Pesma o prolaznosti

Nocas je umro jedan covek
Tiho i bez straha ispustio je dusu
Zene su posekle svoje duge kose
Izgrebale obraze,i pocele crno da nose

Nocas je umro jedan covek
Odleteo je u neke nepoznate visine
Za sobom je ostavio zelje i snove
Nocas je bez pozdrava otisao,a okrenuo se nije

Prosle noci je zauvek zaspala jedna dusa
Usnila je san koji prestati nece
Oko njenog tela tisina koja suze iskusava
A ona lebdi iznad plamena svece i drvenog krsta

Jutros je ispracen jedan covek sa ovog sveta
Pratili su ga ljudi,kroz reku leleka i suza
Njega vise nema,a postavlja se pitanje da li je on nas zaboravio ili mi njega?

Jednom je umro covek jedan
Stanovnik ovog obicnog sveta
Na ovoj zemlji ostavio je telo,zelje i snove

Zene su opet pustile kose i skinule sa sebe crne boje
Svece su se ugasile,a drveni krst je negde sklonjen
Jednog coveka vise niko ne spominje

Kraj njegove vecne kuce u sumrak tek poneka skitnica prodje
Stezuci prste od hladnoce,veruje da tu zivi taj covek
Stanovnik ovog sveta,za koga se idalje pitam da li je on zaboravio nas ili mi njega?
 
Kliknite za proširenje...
Lijepa pjesma..prolazi i uglavnom se zaboravlja.Pamte oni koje je neciji odlazak uskratio zraka sunca..Nije to nista..Zivot ide i bez onog ko je otisao.Za nekoga moze..za drugoga - mora.
Tvoja pjesma me sjetila na pjesmu nekoga koga vise nema.Isto ste godiste.Imao je nekih 16..kad je ovo napisao.
Nadam se da mi neces zamjeriti sto cu je postaviti...slobodno izbrisi ako ne odgovara.

***

Na grobu mom je cvece,
vetar gasi tek upaljene svece,
oko krsta poslagani venci,
na nebo nose me sveci.

Oko mene stoje svi,
sto i jesu i nisu me voleli,
kako su mali i jadni,
sopstvenih suza su gladni.

Neko iskreno place,
ko je voleo me od svih jace,
i sada je ostala sama,
secajuci se balade o nama.

Napustio sam ovu planetu,
ali volecu te i na onom svetu,
za nama ce padati kise,
medju zivima nisam vise...

D.A.S.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top