(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
PESMA O NJEMU
Evo stigao je
Ime mu je Net
Omogućava svaki let
Na razne destinacije
Vazdan ima neke nove informacije
Ali i svakakve špekulacije
Izaziva čak i sekiracije
Pršti od duhovne inspiracije
I u razne svrhe životne ekranizacije
Za učenje i zaboravljanje,
Podizanje i spuštanje,
Lečenje i razboljevanje,
Budjenje i snevanje.
Vidiš ga a nevidljiv je
Toliko je vispren bre
A lep....lep....i učen
Pogled mu nikad nije skučen
Svašta ume, svašta zna
Za održavanje je lak
Ni muški zvocav nije čak.
Bez njega ni posao ne mogu da radim
Samo mogu nervozu da sadim
Kosu da čupam
I glavu da lupam (k’o što radih cele prošle nedelje i za vikend a rok je)
Šta ću...Država ne pita jel mogu
A ni ovi gde radi ovaj moj momak Net
Mastiljavu olovku uzeh u ruku
Pa ajd’ Ljiljka ispiši mu svoju muku
Još samo da sam se osećala k’o devojka
Kao u vreme kad s tom olovkom vitlah okolo
Ma i tad se smejala životu u lice ta olovka
Vesela i baš zgodna beše ta devojka
A sad ovaj momak Net
Na tastaturi mi donese čitav svet
A ja njemu realan dajem
Realom ga šarmiram i majem
i malo mu duhom svojim bajem
Bez njega ni smeha, ni priče,
Ni muzike, ni pošalice,
Ni pametne doskočice,
Lepih reči a i tuga
Net im nekad bude sluga,
Ni informacije, ni saznanja,
A vala ni nekakvih dranja (mož’ da zamenite prvo slovo slobodno)
Toliko je dobar bre
Neophodan mi postade
OJHAAA
PS Dobro vam jutro blogeri.....
za stihove : 
..na kolenima nemam ništa 
