
Na kraju savetujem svakoga da pogleda duboko u sebe i potraži odgovore.
Poklonjam vam i jednu pesmu koja vas poziva da verujete. Verujte u lepotu, dobrotu, osmehe, ljubav, sreću, milosrđe, empatiju i sve lepe stvari koje često ne vidimo jer nam je pogled uprt u materijalni svet.
Život i vera
Nekoga život mazi i pazi,
nekome čupa uši,
nekom je mir u srcu,
nekome lom u duši.
Nekom je život maćeha,
nekome brižna mati
i niko nikad ne sluti
šta će mu sudbina dati.
Neko se bori sa sobom,
neko bez cilja luta,
a svako strepi jer ne zna
šta je na kraju puta.
Nekom je izlaz piće,
nekom je izlaz droga,
al spas je samo u pravoj
i snažnoj veri u Boga.
Vera te vodi, vera te snaži,
vera te kad padneš diže,
vera od tebe, tebe traži
i vodi te Bogu bliže.
