Zeleni vrtovi sna...
Beskrajem se proteže grom...
Podzemlje velikog dna,
Vatrena stena, naš dom...
Šačica peska na dosadnu noć...
Izneti zrna kroz prokleti sat...
Podmuklo vreme za prašnjavu moć,
Tek da i tuga utoli glad.
I proćiće... Nestaće sve...
Razjuriće vetar kapljice, prah...
Kiša od reči postaće sneg,
I velka seta da uspori dah.
Gorčinom kroz pahuljast roj!
Živima ruda od zla.
Plovidba za besmislen broj.
Vodilja, na rubu sna.
Tada već mrtav, uz blaženi muk,
Neću ni znati za sopstveni kraj.
A svet će da tinja uz razdragan zvuk...
Jureći krugom kroz pakleni raj.
I ostaće... Ostaće smrt.
I samo će ona poznati draž
Onda kad s mišlju na nebeski vrt
Lagani vihor prohuja kroz raž.
Beskrajem se proteže grom...
Podzemlje velikog dna,
Vatrena stena, naš dom...
Šačica peska na dosadnu noć...
Izneti zrna kroz prokleti sat...
Podmuklo vreme za prašnjavu moć,
Tek da i tuga utoli glad.
I proćiće... Nestaće sve...
Razjuriće vetar kapljice, prah...
Kiša od reči postaće sneg,
I velka seta da uspori dah.
Gorčinom kroz pahuljast roj!
Živima ruda od zla.
Plovidba za besmislen broj.
Vodilja, na rubu sna.
Tada već mrtav, uz blaženi muk,
Neću ni znati za sopstveni kraj.
A svet će da tinja uz razdragan zvuk...
Jureći krugom kroz pakleni raj.
I ostaće... Ostaće smrt.
I samo će ona poznati draž
Onda kad s mišlju na nebeski vrt
Lagani vihor prohuja kroz raž.
