Pesma obmanute

Izmamio mi je poslednju želju,
pa ju je prevrtao u svojim rukama
kao dete koje ne zna šta bi
sa svojom starom igračkom.
Za nju su ga verovatno vezivale
neke prve radosti i tuge.
Neke prve suze i smesi.
Prvi putevi i gresi.

Krivio me je
za sve što nismo uradili,
i za sve što smo uradili,
i začudo, svu sam krivicu prihvatila,
iako sam negirala njegove reči.
Nije želeo da preskoči laži,
niti je hteo da me spreči
da se skotrljam u vatru
vavilonske peći.

Rekla sam i ono
u šta ni sama ne verujem.
I nisam znala, ko se od nas dvoje
više kune
u stare dugove, i stare račune.
A ko više želi
da ih nikada ne stornira.
Samo smo se predali tome,
jedan da profitira,
drugi da bankrotira.

Znala sam svoje greške,
i pre nego su se dogodile.
Posle odbijenog poziva neke
druge žene,
koja želi, pospana i meka,
da pomiri svoje ljutnje
zbog njegove nesnosne ćutnje.
Ista sam bila,
mada sam htela biti
u tom trenutku bolja.

I sve se dogodilo kako i sledi,
obična priča o detetu koji voli ženu
čiju sliku drži u telefonu,
i spava sa bivšom i jedinom
ljubavlju svoga života,
kojoj nije mogao drukčije da naplati
što nikad od njega nije napravila
razumnog čoveka.
Samo joj je obećao zauvek,
i potrošio ga na pola sata
kraj njenih kolena.

 

[gost 189815]

lepooo

 

[123loncar]